Francusko – nemačka godišnica: duboka neslaganja iza Makronovih lirskih govora i Šolcovih suzdržanih izjava

Nije vreme za poziranje, ali to je izgleda jedino što su francuski predsednik Makron i nemački kancelar Šolc mogli da urade prekjuče u Parizu kako bi obeležili 60-tu godišnjicu Jelisejskog ugovora o francusko-nemačkom pomirenju i saradnji koji su 1963. godine potpisali general Degol i kancelar Adenauer.

Makronov govor u impresivnom dekoru amfiteatra fakulteta Sorbona u Latinskom kvartu u Parizu, u kome je dominiralo “mi Evropljani“ i učitivo Šolcovo uzvraćanje, zajedničko zasedanje dve vlade i romantična večera – sve to ostalo je u senci su francusko-nemačkog razmimoilaženja koje je obelodanio rat u Ukrajini.

Pariski Mond konstatovao je da “rat u Ukrajini potresa francusko-nemački tandem, kao nikada od pada Berlinskog zida u novembru 1989. godine, koji je doveo do ponovnog ujedinjenja Nemačke, a zatim i do proširenja EU na zemlje iz bivšeg sovjetskog bloka. U to vreme, ovi preokreti su već duboko modifikovali odnose između Francuske i Nemačke, dodatno oštećene krvavim raspadom bivše Jugoslavije 1990…“.

Makron i Šolc u nedelju poziraju u Parizu na svečanom obeležavanju šest decenija od "jelisejskog sporazuma"

Nemačka „promena epohe“

Iako sada i Pariz i Berlin osuđuju napad Rusije na Ukrajinu, razmimoilaženja između dve zemlje su brojna. Emanuel Makron insistira na jačanju “evropskog suvereniteta“ koji bi Evropi garantovao bezbednost. Olaf Šolc je, međutim, samo tri dana posle ulaska ruskih trupa u Ukrajinu, proglasio Zeitenvende („promena epohe“). Nemačka je u skladu sa tim odlučila da modernizuje svoju vojsku, kupila je američke lovce F-35 umesto francuskih aviona, a onda najavila evropski projekat protivraketnog štita koji uključuje četrnaest zemalja NATO-a, ali ne i Francusku.

U Parizu su ove dve odluke dovele u sumnju volju nove nemačke vlade da nastavi razvoj zajedničkih odbrambenih projekata: vazdušno-borbenog sistema budućnosti i tenka budućnosti.

Prilikom obeležavanja 60-to godišnjice Jelisejskog ugovora, Makron je u svom lirskom uzletu pribegao i metafori “dve duše u istim grudima“, da bi na konferenciji za novinare ipak zajedno sa kancelarom potvrdio da se u dve suštinske oblasti saradnje – odbrani i energetici – Pariz i Berlin i dalje bore da pomire svoja gledišta, jer su njihovi modeli ne samo različiti veći suprotni.

Uoči večere sa predsednikom Francuske u poznatom pariskom restoranu “La Rotonde“, kancelar Šolc je u Parizu oprezno je izjavio da sa Makronom ima „zajednički  cilj“  da Evropa postane „globalno središte budućih tehnologija“ i prvi „klimatski neutralan“ kontinent na svetu.  

Sporenje oko energije

Stari spor oko koncepcije o energiji se zaoštrio. Francuska je dugo gradila svoj energetski sistem, oslanjajući se na nukelarnu energiju i najveći „nuklearni park“ u Evropi. Nemačka se pak oslanjala na ruski gas koji je dobijala po jeftinoj ceni, tim nižoj što je u EU pravila promociju ovom izvoru energije - što su ruske kompanije nagrađivale još povoljnijom cenom. Vlada Olafa Šolca je posle oklevanja pristala, u decembru 2022, da zajednički kupuje gas na evropskom nivou i da ograniči cenu, ali i dalje odbija francuske zahteve za reformom tržišta električne energije.

Nemački nedeljnik Di Cajt objašnjava tim povodom da su se Nemci posebno borili protiv ograničenja cena gasa na evropskom nivou, iz straha da ne uplaše dobavljače energije iz nemačke industrije. Iako su na završnom glasanju u EU Nemci bili uzdržani, ova kolebanja su u Francuskoj protumačena kao nacionalna sebičnost. Krajem oktobra, Pariz je čak odlučio da odloži francusko-nemački savet ministara u Fontenblou.

U Nemačkoj, Francusku vide kao „naciju opsednutu atomom“, kojoj je potrebna nemačka struja jer je većina njenih nuklearnih elektrana zatvorena i nema struje, piše Di Cajt i dodaje da deo nemačke političke klase smatra Emanuela Makrona „predsednikom veoma zadužene zemlje koji malo mari za pravila upravljanja“.

Uoči svečanog sastanka u nedelju u Parizu, nemački kancelar i francuski predsednik su pre svega nastojali da smire napetost zbog pitanja energetskih veza sa Španijom. Poslednjih meseci, predsednik Makron je ljutito reagovao povodom projekta gasovoda preko Pireneja, koji je podržavao Berlin jer želi da diversifikuje svoje snabdevanje. Umesto toga, šef francuske države se dogovorio sa španskim i portugalskim liderima da do 2030. godine izgradi dovod vodonika ispod Sredozemnog mora. U nedelju je najavljeno da će infrastruktura biti proširena do Nemačke.

Podsećanja na neslogu

Skoro svi francuski mediji su povodom obeležavanja 60-te godišnjice Jelisejskog ugovora objavili hronologije nemačko-francuskih odnosa u kojima se naglašava da Olaf Šolc krajem septembra prošle godine nije upozorio Pariz pre nego što je predstavio svoj “štit“ od 200 milijardi evra, namenjen ublažavanju udara rasta cena energije na domaćinstva i preduzeća.

I Pariz i Berlin, kao i druge zemlje EU brine protekcionistički, američki zakon o smanjenju inflacije u SAD kojim se stimuliše “selidba“ investitora i industrije iz Evrope, davanjem poreskih olakšica i garantovanjem niskih cena energije. Za razliku od francuske vlade, nemačka vlada i dalje odbija (kao regovanje) stvaranje Evropskog suverenog fonda, kako je predložila Evropska komisija, uz podršku Francuske i drugih zemlja EU.

Na francuskoj listi prigovora, koje su prigodno ovih dana objavljivali ovdašnji mediji, našla se i odluka nemačkog kancelara da u novembru poseti Kinu i sastane se sa kineskim predsedikom, ne setivši se da na putovanje pozove i francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Jučerašnji sastanak Makron-Šolc u Parizu za francuske medije je bio i prilika da se sete kako je u martu 2020. godine, Nemačka zatvorila granicu sa Francuskom na početku pandemije kovid-19. Naglo objavljena i bez konsultacija, odluka je izazvala jake diplomatske tenzije.