Predlog Emanuela Makrona: Korzika treba da dobije autonomiju

Predsednik Francuske Emanuel Makron predložio je juče da ostrvo Korzika  dobije “autonomiju u okviru Francuske Republike“. On je ocenio da je „ovo je istorijski  trenutak“ i najavio „duboku promenu u odnosu između države i Korzike“.

Makron je rekao da autonomija Korzike koju predlaže ne bi bila „ni protiv države, ni bez države“. Korzika bi, dodao je, imala  „pravo lokalnog prilagođavanja” svojih ovlašćenja. To bi, prema rečima predsednika Francuske, bio način da se uzmu u obzir „specifičnosti” ovog ostrva na kome živi 340.000 stanovnika i da se  „zatvori stranica (istorije) obeležena mračnim trenucima“ i godinama nasilja.

Autonomija bez većih ustupaka

Ovo je prvi put, od kada je 2017. godine postao predsednik Republike, da Emanuel Makron zauzima ovako otvoren stav prema autonomašima na Korzici. Tome su svakako doprineli masovni revolt i nasilje na ostrvu  2022. godine pošto je u zatvoru jedan džihadista ubio Ivana Kolonu, korzikanskog separatistu i kriminalca koji je izdržavao doživotnu kaznu zbog atentata na prefekta Korzike Kloda Erinjaka.

Autonomaši i ekstremni separatisti, koji od 2021. godine imaju većinu u parlamentu Korzike, zapretili su tada čak i da će upotrebiti opružje “ako zatreba“.

Njegov jučerašnji govor u Skupštini Korzike i predlog ustanovljavanja autonomije za ostrvo usledio je posle 18 meseci dugih razgovora koje je ministar unutrašnjih poslova vodio sa liderima korzikanskih političkih grupa.  

Posle Makronovog govora, u Skupštini su aplaudirali autonomaši, ali to nisu učinili i poslanici manjinske grupe separatista.

Makron za sada, predlažući autonomiju, nije napravio ustupke koje neki francuski mediji smatraju ekstremnim kao što je, na primer, uvođenje korizikanskog jezika kao službenog jezika administracije, pored francuskog.

Takođe, nije podržao zabranu izglasanu u lokalnom parlamentu po kojoj nekretnine na Korzici mogu da kupuju samo oni koji su tu stalno nastanjeni.

Opomena separatista

Makron je dao je rok od šest meseci kako bi se poslanici u korzikanskoj skupštini saglasili oko sadržaja budućeg teksta budućeg člana ustava o autonomiji Korzike. Potom bi, prema pravilima, trebalo da se izjasne građani Korzike a zatim bi saglasnost, sa najmanje tri petine glasova, trebalo da dâ Kongres koji čine članovi Parlamenta i Senata.

S obzirom da u korzikanskoj skupštini većinu sedišta imaju autonomaši i separatisti, lider autonomaša Žil Simenoni je juče u prisustvu predsednika Makrona sa govornice poručio:

“Ako u obzir ne bi bio uzet sastav ove Skupštine koja je izraz narodne volje, to bi predstavljalo opasno isključivanje demokratije“.

Zvučalo je i kao opomena, tim pre što za sada nije jasno šta konkretno autonomija za Korziku obuhvata.