Parlamentarna skupština Saveta Evrope o “napetostima između Prištine i Beograda“: Pripreme za proceduru o prijemu?

Poslanici iz 46 zemalja članica Saveta Evrope raspravljali su juče o „najnovijim napetostima između Prištine i Beograda“. Ovako formulisana tema uneta je na dnevni red uoči ovonedeljnog plenarnog zasedanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u Strazburu na predlog britanskog poslanika konzervativca Džona Hauela.

Kao inicijator rasprave, britanski konzervativac Hauel je istakao da se nada da će Kosovo biti primljeno kao punopravna članica u Savet Evrope i da je “značajno da se zna da li je Srbija okrenuta ka Zapadu ili Istoku”. 

Džon Hauel, britanski poslanik podržao prijem Kosova u SE i pitao "da li je Srbija okrenuta ka Zapadu ili Istoku”

Beograd traži sprovođenje svega što je potpisano

Sudeći po nastavku rasprave, u kojoj su učestvovali predstavnici pet političkih grupa i 14 od 24 prijavljena poslanika na govorničkoj listi, motiv za pokretanje ove rasprave bio je podsticanje Komiteta ministara zemalja članica Saveta Evrope da pokrene raspravu o prijemu Kosova kao punopravne članice ove, najstarije panevropske organizacije za ljudska prava. Kosovo je, naime, u maju prošle godine zatražilo prijem u Savet Evrope, ali od tada Komitet ministara nije uzeo u razmatranje ovaj zahtev.

Savet Evrope, najstarija je panevropske organizacije koja nadzire poštovanje ljudskih prava, a Srbija je njena članica od 2003. godine. Za prijem jedne zemlje potrebna je podrška dve trećine država članica, što Priština odavno ima u Savetu Evrope.

Među učesnicima jučerašnje rasprave u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope bile su i tri poslanice iz skupštinske delegacije Srbije - Dubravka Filipovski, Biljana Pantić Pilja i Elvira Kovač. One su naglasile da je Srbija ta koja jeste za dijalog i za kompromis.

Predsednica skupštinske delegacije Srbije Biljana Pantić Pilja naglasila je da se Srbija protivi prijemu Kosova u Savet Evrope. Ona je rekla da Patrijarh SPC prvi put nije mogao da drži liturgiju na dan Božića u sedištu Patrijaršije u Peći. Dodala je da niko, ni Euleks, ni niko do onih koji se bave zaštitom ljudskih prava, nije podigao glas. „Očigledno da postoje dvostruka merila“ – zaključila je ona.

Dobravka Filipovski je rekla da je i posle briselskog sporazuma položaj Srba na Kosovu i Metohiji sve teži i navela da je u poslednje dve godine bilo 282 napada na Srbe, njihove imovine, crkve i manastire.

„Beograd očekuje da se izvrši pritisak na Prištinu da pristupi realizaciji dogovorenog, a pre svega obavezi formiranja Zajednice srpskih opština. Dakle, nepromenjena je i jasna pozicija Srbije da je svaki pokušaj rešavanja kosovskog pitanja moguć jedino kroz uspostavljeni mehanizam dijaloga, a za Beograd u tom procesu postoje „tri crvene linije“. Da sve što je do sada potpisano mora biti sprovedeno, uključujući Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, Briselski sporazum, Vašingtonski sporazum“, navela je Kovač.

„Na liniji Zapada“

Dvoje poslanika sa Kosova Saranda Bogujevci i Besnik Tahiri učestvovali su u diskusiji shodno odluci iz 2016. godine da mogu da prate i uzmu učešća u debatama koje se tiču Kosova.

Oni su istakli da je Kosovo „prva zemlja u regionu po pitanju pravne države i borbe protiv korupcije“ kao i da je Priština „na liniji Zapada po pitanju rata u Ukrajini“ i optužili su Srbiju za destruktivno ponašanje.

Bogujevci je optužila srpskog predsednika da “ohrabruje kriminalne strukture na severu Kosova”. Dodala je da je „uznemirujuće videti članove grupe Vagner u sred Evrope koji su ušli na Kosovo iz Srbije. Oni pokušavaju da prekinu politički dijalog čiji je posrednik međunarodna zajednica“.

Besnik Tahiri je naglasio da su u zakone i ustav Kosova uneti svi tekstovi Saveta Evrope.

„Čekamo da postanemo član kako bismo i mi imali pristup Evropskom sudu za ljudska prava.“

Hrvatsko-ukrajinsko „rešenje“

Hrvatski poslanik Davor Ivo Stir je ocenio da je Putin taj koji bi najviše želeo da se otvori novi konflikt u Evropi, „ali mislim da Srbija i Kosovo žele suprotno“. Rešenje je, po njemu, „evropsko i ono sa sastoji u otvaranju Kosovu vrata Saveta Evrope, UN i drugih organizacija ali i otvaranju vrata Srbiji da postane članica EU“.

„K i S i druge zemlje zapadnopg Balkana okružene su zemljama EU i NATO-a i zato mislim da je mesto Srbije i Kosova u Evropi i da Srbija i Kosovo treba da slede reforme koje ih vode evropskim putem“, rekao je Davor Ivo Stir.

Ukrajinski poslanik Oleksij Gončarenko takođe smatra da Kosovo treba da postane članica Saveta Evrope.

“Obraćam se Srbiji: u vašem je interesu da zaboravite fantome i osvetu jer to će vas odvesti u izolaciju učiniće vas parijom”, rekao je on. “Srbija treba da bude članica EU i ne treba da se okreće za onim što je izgubila i to zauvek. Ne treba to da upotrebljava da bi podelila Evropu. Kosovo je Evropa i Srbija treba da krene istim putem”, rekao je Gončarenko.

„Kao uoči Drugog svetskog rata“

Govoreći u ime liberalne političke grupe u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, grčki poslanik Katrugalos počeo je svoj govor opaskom:

“Ovo nas podseća na vreme uoči Drugog svetskog rata”.

On je ocenio da “ipak postoji nada da bi kompromis mogao da bude postignut sudeći po najnovijem istupanju srpskog predsednika”.

“Francusko-nemački plan kaže da bi Srbija mogla da dopusti prijem Kosova u međunarodne organizacije, a zauzvrat da dobije zajednicu srpskih opština”, rekao je Katrugalos.

On je upozorio na odgovornost koju ima Evropa: Ako upotrebljavamo argument o evropskoj perspektivi onda nade u evropsku perspektivu moraju da budu ispunjene, ali to do sada nije bio slučaj – ocenio je on. „Vlasti u Srbiji i na Kosovu moraju da se suzdržavaju (od sukoba) ali mi, takođe, imamo obavezu da ispunimo (njihove nade)“, rekao je Katrugalos. 

Sa izuzetkom ovog grčkog poslanika, svi ostali učesnici u debati iz Francuske, Velike Britanije, Italije Albanije, Hrvatske, Turske, Nemačke i Ukrajine izričito su podržali ulazak Kosova u Savet Evrope, kao nezavisne i punopravne članice, iako - zvanično - tema rasprave nije bila tako formulisana.