KAKO SMO DOVDE DOŠLI: IZRAEL BOMBARDOVAO KATAR TOKOM PREGOVORA
Parada izraelskih bombi i dronova iznad Dohe otvorila je pitanje dokle izraelske operacije mogu da idu i ko će na njih reagovati. Dok Katar, zbog udara, saziva hitan Arapsko-islamski samit, Zapad pokazuje razumevanje za izraelske bezbednosne argumente. Ova rubrika podseća na činjenice i kontekst koji objašnjavaju kako je do ovakvog presedana došlo i šta on zapravo znači u međunarodnim odnosima
(ilustracija, Naslovna Arab News od petka)
Izraelski vazdušni udar u Dohi predstavlja presedan jer je izveden u trenutku kada su u glavnom gradu Katara trajali pregovori tokom kojih su gađani članovi pregovaračkog tima Hamasa. Taj potez ne samo da je uzdrmao ionako krhke pokušaje posredovanja, već je naveo Katar da za ovaj vikend sazove vanredni Arapsko-islamski samit. Dok Izrael akciju opravdava borbom protiv terorizma a Vašington nastoji da pokaže razumevanje, arapske države upozoravaju da je ovim udarom ozbiljno ugrožen prostor za dijalog.
Vest na sajtu Arab njuza
Šta se dogodilo
U napadu 9. septembra pogođeno je sedište visokih predstavnika Hamasa u Dohi, u trenutku kada se razmatrao američki predlog za prekid vatre u Gazi i razmenu talaca. Poginulo je nekoliko članova političkog odbora pokreta i jedan pripadnik katarske bezbednosne službe. Iako su glavne vođe Hamasa preživele, Izrael je ovim pokazao da može da deluje i u zemlji koja je ključni posrednik u pregovorima.
Izrael izvan granica
Ovo nije prvi put da izraelska vojska bombaduje ciljeve izvan pojasa Gaze, odnosno u okolnim suverenim državama. U poslednje dve godine otkako traje rat u Gazi, napadane su mete u Siriji, Libanu, Iranu i Jemenu, uz obrazloženje da se time eliminiše infrastruktura Hamasa, Hezbolaha ili drugih proiranskih grupacija. Ali udar na Dohu ima i drugačiju težinu – Katar je član Zalivskog saveta za saradnju i značajan je partner Zapada. Gađanje zemlje-posrednika pokazuje novu fazu izraelske strategije i dodatno komplikuje diplomatske procese.
Diplomatske posledice
Katar je osudio napad kao kršenje suvereniteta i državni terorizam. Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Kuvajt izrazili su zabrinutost, dok su UN uz podršku SAD saopštile osuđujući stav u Savetu bezbednosti. Sama činjenica da je Doha hitno sazvala vanredni samit pokazuje dubinu šoka u arapskom svetu. Rusija je upozorila da se time grubo krši Povelja UN i međunarodno pravo, dok su zapadni zvaničnici insistirali da Izrael ima pravo – na samoodbranu.
Pravna dimenzija
Prema Povelji Ujedinjenih nacija, upotreba sile protiv teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti bilo koje države zabranjena je osim u slučaju samoodbrane od neposrednog oružanog napada ili uz mandat Saveta bezbednosti. Napad na Dohu ne uklapa se ni u jednu od ovih kategorija: Katar nije napao Izrael, niti je Savet bezbednosti odobrio operaciju. Time je jasno prekršen temeljni princip međunarodnog prava – suverenitet država. Presedan je utoliko veći što je pogođen grad u kojem su se vodili pregovori, čime je ugrožena i sama infrastruktura međunarodne diplomatije.
Unutrašnja izraelska debata
U Tel Avivu je vođena rasprava o načinu sprovođenja operacije. Prema navodima iz izraelskih medija, Mosad je odbio da organizuje kopnenu akciju jer bi time direktno ugrozio pregovore o oslobađanju talaca. Izabran je vazdušni napad, za koji su se zalagali premijer Benjamin Netanjahu i deo vojnog vrha. Kritičari upozoravaju da će posledice biti dalekosežnije od vojnih koristi, jer je na kocku stavljena sposobnost Izraela da i dalje računa na posrednike iz Zaliva.
Regionalni odjek
Napad je pojačao osećaj nesigurnosti u celom Persijskom (Arapskom) zalivu. Zemlje koje već balansiraju između američke zaštite i sopstvene bezbednosti sada otvoreno postavljaju pitanje: da li je ijedna prestonica u regionu sigurna? Za Katar, kao domaćina američke vojne baze Al Udeid, udar znači i preispitivanje odnosa sa Vašingtonom. Arapske zemlje vide dodatni pritisak na vlastite spoljnopolitičke opcije a Iran koristi priliku da se predstavi kao zaštitnik regionalnog suvereniteta.
Globalna ravnoteža
Udar na Dohu uklapa se u širu sliku nestabilnog međunarodnog poretka. Kada velike sile ili njihovi saveznici zanemare međunarodne norme, pravila prestaju da važe za sve. Takav razvoj događaja daje prostor autoritarnim državama da opravdaju sopstvene akcije a globalni sistem bezbednosti postaje sve slabiji. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li će Zapad i ovaj put zatvoriti oči pred izraelskim potezom ili će priznati da su narušena osnovna pravila međunarodnih odnosa.
Zašto to pogađa i nas
Iako se čini da je sukob daleko, posledice se brzo osećaju i u Evropi i na Balkanu. Politička nestabilnost u Zalivu utiče na cene nafte i gasa, što direktno pogađa račune za energente. Kurs dolara i ekonomske projekcije zavise od poverenja u globalni poredak. Ako pregovori postanu nemogući jer nijedna država ne može da garantuje sigurnost učesnicima, to znači da ratovi postaju teže rešivi i da posledice traju duže. A kada se trajanje rata produžava, svi plaćamo cenu – bilo kroz ekonomiju, energente ili bezbednost.
