Francuski poljoprivrednici “privremeno“ obustavljaju proteste: Najveći sindikat prihvatio obećanja premijera, EU nije napravila nikakav ustupak

Većina francuskih poljoprivrednika odlučila je da prekine proteste posle jučerašnjeg govora premijera Atala koji je izneo niz ponuda sa krajnjim ciljem - kako je naveo - da se obezbedi prehrambeni i poljoprivredni suverenitet Francuske i posle izjave predsednika Makrona u Briselu, koji je rekao da će biti obustavljeni pregovori o slobodnoj trgovinskoj razmeni sa Latinskom Amerikom. 

Najveći francuski poljoprivredni sindikat (FNSEA), koji okuplja najkrupnije proizvođače i posednike, pozvao je juče popodne poljoprivrednike da privremeno prekinu proteste. Dodali su da ostavljaju vladi rok od tri nedelje kako bi proverili da li će premijer Gabriel Atal održati obećanja koja im je danas dao.

Prehrambeni suverenitet

Ponavljajući da je krajnji cilj njegove vlade prehrambeni suverenitet Francuske, francuski premijer se angažovao da država obezbedi brojne finansijske olakšice i podsticaje za, uglavnom, prezadužene poljoprivrednike. 

Rekao je da će država  garantovati kod banaka za kredite mladima koji žele da preuzmu gazdinstva, da će sprovesti striktne i masovne kontrole u velikoprodajnim mrežama koje izbegavaju da proizvođačima isplate procente od zarade na maržama - (kako ih francuski zakon obavezuje), da će kontrolisati kojim je pesticidima tretirana roba iz uvoza, i da će na povoljniji način biti obračunavane poljoprivredne penzije.

Nešto kasnije, na konferenciji za štampu u Briselu predsednik Makron je ponovio obećanja, koja je dao premijer Atal, s tim što predsednik Republike nije govorio o francuskom, već o evropskom poljoprivrednom suverenitetu kao cilju. On je kao neku vrstu francuske pobede naveo odluku EU da ne potpisuje ugovor Merkosur o bescarinskoj razmeni sa Južnom Amerikom, koji inače snažno podržava Nemačka.

Odluka EU je, međutim, privremena i ugovor bi mogao da bude sklopljen čim se poljoprivredni revolt smiri, uprkos neslaganju Francuske, jer je za to - prema pravilima - dovoljna podrška većine. Odgovarajući na novinarsko pitanje tim povodom, Makron je rekao da se nikada nije događalo, ako je Francuska protiv nečega – da Evropska unija odluči drugačije.

Ponovio da Francuska traži da u ugovor bude unesena takozvana “klauzula-ogledalo“ kojom bi se garantovalo da će latinoamerički proizvođači poštovati iste norme kao evropski. Takođe, ocenio je kao “sasvim korektne“ ostale ugovore o bescarinskoj trgovinskoj razmeni koje je sklopila EU kao onaj sa Čileom i Novim Zelandom.

Kada je reč o Ukrajini Makron je potvrdio da je EU donela odluku da se za još godinu dana produži bezcarinski uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine koja, inače, nema obavezu da poštuje evropske norme – čemu se poljoprivrednici iz EU upravo protive. Novina je da će svaka zemlja moći da ograniči količinu koju hoće da uveze iz Ukrajine.

Izuzetak je ukrajinsko žito koje će svaka zemlja EU ipak moći da blokira ukoliko uoči da je premašena kvota koja će se računati prema proseku uvoza u periodu između 2021. i 2023. godine.

Dodao je da je rekordno povećanje od 200 odsto uvoza ukrajinske piletine “donelo korist samo trojici milijardera“ što je aluzija na najvećeg ukrajinskog uvoznika sa sedištem na Kipru čije je uzgajalište pilića protivno svim osnovnim evropskim normama.

Poljoprivreda za 21. vek

Francuski predsednik rekao je kako je poznato da on podržava slobodnu razmenu i kao pozitivne primere naveo bezcarinske ugovore sklopljene u novije vreme sa Čileom i sa Novim Zelandom, ali da je protiv “slobodne razmene u kojoj vladaju zakoni džungle“.

Takođe je, u svom omiljenom „vizionarskom“ tonu, rekao da u EU treba da gradimo novu poljoprivredu za 21. vek.

“Poljoprivreda prošlog veka bila je zasnovana na hemiji i mi sada napuštamo taj model da bismo sagradili novu poljoprivredu zasnovanu na novoj tehnologiji i robotici“, rekao je.

