U Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope: Podrška osnivanju specijalnog suda „za kršenja ljudskih prava i zločine Rusije u Ukrajini“

Poslanici iz 46 zemalja članica su okupljeni u Strazburu na plenarnom zasedanju Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope jednoglasno izglasali su juče rezoluciju kojom se osuđuju „zločini i brojna kršenja međunarodnog prava ruskih snaga ili za njih vezanih naoružanih grupa u Ukrajini“ i podržali osnivanje specijalnog međunarodnog suda za ratne zločine Rusije i ratnu odštetu koju bi ona trebalo da plati. 

U izveštaju švajcarskog poslanika Damijena Kotijea, naslovljenog sa „Pravna pitanja i kršenja ljudskih prava u vezi sa agresijom Rusije na Ukrajinu“, na osnovu kojeg je izglasana rezolucija, kaže se da  Parlamentarna skupština smatra da akti agresije koje je izvršila Ruska Federacija protiv Ukrajine odgovaraju definiciji krivičnog dela agresije u međunarodnom pravu i da ruski politički i vojni lideri odgovorni za to moraju da budu identifikovani i krivično gonjeni.

„S obzirom na to da Međunarodni krivični sud (MKS) trenutno nema nadležnost za zločin agresije, Skupština treba da ponovi svoj poziv državama članicama i državama posmatračima da uspostave poseban međunarodni krivični sud za ovaj zločin, koji bi trebalo da podrži što više država i međunarodne organizacije po mogućnosti“, kaže se u izveštaju.

Šefovi 46 država i vlada Saveta Evrope, na 4. samitu koji će se održati u Rejkjaviku u maju 2023. godine, trebalo bi da daju političku podršku stvaranju takvog tribunala.

Švajcarski poslanik Damien Cottier "je uspeo da pređe iz senke u svetlost" pre tri godine. Privukao je pažnju medija tvitovavši o svojoj homoseksualnosti na Dan zaljubljenih (izvor, www.rtn.ch)

Da se Rusima sudi i nametne ratna odšteta

„Mnogi od ovih zločina mogu se kvalifikovati kao ratni zločini ili zločini protiv čovečnosti“, piše u izveštaju i dodaje da je, takođe, sve više dokaza da „zvanična ruska retorika, koja ima za cilj opravdanje agresije, nosi obeležja javnog podsticanja na genocid“.

„Sve države članice Saveta Evrope (ima ih sada 46 jer je Rusija istupila odnosno isključena krajem februara) treba da podrže tekuću istragu koju je pokrenuo tužilac Međunaordnog krivičnog suda o situaciji u Ukrajini, koja uključuje optužbe za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti ili genocid. Oni, takođe, treba da pomognu ukrajinskim vlastima u njihovim naporima da istraže takve zločine, nudeći im resurse i stručnost”, kaže se u izveštaju i rezoluciji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

Ističe se da „ne može biti pune odgovornosti za teška kršenja međunarodnog prava koja proističu iz agresije Ruske Federacije na Ukrajinu bez pune naknade štete nanete Ukrajini i njenim građanima. Parlamentarna skupština poziva na uspostavljanje međunarodnog mehanizma nadoknade, uključujući međunarodni registar šteta. Savet Evrope treba da igra vodeću ulogu u uspostavljanju i upravljanju budućim mehanizmom”.

Trebalo da služi ujedinjenju i miru u Evropi

Savet Evrope, uprkos svom imenu nije deo Evropske unije – to je međuvladina organizacija za nadgledanje poštovanja ljudskih prava osnovana 1949. godine, na evropskim ruševinama posle Drugog svetskog rata sa idejom da se unutrašnje evropske podele i ratovi više nikada ne ponove, da ceo kontinent krene ka idejnom ujedinjenju oko osnovnih vrednosti ljudskih prava za sve građane.

Kada je Rusija primljena u ovu organizaciju 1996. godine – smatralo se da je tim događajem okončan hladni rat. Kada je Srbija, primljena 2003. godine, smatralo se da je ušla u čekaonicu za prijem u Evropsku uniju.

Rusija je isključena iz Saveta Evrope (u isto vreme je i sama objavila da napušta ovu organizaciju) čim su njene trupe krajem februara 2022. godine ušle u Ukrajinu. Pored Rusije, jedina država između Atlantika i Urala koja nije članica Saveta Evrope, je Belorusija.

Evropski sud i Venecijanska komisija

Jedna od najvažnijih tekovina Saveta Evrope je Evropski sud za ljudska prava koji je Savet Evrope osnovao 1959. godine i čija je uloga da nadzire sporovođenje Evropske konvencije o ljudskim pravima u zemljama članicama. Pred Evropskim sudom za ljudska prava, građani država članica Saveta Evrope pojedinačno mogu da se obrate, uz uslov da su njihovi predmeti prošli najvišu sudsku instancu u matičnoj državi. Odluke Evropskog suda za ljudska prava imaju obavezujući karakter i države članice su dužne da ih sprovedu, iako su njihovi vrhovni sudovi odlučili suprotno.

Venecijanska komisija, sastavljena od pravnih stručnjaka, je telo Saveta Evrope zaduženo za nadzor funkcionisanja pravne države u zemljama članicama.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope je deo Saveta Evrope u kome se četiri puta godišnje okupljaju poslaničke deleagcije iz parlamenata zemalja članica. Odluke i rezolucije ove Skupštine nisu u načelu obavezujuće. Kada se tiču politički i moralno važnih pitanja i afera, rezolucije PSSE su delotvorne pošto dobijaju veliki odjek u javnosti. Takav je bio slučaj u poslednje dve decenije sa aferom o bespravnim izručenjima i tajnim zatvorima CIA, zatim afera sa navodima o trgovini organima na Kosovu, sa ubistvom više novinara u Rusiji, sa ubistvom novinarke na Malti uz saučesništvo delova vlade ili izveštaj o otkriću da je Azerbejdžan korumpirao poslanike u Parlamentarnoj skupštini saveta Evrope, uključujući i njenog tadašnjeg predsednika – poslanika iz Španije.