Ugovor EU – Australija o bescarinskoj trgovini: Nastavlja se demontaža evropske poljoprivrede u ime spašavanja evropske industrije

Evropa ubrzava svoje napore za uspostavljanje međunarodne trgovine koju naziva “slobodnom“, a koja podrazumeva ukidanje carinskih barijera zbog čega su korporacije dobitnici, a poljoprivrednici i čovekova okolina, najčešće gubitnici. Pri tom demokratska pravila i interesi građana su u drugom planu.

Australija i Evropska unija (EU) potpisale su 24. marta sporazum o bescarinskoj trgovini. I dok se u Italiji oglašavaju poljoprivrednici zabrinuti da njihovi proizvodi, kao proseko recimo, ne budu imitirani, u Francuskoj sindikati poručuju da je reč o“ novom Merkosuru“.

„Sraman i neprihvatljiv ustupak“

Povodom upravo potpisanog sporazuma o slobodnoj trgovini između EU i Australije, Francuska nacionalna federacija proizvođača govedine (FNB) je ogorčena i pozvala francusku vladu da zaštiti svoje stočare:

„Politička doslednost zahteva da se suprotstavimo svakom uvozu govedine koji ne ispunjava evropske standarde. Zahtevamo od francuske vlade da zaustavi proces ratifikacije (u parlamentu)“, izjavio je Patrik Benezi, predsednik FNB, u saopštenju za javnost. Za FNB, sporazum između EU i Australije je „još jedan sraman i neprihvatljiv ustupak Evropi“.

Odgovarajući na kritike i proteste evropskih poljoprivrednika Evropska komisija je između ostalog kao argument navela “geopolitički kontekst“, podsećajući da je Australija važan partner EU, da je stabilna demokratija, bliska Evropi “po mnogim pitanjima“ i da se nalazi u Pacifiku, regionu koji je – kako se navodi -  “postao ključan u ekonomskom i strateškom smislu“.

Očigledno, Evropska komisija smatra (ili se pravi da smatra) da se i strateške grane ekonomije - kao proizvodnja hrane na primer -  mogu zasnivati na uvozu. Videli smo da je to već učinjeno sa proizvodnjom strateških lekova i zdravstvene opreme pa su razvijene evropske zemlje dočekale pandemju kovida 2020. kao da su zemlje “trećeg sveta“, bez strateških rezervi u lekovima i medicinskoj opremi.

Videli smo tada posledice neoliberalnog principa, da se tržište navodno “samo organizuje“. On u praksi donosi tržišni apsolutizam kome su podređeni i kultura i nauka. Takođe je, zaklanjajući se iza “prava na poslovnu tajnu“, ukinuta realna kontrola tokova novca do mere da su države, banke i investicioni fondovi skliznule u saučesnički odnos sa organizovanim kriminalom.

Demontaža poljoprivrede

Evropska komisija odgovara sada na kritike, ističući da sporazum sa Australijom pruža pogodnosti evropskoj automobilskoj industriji jer će Australija osloboditi poreske takse za oko tri četvrtine evropskih vozila.

Međutim, evropski poljoprivrednici bi mogli da plate visoku cenu za ovu “uslugu“ jer sporazum, zauzvrat, daje pristup evropskom tržištu australijskoj govedini čija bi se uvozna kvota povećala 30.600 tona tokom deset godina. EU će takođe dozvoliti postepeni ulazak, tokom sedam godina, 25.000 tona australijskog ovčijeg i kozjeg mesa hranjenog travom. Sporazum još uvek treba da odobri Evropski savet koji okuplja šefove država i vlada, pre nego što on stupi na snagu.

Dok se u Italiji digla uzbuna zbog mogućeg uzurpiranja apelacije italijanskih proizvoda u Australiji, kao “proseko“ na primer, u  Francuskoj vlada strahuje da bi zbog sporazuma sa Australijom mogla da se ponovi “psihodrama“ koju smo videli u vezi sa Merkosurom, a sindikati su osudili sporazum jer je „asimetričan i razarajući za francusku i evropsku poljoprivredu“.

 „Evropska komisija istrajava u svojoj politici demontaže našeg sistema poljoprivredne proizvodnje“, poručila je Konfederacija seljaka.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tvrdi međutim da je „to sporazum u kom svi dobijaju“. Ona ističe „neposredne prednosti“ za evropske kompanije, koje će „uštedeti milijardu evra na carinama“.

