ČEŠKI PREDSEDNIK PAVEL: RAT U UKRAJINI ODGOVARA KINI
Prema Pavelu, Peking iz sadašnje situacije može da crpi koristi u vidu jevtinije nafte, gasa i drugih sirovina, u zamenu za "prijateljstvo bez granica" koje su Kina i Rusija pominjale u prošlogodišnjoj zajedničkoj deklaraciji
(ilustracija, Predsednik Češke Republike Petr Pavel)
Mir u Ukrajini sada nije u interesu Kine jer joj rat omogućava da Rusiju tera na ustupke, izjavio je u razgovoru za briselski sajt Politiko (Politico) češki predsednik Petr Pavel, inače bivši general, smatran ne samo u Češkoj, za veoma kompetentnog u vojno-političkim pitanjima. Peking, prema njemu, sledi samo svoje interese.
"Ne mislim da Kina ima stvarni interes da se rat u Ukrajini ubrzo okonča. U interesu je Kine, u stvari, da produžava status kvo jer može pritiskati Rusiju na razne ustupke", rekao je on.
Kao češki general, Petr Pavel bio je prvi oficir iz neke zemlje bivšeg Istočnog bloka, koji se našao (2015.) na mestu predsedavajućeg Vojnog komiteta NATO
Peking, inače, u poslednje vreme nastoji da istupa kao igrač koji teži da se uspostavi mir u Ukrajini i oko toga je izneo nekoliko predloga. Istovremeno govori o produbljivanju partnerstva s Rusijom koja se zaglibila u ratu sa Ukrajinom, već duže od godinu dana. Zapadni političari, inače, pozivaju Kinu da vrši pritisak na Rusiju, mada su prema njenoj ulozi kao mirotvorca, uglavnom, skeptični.
Prema Pavelu, Peking iz sadašnje situacije može da crpi koristi u vidu jevtinije nafte, gasa i drugih sirovina, u zamenu za "prijateljstvo bez granica" koje su ove dve sile pominjale u prošlogodišnjoj zajedničkoj deklaraciji.
"Za Kinu je dobro što Zapad sada u izvesnoj meri slabi onu raniju bezgraničnu podršku koju je davao Ukrajini", dodao je on.
Pavel je od početka svog mandata na čelu Češke Republike više puta pozivao Zapad na tvrđu liniju prema Kini. On je uspostavio i vezu sa tajvanskom predsednicom Čaj Jing-Ven (Chaj-Jing-wn).
Šef Vojnog komiteta NATO (2015 – 2018), bivši general Petr Pavel, predsednik Češke, uprkos otkrićima da je prošao obuku u vojnoj obaveštajnoj službi tokom komunističke ere (1988.), i dalje je omiljen među građanima, kako javlja Slobodna Evropa. Posle Baršunaste revolucije (1989.) studirao je na Odbrambenom obaveštajnom koledžu u Betezdi (Merilend, SAD), Koledžu za osoblje u Kemberliju (štabni koledž za britansku vojsku), Kraljevskom koledžu za odbrambene studije u Londonu, a diplomirao je na Kraljevskom koledžu u Londonu sa zvanjem magistra međunarodnih odnosa, prema Vikipediji.
