Oštra rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji: Beograd da se opredeli – ili EU ili Kina i Rusija

Sa 457 glasova za i 103 glasa protiv, poslanici Evropskog parlamenta na plenarnom zasedaju u Strazburu izglasali su danas neobavezujuću rezoluciju na osnovu izveštaja socijaldemokratskog poslanika iz Hrvatske Tonina Picule o “polarizaciji i pojačanoj represiji u Srbiji godinu dana nakon tragedije u Novom Sadu“.

U danas izglasanoj neobavezujućoj rezoluciji Evropskog parlamenta kritikuje se vladajuća administracija u Beogradu zbog “represije protiv učesnika protesta“ i kako se kaže “normalizacije nasilja“, ocenjuje se da vlasti u Srbiji - kada je reč o reakciji na proteste studenata i drugih građana - ne poštuju “osnovne evropske vrednosti“ kao što su vladavina pravne države što podrazumeva nezavisno pravosuđe, nezavisne medije i poštovanje ljudskih prava. Evropski parlament “podržava pravo srpskih studenata i građana na mirne proteste“.

Napeto u Srbiji

U rezoluciji se takođe navodi da je Evropski parlament duboko zabrinut zbog izuzetno napete situacije u Srbiji i polarizacije koja bi – kako se ocenjuje -  lako mogla dovesti do nasilja, što je “direktna posledica govora mržnje, promocije nasilja, kampanja blaćenja protivnika, propagande protiv EU i proruske propagande koju široko šire mediji pod kontrolom vlade i vladini zvaničnici…“.

U rezoluciji se konstatuje da su prisustvo i uticaj Kine u Srbiji značajno porasli poslednjih godina, zahvaljujući velikim infrastrukturnim ulaganjima i izražava zabrinutost “u pogledu transparentnosti, usklađenosti sa standardima EU i zaštite životne sredine“.

U rezoluciji se takođe osuđuje “otvoreno učešće Ruske Federacije u protestima u Srbiji u obliku dezinformacija…“.

U toku poslaničke debate održane sinoć u Evropskom parlamentu u Strazburu, Evropska komesarka za proširenje Marta Kos naglasila je da je stav EU da Srbija “treba strateški da se opredeli jasno i glasno:  tesni odnosi sa Moskvom i Pekingom koje prate kritičke izjave prema EU se ne očekuju od zemlje kandidata“.

Bez sprečavanja uvoza ruskog gasa u Srbiju

Komesarka Kos je demantovala da odluka Saveta Evropske unije - koji okuplja šefove država i vlada 27 zemalja članica - o zabrani uvoza ruskog gasa u zemlje Evropske unije od 1. januara 2026. godine, podrazumeva da će države članice prekinuti transfer trećim zemljama poput Srbije. Ona je rekla da „EU podržava Srbiju da diverzifikuje sve izvore snabdevanja i da se integriše u energetsku mrežu EU“, dodavši da je to “potpuno u skladu sa onim što je izjavio predsednik Srbije Vučić na sastanku sa Fon der Lajen“.

Ocenila je da „građani Srbije već gotovo godinu dana, vođeni studentima, protestuju zbog korupcije, nedostatka demokratije i slobode medija. Ocenila je da je „policija (u Srbiji) uglavnom poštovala pravo na okupljanje, ali (da) je bilo i slučajeva prekomerne upotrebe sile prema demonstrantima i novinarima. Osuđujemo i sve činove mržnje od strane demonstranata i pozivamo na mir s obe strane“, poručila je Kos.

Ona je pozdravila napredak u vezi sa Zakonom o jedinstvenom biračkom spisku i ulogu Saveta REM-a. Rekla je da očekuje da Srbija koja ima status kandidata za prijem u EU, poštuje ključne vrednosti koji su temlje Unije.

“EU osuđuje sve činove mržnje i pozivamo obe strane na mir“, poručila je Kos.