Francuski poljoprivrednici ukazuju da ih ugrožava „efekat“ umnožavanja sporazuma o bescarinskoj trgovini, ali se Ursula fon der Lajen tim povodom gotovo cinično pohvalila pred novinarima da tri uzastopna sporazuma sa latinoameričkim zemljama Merkosura, Indijom i sada Australijom, predstavljaju „pravu trgovinsku trilogiju“.

Predsednica Evropske komisije nema razloga da se mnogo obazire na kritike građana i poljoprivrednika sve dok ima podršku dvostruke većine koja je dovoljna za donošenje konačnih odluka na nivou Evropskog saveta (šefovi država i vlada). Ovo tim pre što Fon der Lajen u načelu ne mora da brine o raspoloženju birača jer kao i njeni prethodnici – ona nije demokratski izabrana na funkciju predsednice Evropske komisije, već je imenovana posle kuloarskih, polujavnih, međupartijskih i međudržavnih pogađanja i trampi.

Nepoštovanje sopstvenih pravila

Evropska komisija, uz podršku država članica (u Evropskom savetu), ne poštuje sopstvena demokratska pravila i zanemaruje interese građana onda kada su oni suprotni interesima korporacija.

Setimo se bescarinskog sporazuma koji je EU nedavno sklopila sa latinoameričkim zemljama Merkosura. Evropska komisija 23. marta objavila da će se ovaj trgovinski sporazum primenjivati od 1. maja i on je “privremeno“ stupio na snagu.

Upozorenja da je ovo prosto nelegalno i nije u skladu sa ugovorom o funkcionisanju EU, nije mnogo zanimalo Evropsku komisiju i njenu predsednicu (autorku “trgovinske trilogije“).

Naime, Evropski parlament je u januaru odbio da izglasa podršku ugovoru sa latinoameričkim zemljama Merkosura, a evropski poslanici su odlučili da Evropskom sudu pravde podnesu zahtev za proveru zakonitosti tog sporazuma.

Evropska komisija i Evropski Savet (u kome zasedaju šefovi država i vlada EU) nisu mogli da čekaju ispunjenje demokratske procedure jer je interes evropskih industrija, da što pre bez carina mogu da uvoze litijum, kobalt i nikl čije rudarenje izaziva ekološka razaranja i zato ga treba kopati daleko od kuće i uvoziti bez carine. EU računa i na povećanje izvoz automobila, mašina, vina i žestokih pića u Argentinu, Brazil, Paragvaj i Urugvaj.

Žrtvovanje poljoprivrednika u zvaničnom govoru EU prikazuje se kao neka vrsta “kolateralne štete“: “zauzvrat“ biće olakšan uvoz južnoameričke govedine, živine, šećera, pirinča, meda i soje na evropsko tržište što će kroz nelojalnu konkurenciju oboriti cene na evropskom tržištu i “potopiti“ ovdašnje poljoprivrednike. Oni, za razliku od latinoameričkih poljoprivrednika, moraju da poštuju stroge evropske fito-sanitarne standarde kao i prava radnika koja u krajnjem ishodu znatno povećavaju troškove proizvodnje.

Ugovor CETA koji je Evropska komisija, kao izvršno telo EU, zaključila 30. oktobra 2016. sa Kanadom, takođe je ilustracija “pragmatične“ politike EU. Brisel je tada pod veliki pritisak stavio one koji su se protivili sporazumu o bescarinskoj trgovini sa Kanadom jer se uspavana birokratija u Briselu “prenula iz sna“ i u poslednjem času postala svesna da bi ismevani Donald Tramp ipak mogao da odnese pobedu na predsedničkim izborima u SAD (što se i dogodilo dve - tri nedelje kasnije).

Evropska komisija je zatim proglasila “privremeno stupanje na snagu“ sporazuma o bescarinskoj trgovini sa Kanadom (CETA) već u septembru 2017, ne čekajući ratifikaciju u nacionalnim parlamentima država članica. Ni do danas deset država EU (Francuska, Belgija, Italija, Poljska, Irska, Bugarska, Kipar, Slovenija, Grčka i Mađarska) još nisu ratifikovale taj ugovor koji je naročito pogodio evropske stočare. U Francuskoj su i Parlament i Senat odbili da ga ratifikuju ali se možda čeka da, po poznatom receptu EU, glasanje bude ponavljano sve dok rezultat ne bude „poželjan“. U međuvremenu, sporazum sa Kanadom je na snazi.