Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta usvojio izveštaj o Srbiji: Traži se “normalizacija“ sa Kosovom i sankcije Rusiji

Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta juče je usvojio izveštaj o Srbiji za 2022. godinu slovačkog poslanika Vladimira Bilčika sa 43 glasa za, šest protiv i pet uzdržanih. Ovaj izveštaj o Srbiji naći će se na dnevnom redu idućeg plenarnog zasedanja Evropskog parlamenta 9. maja, a dan kasnije 10. maja evropski poslanici će glasati o njemu. Ovaj dokument nije obavezujući za Srbiju ali u načelu ima politički značaj.

Izvestilac Vladimir Bilčik (EPP, Slovačka) rekao je posle usvajanja izveštaja da on nudi niz kritika, istovremeno podržavajući put Srbije u EU “na koji su se njeni lideri obavezali nakon izbora 2022“. On je ocenio da “Srbija da bi napredovala mora da se uskladi sa spoljnim odnosima EU, nastavi unutrašnje reforme i normalizuje odnose sa Prištinom. Ako Beograd to postigne, biće to zajednički evropski uspeh“.

Žaljenje zbog bliskih veza Srbije i Rusije

U izveštaju o Srbiji za 2022. godinu pozdravlja se “činjenica da je prijem u EU i dalje strateški cilj Srbije“ i naglašava da će “dinamiku procesa“ prijema Srbije u EU odrediti “napredak na planu poštovanja ljudskih i osnovnih prava, kao i usklađivanje sa spoljnom politikom EU“.

Ističući da je normalizacija odnosa Srbije i Kosova prioritet i preduslov za pristupanje EU, poslanici Evropskog parlamenta pozivaju obe strane da pokažu liderstvo i budu spremne da donesu neophodne odluke “koje vode ka napretku“.

Pristupni pregovori sa Srbijom bi trebalo da napreduju samo ako se zemlja uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i ostvari značajan napredak u reformama vezanim za EU – ističe se u izveštaju.

Ocenjuje se da je “agresija Rusije na Ukrajinu istakla važnost za sve zemlje članice Unije da investiraju u sektoru odbrane“.

U izveštaju se izražava žaljenje zbog toga što Srbija ne sledi u celini spoljnu politiku EU u kontekstu “rata koji Rusija vodi protiv Ukrajine“ i naglašava se da je obaveza Srbije - kao zemlje kandidata - da u celini sprovodi spoljnu politiku EU.

Podseća se pri tom  da je Srbija u PS UN glasala za rezolucije kojima se osuđuje ruska agresija na Ukrajinu, “podržavajući načelo teritorijalne celovitosti i suvereniteta Ukrajine u skladu sa međunarodnim pravom“. 

Izražava i žaljenje zbog toga što Srbija ne primenjuje kaznene mere EU prema Rusiji i žaljenje zbog, kako se kaže, bliskih veza između Srbije i Rusije.

Žaljenje što opada podrška ulasku u EU

“EU je glavni politički i ekonomski partner Srbije i ubedljivo najveći donator“, naglašava se uz žaljenje zbog toga što u Srbiji opada podrške ulasku Srbije u EU.

Pohvaljuje se dobra saradnja Srbije sa EU u oblasti upravljanja ilegalnim migracijama.

Izveštaj pohvaljuje mere koje je Srbija preduzela da ojača nezavisnost pravosuđa i unapredi transparentnost, delotvornost institucija i vladavinu prava.

U članu 11 kaže se da je Evropski parlament primio k znanju “vrlo ograničeni napredak na planu borbe protiv korupcije“ i ocenjuje se da je potrebno “više napora i političke volje kako bi se došlo do opipljivijih rezultata“.

Pozivaju se vlasti u Srbiji da pojačaju napore na planu zaštite ljudskih prava.

U izveštaju se takođe žali zbog “stagnacije slobode izražavanja“ i ističe da su neprihvatljivi pritisci na aktiviste, novinare i medije“. Izražava se zabrinutost zbog zakašnjenja u sprovođenju medijske strategije i poziva vlada Srbije da poveća transparentnost kada je u pitanju vlasništvo medija i njihovo finansiranje i da im se garantuje nezavisnost. Takođe, izražava se žaljenje zbog toga što je regulatorno telo za medije dodelilo četiri nacionalne frekvencije medijima koji su već pogazili norme novinarstva.

Pozdravlja se činjenica da su u novom sazivu parlamenta u značajnoj meri zastupljene manjine.

Takođe pozivaju se vlasti u Srbiji da primene mere i planove koji se odnose na poboljšanje kvaliteta vazduha. Naglašava da je Evropski parlament zabrinut zbog posledica koje na životnu okolinu imaju postrojenja koja kineska preduzeća grade u Srbiji.