KAKO SMO DOVDE DOŠLI: DA LI PEKING NAJAVLJUJE NOVI SVETSKI POREDAK
Vojna parada prošle nedelje pokazala snagu Kine i savezništvo Rusije, Severne Koreje i Irana. Zapad događaj tumači kao demostraciju sile i pretnju postojećoj dominaciji, dok Peking poručuje da se radi o uspostavljanju ravnoteže u svetu. Šta ovo znači i koja je istorijska pozadina borbe za globalnu prevlast
(ilustracija, Naslovna 'Čajna dejli' posle parade u Pekingu)
Parada u Pekingu, održana povodom 80. godišnjice završetka Drugog svetskog rata, privukla je pažnju ne samo kineskog naroda, već i velikih svetskih sila. Na tribinama su rame uz rame sedeli prvi čovek Kine Si Đinping, Rusije Vladimir Putin i Severne Koreje Kim Džong Un, šaljući svetu jasnu poruku - Kina ne stoji sama i spremna je da svoje savezništvo pretvori u politički narativ o novom svetskom poretku. Dok su zapadni mediji događaj protumačili kao demonstraciju sile i stvaranje „autoritarne ose“, kineski zvaničnici su insistirali na istorijskom kontinuitetu i „pravu naroda da odlučuju o sopstvenoj budućnosti“. Upravo to otvara pitanje: kako smo došli do tačke u kojoj se govori o novoj podeli sveta?
Dugotrajna borba za prevlast
Globalna politika je u velikoj meri bila određena borbom za prevlast između velikih sila. Nakon Drugog svetskog rata, svet je ušao u bipolarno doba - Sjedinjene Američke Države predvodile su Zapadni blok, dok je Sovjetski Savez stajao na čelu Istočnog. “Hladni rat” je decenijama oblikovao političke, ekonomske i bezbednosne odnose a rivalstvo se izražavalo kroz trku u naoružanju, svemirska osvajanja i posredničke ratove širom sveta. Sa raspadom SSSR-a 1991. godine, činilo se da je borba okončana: Amerika i njeni saveznici ostali su bez ozbiljnog protivnika. Međutim, uspon Kine i obnova moći Rusije u poslednje dve decenije vratili su logiku blokovske podele na svetsku scenu, ovoga puta u mnogo složenijem obliku.
Uspon američkog hegemona
Dominacija Sjedinjenih Država učvršćena je posle 1945. godine. Amerika je iz rata izašla sa netaknutom industrijom, najvećim deviznim rezervama i vojnom silom bez premca. Uvođenje takozvanog “Breton Vuds” sistema 1944. učinilo je dolar glavnom svetskom valutom, što je omogućilo Americi da oblikuje globalnu trgovinu i finansijske tokove. NATO savez, osnovan 1949, postao je stub vojne sigurnosti Zapada, dok su američke kompanije i tehnologije - od naftnih giganata do Silicijumske doline - definisale pravila tržišta. Posle raspada SSSR-a devedesetih godina, činilo se da se svet kreće ka „američkom veku“. Međutim, globalizacija je donela i nove igrače: Kina je, koristeći prednosti otvorenih tržišta i masovne radne snage, ušla u spektakularni uspon.
Promena pravila igre
Ukoliko bi Zapad izgubio deo svoje vodeće uloge, posledice bi bile višestruke. Promena dominacije ne znači samo političku preraspodelu, već i ekonomski i kulturni pomak. Ako bi Kina i njeni saveznici – Rusija, Iran i Severna Koreja – ojačali do te mere da mogu da pariraju SAD, došlo bi do uspostavljanja globalne ravnoteže kakvu svet nije video od “hladnog rata”. Takva ravnoteža mogla bi da smanji jednostranu moć Zapada, ali bi otvorila i nova pitanja: da li bi međunarodne institucije funkcionisale na isti način, kakav bi bio položaj dolara a kakav juana, i kako bi izgledala trgovina energentima ili digitalnim tehnologijama. Ukratko, svet bi postao višepolaran, što bi značilo više pregovaranja, ali i više potencijalnih sukoba interesa.
Podela uticaja
Zapad i dalje nesporno prednjači u finansijama, tehnologiji i vojnim savezima. Dolar je i dalje rezervna valuta sveta a američke i evropske kompanije kontrolišu najveći deo globalnog finansijskog sistema. NATO ima daleko veće vojne kapacitete od bilo kog drugog bloka. S druge strane, Kina je već sada vodeća industrijska sila, ključni dobavljač retkih metala i zemlja sa ambicijom da razvije alternativne međunarodne institucije. Rusija ostaje energetski gigant, sa resursima koji i dalje utiču na evropska tržišta. Iran, iako izolovan, ima stratešku poziciju u regionu Bliskog istoka i značajan uticaj na energetske tokove i bezbednost. Severna Koreja je, iako ekonomski slaba, postala simbol otpora Zapadu kroz razvijeni nuklearni program i vojno savezništvo sa Kinom.
Od svetske politike do kućnog budžeta
Sve ove geopolitičke tenzije nisu apstraktne. Kada cena gasa skoči, kada dolar ojača, kada na tržištu nestane određenih komponenti za automobile ili mobilne telefone - to su direktne posledice globalne borbe za prevlast. Ako bi juan u nekom trenutku počeo da potiskuje dolar, promenile bi se i cene proizvoda u našim radnjama. Ako Kina zavlada tržištem tehnologije, naši telefoni, aplikacije i društvene mreže zavisiće od njenih pravila igre. Ako se Zapad i rivalski blok sukobe u energetici, građani će prvi osetiti poskupljenja struje i goriva. Zato je odgovor na pitanje „kako smo dovde došli“ više od puke istorije, to je razumevanje sveta u kojem svakodnevno živimo.
*U ovoj rubrici ćemo pokušati da pojasnimo aktuelne događaje tako što ćemo se podsetiti ključnih činjenica i istorijskog konteksta koji su im prethodili a koje smo u haosu raznoraznih narativa i tumačenja kojima smo svakodnevno izloženi – možda i zaboravili. Čitaoci su pozvani da i sami predlože teme među onima koje su obeležile nedelju a kojima bi želeli da se BalkanMagazin pozabavi. Predloge možete slati na office@balkanmagazin.net.
