Početak školske godine u Francuskoj: Makron proglasio borbu protiv islamskih haljina u školama, a razorne neoliebralne reforme u prosveti nisu fotogenčne

Školska godina u Francuskoj počela je zabranom nošenja u državnim školama abaje i kamise, tradicionalne široke haljine, koje u nekim delovima muslimanskog sveta nose žene i muškarci, a koje poslednjih godina tokom nastave sve češće nose i učenici muslimanske veroispovesti.

„U (državnim) školama više neće moći da se nosi abaja“, najavio je Gabriel Atal (34), mladi ministar prosvete, tek imenovan. On je podsetio na neprikosnoveno republikansko načelo sekularizma u Francuskoj koje svakom građaninu garantuje pravo na veroispovest, ali je, zauzvrat, veroispovest isključivo privatna stvar.

„U učionici ne bi trebalo da budete u mogućnosti da identifikujete religiju učenika, gledajući kako su obučeni“, poručio je on nastavnicima i profesorima.

Zabrani je prethodio izveštaj prosvetne inspekcije u kome se navodi da je u francuskim državnim školama sve češće ugroženo načelo sekularizma kojim se učenicima zabranjuje nošenje vidljivih znakova verske pripadnosti jer je crkva (vera) odvojena od države. U izveštaju se navodi da je samo u toku 2023. godine bilo više od 4.700 prijavljenih slučajeva zabrane isticanja verskih simbola“ u oko 150 škola.

Medijska paljba i sindikalni problemi

Uz prateću medijsku “paljbu“ o abajama u senku su pali teški problemi u kojima grca školski sistem sa čime je i počela školska godina u Francuskoj: u koledžima nije obezbeđen dovoljan broj nastavnika tako da poslednje sedmice pred početak nastave bilo 12 miliona nepokrivenih školskih časova; samo nekoliko dana uoči početka nastave objavljeno je da ostalo upražnjeno 1.250 nastavničkih i profesorskih radnih mesta u javnom školstvu; uoči početka nastave za osamnaest hiljada gimnazijalaca nije bilo mesta u školama; prema zvaničnim izveštajima, 20 hiljada dece sa hendikepom neće moći ove školske godine da pohađa nastavu - za neke od njih nije bilo mesta a za mnoge, koji su dobili mesto u školama u specijalizovanim razredima, nije nađen neophodni obučeni pratilac u nastavi.

Nije zato ni čudo što nastavnici i profesori nisu bezuslovno pozdravili zaštitu koju im je obećao ministar Atal, stavljajući na početku školske godine u prvi plan opasnost od abaja i kamisa, odnosno od islamizacije školskog prostora.

Problem postoji, nastavnici i profesori to najbolje znaju, uostalom, ali prosvetarima je jasno da ih Atal, nekadašnji portaparol vlade u vreme pandemije, brani s političkim predumišljajem, braneći pre svega oronuli ugled predsednika Makrona i njegove administracije.

Da ne govorimo o hroničnim problemima nasilja nad profesorima, pretnjama i pravom ludilu na društvenim mrežama kojim su mnogi đaci i profesori izloženi.

“Najvažnija tema na početku školske godine nije abaja“, rekla je Sofi Venetitej, generalna sekretarka udurženja sindikata prosvetnih radnika za francuski javni radioservis Frans Enter. “Ne treba da dozvolimo da to baci u senku sve probleme koje škole imaju u ovom trenutku“.

Ona je naglasila da abaju nosi možda nekoliko hiljada učenika koji čine pet odsto ukupnog broja učenika u Francuskoj. Venetitej je rekla da je najvažnije da nastavnici razgovaraju sa decom ali i sa roditeljima, da ne odustanu od dijaloga kako bi što manje dece napustilo državnu školu i prešlo u privatne verske škole.

Privatne škole su u Francuskoj uglavnom katoličke, muslimanske i jevrejske. Veronauka je u njima obavezna i roditelji potpisuju da to prihvataju kada upišu decu. Opšti program u ovim školama mora da dobije odobrenje prosvetnih državnih vlasti. 

Načelo sekularnosti

Odbrana načela sekularne države, koja počivaju na tekovinama Revolucije iz 1789, hronično je iskušenje svih vladajućih administracija u ovoj zemlji. U vreme Treće Republike (1870 – 1940) doneti su u Francuskoj ključni zakoni: o obaveznom školovanju (1882) i o razdvajanju crkve od države (1905).

Načelo sekularnosti se ostvaruje tako što Republika garantuje svim vernicima pravo da odluče da li će njihova deca pohađati versko vaspitanje. Država je obavezna da predvidi u rasporedu školskih sati vreme za učenike koji žele da pohađaju versku nastavu. Izuzetak je pokrajina Alzas koja je priključena Francuskoj tek posle Prvog svetskog rata pošto je pola veka (1870 – 1918) provela u sastavu Pruskog carstva.

Republikanski režim je decenijama vodio „rovovski rat“ sa Katoličkom crkvom koja je (bezuspešno) pokušavala da spasi svoj monopol na vaspitanje dece. Uticaj Katoličke crkve počeo je da opada sedamdesetih godina prošlog veka, ali je novi izazov došao devedesetih u obliku radikalnog islama. 

Ova verska doktrina raširila se među decom muslimanskih imigranata, rođenom u Francuskoj, u siromašnim radničkim kvartovima u kojima je nekada Komunistička partija Francuske imala ugled i vlast.

