Apelacioni sud potvrdio kaznu Nikoli Sarkoziju: za bivšeg predsednika Republike – strog ali konforan zatvor

Apelacioni sud u Parizu osudio je bivšeg predsednika Francuske Nikolu Sarkozija zbog korupcije i zloupotrebe uticaja na tri godine zatvora od čega na jednu godinu strogog zatvora izdržavanog kod kuće, uz nošenje elektronske narukvice, i na dve godine uslovne kazne. Uz ovo apelacioni sud je dosudio da se Sarkoziju oduzmu građanska prava tokom tri godine tokom kojih neće imati pravo ni da glasa ni da se kandiduje za javne funkcije ili na izborima.

Ovo je prvi put da jedan bivši predsednik Republike u Francuskoj bude osuđen na kaznu strogog zatvora.

Sledi žalba na presudu

Odbrana Nikole Sarkozija najavila je da će uložiti žalbu kasacionom sudu. „Ići ćemo do kraja pravnog procesa ako bude potrebno“, izjavila je advokatica Žaklin Lafon na izlazu iz suda. Odluka apelacionog suda je "pravno upitna, faktički", rekla je ona i dodala:  „Nećemo odustati od ove borbe, koja je fer borba protiv nepravedne odluke“.

Pre dve godine, u takozvanom slučaju prisluškivanja, poznatom pod imenom „Pol Bizmut“, Krivični sud u Parizu doneo je odluku bez presedana, kojom je jedan bivši predsednik prvi put osuđen na zatvorsku kaznu. Apelacioni sud u Parizu jučerašnjom presudom potvrdio je odluku prve sudske instance i izrekao kaznu strožiju od one koju je tražilo tužilaštvo.

Pogodba – informacije iz istrage, za unapređenje

„Bizmut” je pseudonim pod kojim je otvorena nezvanična telefonska linija preko koje je Nikola Sarkozi u vreme svog predsedničkog mandata (2007 – 2012) komunicirao sa svojim advokatom Tjerijem Ercogom. Tu liniju istražni organi su stavili pod nadzor tokom istrage o jednoj drugoj aferi. Tako su otkrili da je tadašnji sudija Žilber Aziber iza kulisa dogovarao da pruža Sarkoziju poverljive informacije koje se tiču istražnog postupka protiv njega vezanog za aferu Bigmalion - nelegalno finansiranje predsedničke kampanje. Sudija je zauzvrat  tražio da dobije jedno počasno i dobro plaćeno mesto u Monaku.

Ti telefonski razgovori Sarkozija sa advokatom Ercogom, snimani po nalogu istražnog sudije, procurili su 2013. u francuske medije. U jednom dijalogu advokat Ercog kaže Sarkoziju da bi sudija Azbier želeo da se malo „pogura“ njegovo naimenovanje u Monaku, a Sarkozi odgovara: „Reci mu da ću se ja pobrinuti za to, razgovaraću sa princom.“

Apelacioni sud je sada na iste kazne od tri godine osudio i Sarkozijevog advokata Tjerija Ercoga i bivšeg sudiju Žilbera Azibera (Azibert). Tijeriju Hercogu je zabranjeno da se bavi advokaturom tokom tri godine.

Nova suđenja na jesen

„Ovaj slučaj nanosi ozbiljnu štetu jer navodi na ideju da mogu da se prave skriveni poslovni aranžmani i podriva poverenje građana u pravosuđe i pravdu“, rekla je predsednica suda.

„Što se tiče Nikole Sarkozija, ta dela su utoliko ozbiljnija što ih je počinio bivši predsednik Republike“, podseća se u presudi.

Uprkos izjavama Sarkozijeve odbrane, odluka Apelacionog suda malo je koga iznenadila. Osim toga, Nikolu Sarkozija tek čekaju sudski procesi vezani za druge druge afere koje su bile otvorene čim je završio svoj mandat na čelu države 2012. godine i izgubio predsednički imunitet.

U septembru će biti suđenje vezano za aferu Bigmalion o nelegalnom finansiranju predsedničkih kampanja 2007. i 2012. godine.

Bez obzira na to kako će teći nastavak svih ovih procesa treba se setiti da je Nikola Sarkozi – možda baš zato što je i sâm pravnik – u prošlosti pribegavao strategiji omalovažavanja sudija pa čak i posrednog zastrašivanja – kako tvrde neke sudije.

Stvari su došle dotle da je pre dve godine posle donošenja provostepene presude u aferi “Bizmut“, sindikat advokata i sudija morao da protestuje zbog Sarkozijevih izjava koje su ocenili kao „neprihvatljiv oblik pritiska koji je se ne sme tolerisati”.

Sarkozi je svoju metodu “napad na sudije je najbolja odbrana”, indirektno primenjivao dok je još bio predsednik države u leto 2011. godine. Tada su njegovi saveznici i prijatelji javno opisivali sutkinju Prevo-Desprez koja je istraživala aferu “Betankur“ (nelegalno finansiranje), kao paranoičnu osobu koja se udružila sa dvojicom novinara lista Mond, s predumišljajem da Sarkoziju zadaju predizborni udarac.

