Evropski lideri obećali podršku Ukrajini na samitu u Briselu: Nesloga u EU oko upotrebe zamrznute ruske imovine za pomoć Ukrajini

Šefovi država i vlada EU na samitu u Briselu nisu uspeli da se slože oko pitanja finansiranja Ukrajine novcem iz zamrznute ruske imovine čiji je najveći deo deponovan u Belgiji.

Lideri EU su u četvrtak zatražili od Evropske komisije da istraži načine finansiranja Ukrajine u naredne dve godine, ostavljajući otvorena vrata za davanje kredita Ukrajini od novca zamrznute ruske imovine, prenela je agencija AFP, pozivajući se na diplomatske izvore.

Prepirka bez rezultata

Čitav dan, diplomate su se prepirale oko zaključaka, koji na kraju ostaju nejasni: šefovi država i vlada pozivaju Komisiju i Savet da formulišu opcije za finansijsku podršku i slažu se da se ponovo sastanu i o tome razgovaraju na sledećem evropskom samitu u decembru.

Po dolasku u zgradu Evropskog saveta u četvrtak, belgijski premijer Bart De Vever ponovio je svoje rezerve prema predlogu upotrebe zamrznute ruske imovine za kreditnu pomoć Ukrajini. On je podsetio da se “čak ni u vreme rata nije diralo u zmrznutu imovinu“. Bart De Vever želi garancije i zahteva evropsku podelu rizika: ako Rusija preduzme pravne mere ili odbije da plati, sve države članice, ne samo Belgija, moraju da snose posledice.

Evropski lideri razgovaraju o korišćenju sankcionisane ruske imovine za finansiranje troškova rata u Ukrajini. Tako bi mogli da prebace 140 milijardi evra Kijevu. Evropska Komisija predlaže mehanizam kako bi EU došla do ovog novca a da ga, pri tom, formalno ne konfiskuje.

Rizično otimanje ruskog novca

Šema koju zagovara Evropska komisija, po kojoj EU koristi ruski novac bez njegove konfiskacije, ostaje pravno krhka jer je bez presedana – prenose belgijski mediji koji je kao i belgijska administracija opisuju “politički i finansijski rizičnom, posebno za Belgiju“.

Nakon ulaska ruskih trupa u Ukrajinu 2022. godine, međunarodna zajednica je zabranila sve transakcije koje uključuju sredstva i rezerve Centralne banke Rusije, zbog čega je trenutno širom sveta zamrznuto 260 milijardi evra ruske imovine. Više od dve trećine (oko 210 milijardi evra) “zamrznuto“ je u Evrokliru (Euroclear), jednoj od vodećih finansijskih kompanija Belgije.

Od ovog iznosa, 185 milijardi evra su hartije od vrednosti koje su dostigle rok dospeća. Drugim rečima, Rusija je trebalo da povrati svoj novac na zakazani datum otplate. Ali, pošto su ove hartije od vrednosti zamrznute, Evroklir je naplatio otplatu, ali nije mogao da vrati novac Rusiji (jer je pod sankcijama). Reč je dakle o dužničkim hartijama od vrednosti u evrima, dolarima i drugim valutama.

Ove dužničke hartije od vrednosti su rezerve Ruske centralne banke koje su poverene Evrokliru – organizaciji koja deluje kao posrednik između banaka, vlada i investitora, čuva obveznice i akcije, evidentira transakcije i osigurava da novac i hartije od vrednosti pravilno cirkulišu tokom razmene.

Naplata ratne odštete - unapred

Evroklir, dakle, čuva rusku imovinu koja podleže sankcijama. To je imovina koja donosi kamatu. Ona ostaje, kao i kapital, kod Evroklira koji je reinvestira tako da ona, zauzvrat, donosi vrednost od kamata. U zavisnosti od kamatnih stopa, prihod koji generiše ova osnovna imovina može dostići i do 3 milijarde evra godišnje, od čega bi 99% Evroklir trebalo da prebaci Evropskoj uniji za finansiranje pomoći Ukrajini.

Kako su preneli belgijski mediji, belgijska vlada naplaćuje poreze na profit koji Evroklir generiše od ovih ruskih depozita i koristi ovaj novac za podršku Kijevu (kamata na rusku imovinu zamrznutu kod Evroklira takođe je generisala 1,7 milijardi evra poreskih prihoda za Belgiju u 2024. godini putem poreza na dobit preduzeća).

Do sada je korišćena samo kamata na zamrznutu rusku imovinu. Sada Evropska komisija predlaže da se koristi sama zamrznuta imovina, ne samo generisana kamata i to bez konfiskacije iste te imovine.

Evropska Komisija objašnjava svoju šemu: 185 milijardi evra zamrznutih u Evrokliru bilo bi prebačeno u posebnu strukturu. Zauzvrat, Komisija bi Evrokliru predala beskamatne evropske dužničke hartije od vrednosti istog iznosa. Ukratko, Evroklir ne gubi ništa i zadržava hartije od vrednosti ekvivalentne vrednosti prenetog novca. Stoga i dalje ima 185 milijardi evra.

Ova suma bi bila investirana u posebnu strukturu kako bi se omogućilo da EU odmah finansira pomoć u obliku kredita Ukrajini u visini 140 milijardi evra.

Ovaj zajam bi bio vraćen kasnije, kada Rusija plati ratnu odštetu Ukrajini. Ako Rusija nikada ne plati, finansijski rizik bi pao na države članice učesnice, a ne na Evroklir. Stoga je ovo složen mehanizam koji omogućava mobilizaciju ruske imovine bez njene konfiskacije – objašnjava Evropska komisija.

Moskva bi po ovoj šemi zadržala vlasništvo nad svojom imovinom. Evropska komisija tvrdi da bi Kremlj izgubio svoju imovinu samo ako bi odbio da plati ratnu odštetu. Rusija bi tako bila odgovorna za sopstvene gubitke – objašnjenje je Evropske komisije.

Ruski odgovor

Ovu šemu je kritikovala Evropska centralna banka čija je predsednica Kristin Lagard koja je upozorila da bi zaplena ruske zamrznute imovine mogla biti nezakonita sa stanovišta međunarodnog prava i “verovatno bi destabilizovala monetarni sistem“.

“Ako strani investitori doživljavaju Evropu kao zonu u kojoj se imovina može konfiskovati iz političkih razloga, poverenje u evropska tržišta bi moglo da se pogorša“, upozorila je Kristin Lagard.

Njen argument je takođe da ovakav pristup rizikuje slabljenje uloge evra kao globalne rezervne valute i štetu imidžu Evropske unije kao garanta međunarodnog prava.

Što se tiče Moskve, ona evropski projekat vidi kao konfiskaciju. Shodno tome, prema ruskim medijima, Kremlj planira da nacionalizuje i proda stranu imovinu na svojoj teritoriji. Zapadna imovina je takođe trenutno zamrznuta kod ruskog staratelja, na isti način na koji je ruska imovina zamrznuta kod belgijskog staratelja. Rusija tvrdi da drži 300 milijardi dolara, ali se to u zapadnoj javnosti ocenjuje kao “očigledno veliko preterivanje“.