Jedan od ključnih problema je bio i ostao što su zemlje kao Saudijska Arabija i Katar, u isto vreme, bile ključni finansijeri radikalnih džamija i ključni kupci francuske oružane industrije i industrije luksuzne robe. Niko nije suštinski ometao širenje verske doktrine koja će se pokazati opasnom. Pored toga, islamistički aktivisti koristili su siromaštvo i socijalnu nepravdu da bi raširili krug pristalica svoje doktrine.

Razorne reforme

Najnovijoj aferi sa abajama i kamisama prethodile su proteklih decenija afere koje su stigle i do Evropskog suda za ljudska prava, a koje se tiču zabrane nošenja feredža i marama u javnim ustanovama. Poslednji put zakon je dopunjen 2004. godine preciznijim zabranama nošenja u školu svih vrsta verskih simbola.

Ovoga puta situacija je tim ozbiljnija pa i mučnija što ima znakova da Makronova administracija politički instrumentalizuje jedan realan i vrlo ozbiljan problem. Cilj je, skoro očigledno, skretanje pažnje sa drugih teških problema vezanih za prosvetu, koje je stvorila upravo vladina doktrina demontiranja države.

Posle razornih reformi iz prvog Makronovog mandata (2017-2022), obrazovni sistem - kao i drugi javni sektori - ostao je, takoreći, u ruševinama na kojima ništa nije izgrađeno.

Makronova administracija intenzivirala je već postojeću neoliberalnu politiku štednje i menadžerskog upravljanja državom za račun privatnog sektora, kakvu diktira Evropska komisija u svojim direktivama kao i slovo Lisabonskog ugovora koji ima ulogu ustava EU.

Bio je to kraj prosvetnog sistema koji je bio osnova veličine Francuske jer je imao ulogu “društvenog lifta“ i omogućavao i najsiromašnijima da se, po zasluzi i sposobnostima, popnu do najviših “spratova“ društvene lestvice.

Reforme Makronove administracije su, u suštini, imale za cilj da otvore veći prostor privatnim školama i obrazovanju kao biznisu. Jedan od Makronovih ministara prosvete išao je tako daleko da je čak ukinuo i matematiku kao predmet “za one kojima neće biti potrebna“. Posle par godina (i verovatno dubokog razmišljanja) ipak je matematika vraćena u završne godine koledža i prve godine gimnazije, bez obzira na smer.

Uz sve ovo budžet za državne škole je smanjivan shodno direktivama Evropske komisije o štednji. Rezultat: roditelji sve masovnije upisuju decu u katoličke i druge privatne škole, a nastavnici i profesori masovno napuštaju državne škole.

Mučni skandal

Kada je u oktobru 2020. godine jedan mladi Čečen odsekao glavu profesoru istorije Samuelu Patiju, pred koledžom u okolini Pariza, jer je đacima pokazao karikaturu iz lista Šarliebdo da bi u kontekstu nastave objasnio načelo sekularnosti i sporove oko toga -  država nije ništa suštinski uradila. Dovoljno je reći da je atmosfera straha i dalje takva da se ni škola ni opština još nisu usudile daju ime nekoj ulici ili ustanovi po ubijenom profesoru.

Štaviše, usledio je mučni skandal. Tadašnja, po mnogo čemu nadrealna, ministarka za građanska prava Marlem Šiapa, koja ni u jednoj izjavi ne zaboravi da kaže “kao što je rekao predsednik Makron“, osnovala je fondaciju, tobož u čast profesora Patija, kako bi se negovale vrednosti sekularnog društva. Ispostavilo se da je dva miliona evra podelila opskurnim udruženjima. Porodica profesora Patija morala je da angažuje advokata i podnese tužbu. Senat, Parlament ali i pravosuđe otvorili su istragu nakon čega je ministarka konačno – podnela ostavku.

Jedino desnica i krajnja desnica sada bezrezervno pozdravljaju ovu borbu protiv abaje i kamise u Francuskoj koja je otpočela u sumnjivo vreme – baš na početku školske godine iako problem nije nov.

Levica, kao i uvek, okreće glavu od realnog problema islamizma u školama, koji neosporno postoji. Levičarski lideri sada protestuju zajedno sa muslimanskim organizacijama koje tvrde da je reč o običnoj odeći, a ne o veri.

I predsednik Makron je izašao na scenu braneći ministra prosvete. U intervjuu jednom mladom “jutjuberu“, ne trepnuvši je povezao nošenje abaje sa terorizmom i ubistvom profesora Patija. “Ali ovde ne govorimo o terorizmu!“, primetio je novinar. Makron je insistirao: u francuskim državnim školama sve češće je ugroženo načelo sekularizma itd. Razorne neoliebralne reforme u prosveti očigledno za njega nisu dovoljno fotogenične.

Sa druge strane na TikToku razni imami, kao izvesni Bilal Al Laksari, (180 hiljada pratilaca) daju uputstva “sestrama“ kako da nastave da se odevaju “haram“, po pravilima vere (u njihovoj interpretaciji, naravno) i ipak da ne budu isključene iz državne škole.

Izranja ovih dana sve tužnija slika Francuske Republike, uklještene između neoliberalne doktrine i verske isključivosti. Profesori i nastavnici kao da su prepušteni su sebi samima.