Da li Zapad napušta Ukrajinu: pomoć će biti dovoljna da se plamen rata održava

Nataša Jokić, Strazbur

EU blokira Mađarskoj isplatu iz Fonda za ekonomsku obnovu, a Mađarska blokira isplatu osme tranše od 500 miliona evra iz Evropskog mirovnog fonda za finansiranje vojnih isporuka Kijevu od kojih bi trebalo da se zemljama članicama isplati oružje koje su već poslale Ukrajini
(ilustracija, Nemački ministar odbrane Boris Pistorius priznao da EU neće moći da isporuči Ukrajini artiljerijske granate kako je obećano)

Sve je izvesnije da EU neće moći Ukrajini da isporuči milion artiljerijskih granata do marta 2024. godine, kako je to Brisel proletos obećao Kijevu.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorius to je otvoreno i priznao prošle nedelje u Briselu. Po njemu, čak ni prelazak na ratnu ekonomiju ne bi ništa promenio.

Uz to je i Francuska zvanično objavila da u idućoj godini Ukrajina ne može više da računa na njenu pomoć u naoružanju, može samo da kupi oružje od francuskih proizvođača.

Ni oružje, ni pare

Sajt Euractiv nedavno je preneo da nije samo preveliki broj porudžbina i nedostatak radne snage - uzrok kašnjenja isporuka evropske industrije oružja. Sajt navodi da „evropska industrija oružja nerado preusmerava svoju proizvodnju na snabdevanje Ukrajine na štetu svojih uobičajenih kupaca“, kao i da „nerado investira u nove kapacitete za privremeno povećanje proizvodnje".

Žosep Borel, visoki predstavnik za spoljne poslove i bezbednost EU, insistirao je ovih dana da “kompanije suspenduju ugovore sa svojim kupcima kako bi favorizovale ugovore zaključene sa Ukrajinom“.

EU, međutim, kasni i sa isporukama finansijske pomoći. Mađarska blokira isplatu osme tranše od 500 miliona evra mehanizma Evropskog mirovnog fonda za finansiranje vojnih isporuka Kijevu. Problem je što se tih 500 miliona koristi da se državama članicama nadoknadi vrednost oružja koje su već poslale Kijevu.

Budimpešta je prvo tvrdila da ovako reaguje jer Ukrajina stavila mađarsku banku na crnu listu kompanija koje podržavaju Rusiju. Zatim je otvorila i pitanje diskriminaciji mađarske manjine u Ukrajini.

U pozadini mađarske blokade je, u suštini, odluka EU da Budimpešti blokira evropska sredstva iz fonda za ekonomsku obnovu, zbog kršenja demokratskih načela funkcionisanja države.

Mađarska takođe blokira i zahtev za stvaranje posebnog fonda za Ukrajinu sa 50 milijardi evra za naredne četiri godine u okviru istog Evropskog mirovnog fonda.

Kijevu je potreban novac za isplatu plata državnim službenicima i socijalnih davanja, jer je državni budžet ispražnjen zbog rata.

Unutar EU postoji spor oko toga gde pronaći te dodatne milijarde.

Evropska komisija poziva na povećanje zajedničkog budžeta ali zemlje poput Nemačke i Francuske, to ne podržavaju i zahtevaju preraspodelu postojećih sredstava. Ukoliko zemlje članice EU ne uspeju da postignu dogovor do kraja godine, smatra se da Ukrajina rizikuje, u najgorem slučaju, da ostane bez novca.

Pomoć dovoljna da rat traje

Iako se sve češće čuje da Zapad napušta Ukrajinu, tim pre što je od 7. oktobra pažnja javnosti i politčara preusmerena na Bliski istok, to nije sasvim izvesno.

Istina, neke države se okreću bilateralnom nivou sporazumevanja sa Ukrajinom. Nemačka je prošle nedelje objavila da udvostručuje svoju vojnu pomoć Ukrajini, sa četiri na osam milijardi evra. To je „snažan signal Ukrajini da je ne napuštamo“, rekao je ministar odbrane Boris Pistorijus.

U Briselu načelno nije sporno da će 50 milijardi evra finansijske pomoći stići čim budu rešena unutrašnja budžetska pitanja.

U Sjedinjenim Državama, Senat je upravo pokrenuo novi zakon koji ima za cilj da okonča budžetski sukob i pruži pomoć Ukrajini od više od 60 milijardi dolara.

Možda ovo nije dovoljno za pobedu Ukrajine u ratu protiv Rusije, ali najverovatnije jeste dovoljno da se plamen rata održava.

 

 


Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, omalovažavanje, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Zadržavamo pravo izbora ili skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Web časopis BalkanMagazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Web časopisa BalkanMagazin.

captcha image
Reload Captcha Image...