KAKO SMO DOVDE DOŠLI: MOSKVA UZ TEHERAN, KIJEV UZ ZALIV

Rat u Iranu nije samo još jedan sukob na Bliskom istoku – on je ubrzao već postojeću podelu sveta na blokove koji se sve jasnije formiraju. Dok se za Moskvu tvrdi da pruža političku, obaveštajnu i vojno-tehnološku podršku Teheranu, uključujući razmenu naprednih dronova i satelitskih podataka, Kijev paralelno produbljuje saradnju sa državama Zaliva i Zapadom, nudeći svoje iskustvo u borbi protiv iranskih sistema i šaljući stručnjake na teren. U isto vreme, Peking zauzima specifičnu poziciju: formalno neutralna i protiv eskalacije, ali duboko prisutna u regionu kroz energente i investicije, Kina pokušava da preuzme ulogu posrednika kako bi zaštitila sopstvene interese.

Tako se sukob oko Irana pretvara u širu sliku, u svet u kojem se linije razdvajanja ne povlače samo između država, već između čitavih političkih, ekonomskih i bezbednosnih blokova.

Savez iz nužde i interesa

Saradnja između Moskve i Teherana u aktuelnom ratu nije rezultat ideološke bliskosti, već pre svega zajedničkog interesa da se suprotstave zapadnom pritisku i očuvaju sopstvene geopolitičke pozicije. Najvidljiviji oblik te saradnje ogleda se u vojno-tehnološkoj i obaveštajnoj podršci: prema zapadnim izvorima, Rusija Iranu dostavlja unapređene borbene dronove, ali i satelitske podatke o kretanju američkih i savezničkih snaga u regionu. Ukrajinske vlasti tvrde da poseduju „neoborive dokaze“ o ruskom deljenju obaveštajnih informacija sa Teheranom, što dodatno potvrđuje da se rat u Iranu i rat u Ukrajini sve više prepliću u jedinstveni bezbednosni prostor.

Ova saradnja ima i svoju unutrašnju logiku: Iran je prethodnih godina snabdevao Rusiju dronovima za rat u Ukrajini a sada se uloge delimično obrću, pa Moskva uzvraća tehnološkom i logističkom podrškom. Ipak, uprkos toj razmeni, reč je o savezu sa jasnim ograničenjima. Rusija ne ulazi direktno u rat protiv SAD i Izraela, niti šalje trupe, već pažljivo balansira između podrške Iranu i izbegavanja šire eskalacije koja bi je dodatno opteretila.

Diplomatski, Moskva nastoji da zadrži i ulogu posrednika, pa su krajem marta 2026. ruski i iranski ministri spoljnih poslova razgovarali o mogućnostima političkog rešenja sukoba. Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov baš je pre nekoliko dana objasnio da Moskva svesrdno podržava Teheran u smislu američkog kršenja međunarodnog prava kada su počeli najnoviji napadi na Iran.

Takav dvostruki pristup – podrška na terenu i pozivanje na pregovore, pokazuje da Rusija želi da ostane ključni igrač, ali bez direktnog ulaska u otvoreni sukob sa Zapadom. U osnovi, reč je o pragmatičnom partnerstvu koje traje - onoliko koliko traje, i zajedničkom interesu da se ograniči američki uticaj. To je stabilan, ali ne i bezuslovan savez koji funkcioniše u senci šireg globalnog nadmetanja.

Od žrtve rata do izvoznika „mustre“

Rat u Ukrajini koji je godinama definisao poziciju Kijeva kao države- žrtve agresije, u kontekstu sukoba sa Iranom dobija novu dimenziju. Ukrajina se sada pojavljuje kao izvoznik bezbednosnog znanja i tehnologije. Iskustvo stečeno u odbrani od ruskih napada, posebno u borbi protiv iranskih „šahed“ dronova, pretvorilo je Kijev u traženog partnera za zemlje Zaliva koje su se našle pod sličnim napadima.

Ukrajina je već rasporedila stručne timove u više država regiona, uključujući Saudijsku Arabiju, UAE i Katar, kako bi pomogla u presretanju dronova i unapređenju protivvazdušne odbrane. Paralelno, Kijev pregovara o dugoročnim bezbednosnim sporazumima i izvozu tehnologije, dok Sjedinjene Države i njihovi saveznici razmatraju kupovinu ukrajinskih sistema za borbu protiv bespilotnih letelica.

Time se Ukrajina jasno politički svrstava uz zapadni blok i njegove partnere na Bliskom istoku, uključujući i Izrael, čime dodatno učvršćuje svoju poziciju u toj geopolitičkoj konfiguraciji. Ipak, ova nova uloga dolazi uz određenu cenu: rat u Iranu već je otvorio pitanje da li će deo zapadnih resursa, uključujući sisteme protivvazdušne odbrane, biti preusmeren sa Ukrajine ka Bliskom istoku. Istovremeno, pojedine evropske države zatečene su brzinom i načinom eskalacije sukoba sa Iranom, što dodatno produbljuje razlike unutar zapadnog bloka i postavlja pitanje njihove uloge u novim krizama.

