KAKO SMO DOVDE DOŠLI: KRIVUDAVI PUT TRAMPA I PUTINA KA NOVOJ RASPODELI MOĆI
Na pomolu je novi susret američkog i ruskog predsednika u Budimpešti, ali njihova saradnja daleko je od stabilne. Zašto odnosi Trampa i Putina toliko vijugaju, i koliko ta neizvesna putanja govori o promenama u svetskom poretku
(Budimpešta, 20.10.2025 - sastanak premijera Mađarske Viktora Orbana i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, FoNet/Instagram predsednika Srbije)
Pošto se sredinom avgusta na Aljasci sastanak Donalda Trampa i Vladimira Putina završio bez vidljivih rezultata, predsednici SAD i Rusije sada najavljuju novi susret – ovog puta u Budimpešti. Sam izbor mesta nije slučajan: Mađarska, članica EU sa bliskim vezama sa Moskvom, postaje simbol raskršća na kojem se prelamaju interesi Vašingtona, Moskve i Evrope. I dok svet posmatra taj susret kao pokušaj „novog početka“, iza kulisa se nazire put - pun krivina i skretanja – ka novoj globalnoj ravnoteži.
Susret kao novo poglavlje ili stara scena?
Kremlj je saopštio da je dogovor o „drugom sastanku“ između Donalda Trampa i Vladimira Putina planiran u naredne dve nedelje, uz napomenu da „još mnogo toga treba pripremiti pre nego što se sedne za sto“. Mađarska vlada je potvrdila da će omogućiti Putinov ulazak, uprkos nalogu za hapšenje koji je izdao Međunarodni krivični sud u Hagu, čime je Budimpešta jasno poručila da je spremna da rizikuje dodatne tenzije unutar Evropske unije. Ovakva odluka premijera Viktora Orbana ne samo da naglašava distancu Mađarske od zvanične politike Brisela, već i potvrđuje ambiciju Budimpešte da se pozicionira kao most između Istoka i Zapada.
Predstojeći susret tako dobija simboličnu težinu veću od samih razgovora: SAD žele da pokažu da mogu da diktiraju ritam globalne diplomatije, Rusija da se vrati na međunarodnu scenu kao nezaobilazni igrač a Mađarska da ima ulogu posrednika u svetu koji se ponovo deli po linijama moći. U tom trouglu interesa ogleda se suština „skretanja“ koje već godinama oblikuje odnose Vašingtona i Moskve – između rivalstva, kalkulisanog približavanja i neizbežnog sukoba ambicija.
Zašto je put bio pun „krivina“
Odnosi između Donalda Trampa i Vladimira Putina nisu počeli u kabinetima, već mnogo ranije, još dok je Tramp bio poslovni čovek sklon komplimentima ruskom lideru. Tokom njegovog predsedničkog mandata saradnja je oscilovala između otvorenog divljenja i političke sumnje a prava diplomatska drama počela je nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022.
Njihov prvi susret 2025. na Aljasci nije doneo konkretan pomak: Tramp je javno negodovao zbog „tvrdoglavosti Moskve“, dok je Putin insistirao na poziciji sile i pravu Rusije da „brani svoj interes“. Za razliku od klasičnih susreta svetskih lidera, njihov odnos se odvija u talasima – čas sa primesom pragmatične saradnje, čas sa retorikom koja priziva „hladni rat“.
Šta susret u Budimpešti znači za Evropu
To što ruski predsednik može da bude dočekan u prestonici zemlje članice EU, uprkos sankcijama i nalogu haškog suda za njegovim hapšenjem, nosi jasnu poruku da se stari poredak menja. Mađarska se ovim pozicionira kao simbol otklona od briselske matrice moći, pokazujući da EU više nije jedini autoritet u evropskoj diplomatiji.
Za Evropu, koja je decenijama oslanjala svoj identitet i bezbednosni okvir na Sjedinjene Države, ovaj trenutak otvara dilemu: da li da redefiniše sopstvenu ulogu ili da rizikuje da postane periferija globalnih procesa.
Budimpešta tako postaje više od geografske tačke, ona je signal o prekomponovanju moći. A susret Trampa i Putina, održan izvan okvira u kojem bi prirodno učestvovali evropski lideri, dodatno potcrtava povratak politike ličnih uticaja i „snažnih pojedinaca za stolom“ koji odlučuju mimo dosadašnjih pravila.
Šta su širi tokovi moći
Ovaj događaj ne govori samo o susretu dvojice predsednika i jednom razgovoru, već odražava dublju promenu svetskog poretka. Pojedini stručnjaci govore o postepenom padu američke dominacije i usponu multipolarnog sveta u kojem Rusija i Kina sve snažnije oblikuju globalne tokove. Paralelno s tim, zemlje poput Brazila, Indije i država sa Bliskog istoka sve otvorenije traže sopstveni prostor između velikih sila.
Tramp i Putin u tom kontekstu nisu samo politički akteri, već simboli epohe u kojoj se moć sve češće prelama kroz lične odnose i pragmatične dogovore a ne kroz formalne saveze. Dok Vašington pokazuje spremnost na dijalog s Moskvom, Evropa ostaje zarobljena između sopstvenih vrednosti i realpolitike, nesigurna da li da sledi američki kurs ili da konačno definiše autonomnu strategiju. U takvom spletu interesa, Budimpešta postaje svojevrsna laboratorija nove geopolitike – mesto gde se testira kako će izgledati Evropa sutrašnjice i ko će u njoj diktirati pravila igre.
Zašto ovo mora da nas zanima
Ako svet zaista prelazi iz starog modela „Zapad protiv Istoka“ u novu eru u kojoj pojedinačne države deluju mimo starih saveza, onda će 21. vek obeležiti političke elite koje pregovaraju iz interesa a ne institucije koje nameću pravila. Kada Tramp poziva Putina a Budimpešta im pruža pozornicu, to prevazilazi razgovore o Ukrajini. To je signal dubokog preispitivanja granica, normi i prava da ih neko pomera. Takvi susreti ne utiču samo na diplomatiju već i na svakodnevni život: na cenu energenata, vrednost valute, sigurnost poslova i tržišta. Jer svaka promena u globalnoj raspodeli moći, pre ili kasnije, oseti se i u ekonomiji svake zemlje, pa i u životima onih koji misle da su od svetske politike daleko.