Na odluku da se kvota za uvoz žita iz Ukrajine obračunava prema proseku iz 2021. i 2023. godine odmah je juče reagovalo francusko udruženje proizvođača pšenice i drugih žitarica (AGPB):

„Izuzetno smo razočarani. Problem žitarica je ključan. Između 2021. i 2023. uvoz ukrajinske pšenice u Evropsku uniju porastao je dvadeset puta. Prešli smo sa 215.000 tona pšenice u 2021. na 5 miliona tona u 2023.“, rekao je za AFP Erik Tiruin, predsednik Generalnog udruženja proizvođača pšenice i drugih žitarica (AGPB).

Arno Ruso, predsednik najvećeg francuskog sindikata FNSEA, isti onaj koji je pozvao na prekid protesta, povodom nezadovoljstva odlukom EU o uvozu ukrajinskog žita, pozvao je svoje članstvo da se „smire i da shvate situaciju“.

„Očekivanja su ogromna” pred „akumulacijom standarda i pravila”, izjavio je Arno Ruso. Ali „postoje i mnoga evropska pitanja koja nisu pitanja koja se mogu rešiti za tri dana“.

I ova poslednja epizoda ilustruje zašto je FNSEA, sindikat velikih posednika i poljoprivrednih proizvođača, često meta kritika i optužbi sindikata srednjih i manjih gazdinstava. Oni tvrde i to od jutros ponavljaju da je predsednik Ruso “čovek“ hemijske i agro-industrije sa kojom deli interese i da nije slučajno što je za svoju predsedničku funkciju plaćen mesečno koliko mnogi poljoprivrednici ne zarade ni za godinu dana.

Napuštaju barikade umorni i sumnjičavi

Članovi manjih poljoprivrednih sindikata, manje - više nezadovoljni, ali i jako umorni, od jutros pakuju šatore i sa svojim traktorima napuštaju autoputeve. Oni otvoreno i javno govore da imaju velike sumnje da će se sve “opet završiti na rečima“.

Pored brojnih mera koje im je obećala francuska vlada i koje bi bar srednjoročno poboljšale njihovu, uglavnom, tešku finansijsku situaciju – oni u suštini nisu dobili nikakav ustupak kada je reč o zaštiti od nelojalne konkurencije iz uvoza.

Evropska unija u suštini nije napravila nikakav stvarni ustupak iako tu reč službe za komunikaciju i predsednik Makron upotrebljavaju. I dalje kao da vlada načelo da su reči dovoljne, da sve može da ostane po starom i da je dovoljno da služba za komunikaciju, kombinujući tehnike novinarstva i propagande - prikaže stvari onakvima kakve one nisu.

Nelojalna konkurencija uostalom postoji i u samoj EU. Brojni poljoprivredni proizvodi uvezeni, na primer iz Španije ili iz Poljske, imaju 30 odsto više pesticida nego iste kulture uzgajane u Francuskoj. Uz to, čak i u idealnim uslovima, kada bi u Španiji i Poljskoj bile ispoštovane iste fito-sanitarne norme kao u Francuskoj – opet bi konkurencija bila nelojalna jer je radna snaga mnogo jeftinija u Španiji i Poljskoj. U Španiji i Italiji, na primer, radi veliki broj migranata, često ilegalno i pod skoro robovskim uslovima.

Ostaje sistemska bolest

Poljoprivredna porodična gazdinstva ostaju u teškoj situaciji i njihov opstanak u suštini ni posle ovih protesta nije garantovan. Velike agroindustrijske grupe nastaviće da dele rekordne dividende kao i ove godine. Agroindustrija ostaje u položaju ucenjivača. U uslovima nelojalne konkurencije iz uvoza, prošle godine bili su u stanju da nametnu otkupne cene koje poljoprivredniku ne pokrivaju ni troškove proizvodnje.

Primer agroiindustrijskog giganta Laktalis dovoljno govori - otkupljivali su mleko za 40 centi, a ono je u distributerskim lancima (supermarketima itd.) završavalo po ceni od 1evro i 40 centa. Laktalis je prošle godine imao kolosalnu zaradu od 40 milijardi kao i distributerski lanci – isplaćivane su gigantske dividende.

Protesti poljoprivrednika završili su se u Francuskoj, bar privremeno i delimično, rešenjima koje je jedan poljoprivrednik nazvao “stavljanjem flastera na rane“.

Bolest ostaje – ona je sistemska i ideološke prirode. Poljoprivrednici su doveli u pitanje neoliberalna načela “tržišta koje se samo organizuje“ na kojima počiva Evropska unija. Ta načela kažu da država ne može da se meša u tržište i ekonomiju, da ne može da reguliše situaciju i da spasava bilo koga ko na tržištu ne može da opstane. Osim, naravno - banaka.