U takvim okolnostima, Ukrajina pokušava da izvuče stratešku korist – nudeći svoju ekspertizu i tražeći zauzvrat finansijsku, vojnu i energetsku podršku. Tako se Kijev, usred sopstvenog rata, pozicionira kao aktivni učesnik u širem globalnom sukobu, prelazeći put od zemlje koja traži pomoć do države koja je sada, bar delimično, i sama pruža.

Neutralnost ili tiha strategija

Kina u aktuelnom sukobu zauzima pažljivo izbalansiranu poziciju – formalno poziva na smirivanje tenzija i pregovore, ali istovremeno vodi računa o sopstvenim ključnim interesima, pre svega energetskim. Kao najveći svetski uvoznik nafte, Peking je direktno pogođen poremećajima u Persijskom zalivu, zbog čega insistira na stabilnosti i slobodnom protoku energenata kroz Ormuški moreuz. Istovremeno, Kina održava bliske odnose sa Iranom, sa kojim ima dugoročne energetske sporazume i investicije u infrastrukturu, ali paralelno razvija i intenzivnu ekonomsku saradnju sa zalivskim monarhijama poput Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata gde od početka najnovijeg rata, šalje svoje izaslanike.

Upravo ta dvostruka pozicija omogućava Pekingu da se nametne kao potencijalni posrednik, što je već viđeno 2023. kada je bio most u približavanju Irana i Saudijske Arabije. Tokom marta 2026, kineski zvaničnici ponovo su ponudili diplomatsku inicijativu za smirivanje sukoba, naglašavajući potrebu za političkim rešenjem i protivljenje jednostranim vojnim akcijama.

Međutim, iza te retorike krije se i šira strategija: svaka kriza koja slabi zapadni uticaj ili preusmerava globalne tokove energije može da otvori prostor za jačanje kineske uloge u međunarodnim odnosima. Peking zato pažljivo izbegava direktno svrstavanje, ali istovremeno koristi situaciju da učvrsti veze i sa proizvođačima i sa kupcima energenata. Na taj način Kina ne deluje kao pasivni posmatrač, već kao akter koji iz krize pokušava da izvuče dugoročnu stratešku korist. Zato se njena „neutralnost“ sve češće tumači kao oblik tihe, ali vrlo promišljene geopolitike.

Svet koji se nadalje deli

Rat protiv Irana dodatno je produbio već postojeću podelu između Zapada i njegovih rivala, pretvarajući regionalni sukob u deo šire globalne konfrontacije. Dok Sjedinjene Države i saveznici iz NATO podržavaju Izrael i jačaju vojno prisustvo u regionu, Rusija i Iran učvršćuju međusobnu saradnju, a Kina nastoji da balansira između interesa i posredničke uloge.

Evropa se u tom procesu nalazi u nezavidnoj poziciji – istovremeno suočena sa ratom u Ukrajini i posledicama krize na Bliskom istoku, bez jasnog uticaja na ključne odluke koje oblikuju oba konflikta. Posebno je odjeknula činjenica da pojedine evropske države nisu bile unapred obaveštene o napadu na Iran, što je otvorilo pitanje njihove stvarne uloge unutar zapadnog savezništva. Istovremeno, rast cena energenata i novi bezbednosni rizici dodatno opterećuju evropske ekonomije koje su već pod pritiskom zbog dugotrajnog sukoba sa Rusijom. U takvim okolnostima sve češće se govori o povratku blokovske podele sveta, ali u znatno složenijem obliku nego tokom Hladnog rata.

Za razliku od nekadašnje jasne podele na dva tabora, današnji svet karakterišu preklapajući interesi, promenljiva savezništva i paralelni konflikti koji se međusobno prepliću. Upravo zato pojedini analitičari upozoravaju da nova globalna struktura može biti nestabilnija od nekadašnje, jer ne postoji jasan balans snaga niti čvrsti mehanizmi kontrole eskalacije. Ako se takav trend nastavi, rat u Iranu mogao bi da ostane upamćen ne kao regionalni sukob, već kao trenutak kada je svet definitivno ušao u novu, neizvesniju fazu međunarodnih odnosa.

*U ovoj rubrici ćemo pokušati da pojasnimo aktuelne događaje tako što ćemo se podsetiti ključnih činjenica i istorijskog konteksta koji su im prethodili a koje smo u haosu raznoraznih narativa i tumačenja – možda i zaboravili. Čitaoci su pozvani da i sami predlože teme među onima koje su obeležile proteklu nedelju a kojima bi želeli da se BalkanMagazin pozabavi. Predloge možete slati na office@balkanmagazin.net.