Savet Evrope izglasao rezoluciju špijunskom softveru Pegaz: Tajni državni nadzor u Poljskoj, Mađarskoj, Grčkoj, Španiji i Azerbejdžanu

Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) pozvala je pet država članica ove panevropske organizacije da u roku od tri meseca dostave informacije o korišćenju špijunskog softvera Pegaz i da u potpunosti istraže sve slučajeve zloupotrebe.

U rezoluciji izglasanoj na osnovu izveštaja Holanđanina Pietera Omzigta poslanici iz 46 zemalja, čije poslaničke delegacije svaka tri meseca plenarno zasedaju u Strazburu, PSSE upozorava na postojanje tajnog državnog nadzora u Poljskoj, Mađarskoj, Grčkoj, Španiji i Azerbejdžanu. Vlade ovih država pozvane su da brzo i temeljno istraže sve slučajeve zloupotrebe špijunskog softvera, sankcionišu krivce koje otkriju i obeštete žrtve.

Izbori uz prisluškivanje političkih protivnika

Obrazlažući svoj izveštaj, Omzigt je ukazao da su špijunski softveri služili „za špijunažu novinara, političkih protivnika, branitelja ljudskih prava i advokata“.

“Pravni standardi Saveta Evrope i drugi međunarodni standardi su očigledno prekršeni. Razmotrite član 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji garantuje pravo na privatnost“, rekao je Omzigt, obraćajući se poslaničkim delagacijama iz 46 država članica Saveta Evrope. On je dodao da “zapravo, izbori u Poljskoj 2019. godine nisu bili fer, kao i u zemljama poput Poljske gde je (špijunski softver) korišćen protiv političkih protivnika tokom političke kampanje“.

“Pozivamo glavne zainteresovane zemlje, Poljsku, Mađarsku, Grčku, Španiju i Azerbejdžan, da sprovedu efikasne i nezavisne istrage o svim slučajevima zloupotrebe i da obezbede reparaciju žrtvama nezakonitog nadzora. Takođe ih molim da u roku od tri meseca obaveste Skupštinu i Venecijansku komisiju o upotrebi špijunskog softvera“, rekao je Omzigt.

…i drugim zemljama?

U rezoluciji zasnovanoj na Omizigtovom izveštaju, pozivaju se i druge zemlje koje su eventualno kupile i koristile špijunski softver - posebno Nemačka, Belgija, Luksemburg i Holandija - da u roku od tri meseca razjasne upotrebu i uspostavljene mehanizme za špijunažu. U rezoluciji PSSE naglašava se da flagrantno kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima predstavlja svaki tajni nadzor političkih protivnika, državnih službenika, novinara, branilaca ljudskih prava i civilnog društva u svrhe koje nisu navedene u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, kao što je sprečavanje kriminala ili zaštita nacionalne bezbednosti.

Države bi trebalo da se uzdrže od korišćenja špijunskog softvera sve dok njihovi zakoni i praksa o tajnom nadzoru ne budu u skladu sa Konvencijom i drugim međunarodnim standardima, u skladu sa ocenama stručnjaka Saveta Evrope.

U svakom slučaju, države bi trebalo bi da ga koriste samo u „izuzetnim situacijama, u krajnjoj nuždi“, kaže se u rezoluciji i dodaje da bi države trebalo da izbegavaju da izvoze softvere ovog tipa u zemlje u kojima postoji značajan rizik da će biti iskorišćeni za represiju ili kršenje ljudskih prava.

Parlamentarci su takođe zatražili informaciju od Izraela - države posmatrača PS Saveta Evrope - o tome kako ona osigurava da se Pegasus, koji prodaje izraelska kompanija, ne izvozi u zemlje u kojima bi mogao da se koristi za kršenje ljudskih prava. Od Maroka, države „partnera za demokratiju“, koja je navodno koristila Pegasus, takođe je zatraženo da pruži informacije i istraži njegovu upotrebu.

Novo upozorenje na staru opasnost

Uprkos činjenici da su državne zloupotrebe špijunskih softvera poznate još od kada je na njih upozorio Eduard Snouden, tada pripadnik američke agencije za bezbednost, i da su to zatim u više navrata potvrdila novinarska istraživanja i brojne afere, u toku debate ipak - nisu svi bili saglasni sa predlogom rezolucije.

Tako je, na primer, španski poslanik Pablo Hispan (desni centar) ironično primetio da je “veliki brat“ opšteprisutan “u izveštaju koji sudi i osuđuje čvrste demokratije kao što je španska“. On je dodao da 65 osoba koje su podnele tužbe zbog prisluškivanja, nisu dokazale da su prisluškivane, niti da u njihovim slučajevima postoji bilo kakva sudska odluka u tom smislu.

“Zamislite da imate svoj mobilni telefon i neko ga uzme, a da vi toga niste svesni. Vaš mobilni telefon se pretvara u špijunski softver vaše ili neke strane vlade. Može da sluša šta radite, može da koristi vašu kameru i zna šta radite, može da pretražuje sve vaše poruke i sve vaše e-poruke, može da gleda sve vaše fotografije“, rekao je Omzigt, obraćajući se poslanicima u toku debate i dodao da je Orvelova vizija društva pod nadzorom iz romana “1984“ uveliko previziđena. 

“Sa ovom vrstom uređaja ne znate da ste pod nadzorom, a druga osoba zna više o vama nego što ste ikada vi sami znali, što je zastrašujuće i to je ono što vidimo danas“, rekao je Omzigt.