Sutkinji Prevo-Desprez predmet je na kraju bio i oduzet. Izjavila je tada da je navikla da bude izložena „pretnjama i izolaciji“. Objavila je knjigu „Sudija za likvidaciju“ u kojoj je opisala funkcionisanje francuskug pravosuđa, navodeći tada da predsednik Sarkozi lično zove sudije telefonom kada želi da interveniše, što su uostalom potvrdile i njene kolege iz sindikata u više navrata. Sutkinja Prevo – Desprez iznela je i da joj je preko jednog kolege poručeno da će „izgubiti glavu“.

Trgovci oružjem i predsedničke kampanje

Zanimljivo je da je obruč je počeo da se steže oko Nikole Sarkozija još u jesen 2011. kada je njegov venčani kum Nikola Bazir zatvoren. U isto vreme protiv bliskog saradnika Tjerija Gobera otvorena je istraga pošto je Goberova supruga Helena Karađorđević, unuka kneza Pavla i italijanskog kralja Umberta, istražnom sudiji iznela svoje eksplozivno svedočenje o kriminalnim vezama predsednika i njegovih ljudi sa prodavcima oružja.

Princeza Helena od Jugoslavije, kako su je mediji oslovljavali, svedočila je da je u periodu od 1994. do 1996. godine videla kako njen muž Tjeri Gober, zajedno sa libanskim trgovcem oružjem Zijadom Takedinom, iz Švajcarske prenose torbe pune novca. Ona je takođe navela da su torbe s „kešom“ predavane u Francuskoj Nikoli Baziru, sada osuđenom na zatvorsku kaznu, a tada direktoru predsedniccke kampanje Eduara Baladira. Glavni saradnik Baladira bio je ondašnji ministar finansija - Nikola Sarkozi.

Istražni sudija Van Rimbek je još 2010. godine dobio dokumentaciju od policije Luksemburga koja potvrđuje da je Nikola Sarkozi 1994. godine otvorio račun u luksemburškoj banci na ime preduzeća „Hajne“ (kasnije „Euroliks“) u cilju finansiranja predsedničke kampanje Eduara Baladira.

Na taj račun Libanac Zijad Takedin uplaćivao je deo od provizija koje mu je francuska država plaćala za posredništvo u prodaji oružja. Kada je u maju 1995. godine Baladir izgubio, a Širak pobedio na predsedničkim izborima, po odluci novoizbranog predsednika, francuska država ukinula je sistem plaćanja provizija Takedinu. Libanac je bio ljut i, kako izgleda, uzalud potraživao sume za koje je smatrao da mu pripadaju. Sedam godina kasnije usledio je atentat u Karačiju i pogibija 14 francuskih inženjera i tehničara koji su radili na izgradnji podmornica za Pakistan. Porodice žrtava tvrde da iza atentata ne stoji Al Kaida kako im je to zvanično rečeno, već osveta Zijada Takedina i njegovih ljudi.

Tjeri Gober, Sarkozijev kum i saradnik, osuđen je u junu 2020.  u „aferi Karači“ na dve godina strogog zatvora, dve godine uslovnog i 120 hiljada evra kazne zbog ključne uloge u preuzimanju provizija od ugovora o prodaji oružja Pakistanu.

U avgustu 2020. isti Gober i njegova supruga Helena Karađorđević, osuđeni su zbog utaje devet miliona evra u poreskim rajevima. Gober je dobio još tri godine zatvora, a Helena Karađorđević osuđena je na uslovnu kaznu.

Pariski “Mond” je u jesen 2011. godine preneo da je Tjeri Gober iz pritvora zvao svoju suprugu Helenu Karadjordjević, posle iskaza pred istražnim sudijom, i pretio joj da, ako ga izda, „neće više videti decu“ i „da li je normalna - šta je pričala”. 

„Rekao mi je da ću završiti u azilu (za mentalne bolesnike) i da smo mi još uvek zvanično u braku pa prema tome ako on potone – potonuću i ja“, tvrdila je tada princeza Helena, a preneli su francuski mediji.

Sarkozi nije optužen u aferi Karači ali je optuženi libanski trgovac Takedin, danas zatvoren u Libanu, u više navrata tvrdio, pa poricao, pa opet tvrdio, da je Sarkozi uz njegovo posredništvo za izbornu kampanju dobijao novac od libijskog lidera Gadafija.

Sarkozi odbacuje ove navode. Štaviše, uoči parlamentarnih i predsedničkih izbora u Francuskoj 2022. godine, indirektno je ostavljao otvorenom mogućnost da bi možda mogao i da se vrati u politiku. Poslednjih meseci opet se govorilo o Sarkozijevom povratku na političku scenu pa čak i o mogućnosti da postane predsednik vlade.