Evropa jača veze sa Čileom kako bi se dočepala dragocenog litijuma

Evropljani će uskoro dobiti pravi sanduk s blagom: više litijuma, bakra i, dugoročno gledano, vodonika kako bi se unapredila zelena tranzicija za koju su naročito potrebne sirovine - prenose francuski mediji. To je jedna od najistaknutijih tačaka sporazuma koji je 9. decembra potpisan sa Čileom, na kraju pregovora pokrenutih 2017. godine o jačanju i modernizaciji odredbi prethodnog sporazuma iz 2002. godine.

„Ovo je istorijski sporazum od ključnog geopolitičkog značaja (...). EU i Čile podižu svoje partnerstvo na viši nivo kako bi ojačali politički dijalog, produbili saradnju i podstakli otvaranje novih trgovinskih i investicionih mogućnosti“, navodi se u saopštenju Evropske komisije.

„Ovaj instrument je usklađen sa ciljem čileanske trgovinske politike da se osigura strateška autonomija zemlje“, rekao je čileanski ministar spoljnih poslova Antonija Urejola.

Protesti u Čileu zbog korupcije u vezi sa proizvodnjom litijuma (DW)

Regulisanje poljoprivrednih cena i - litijum

Sada je pitanje smanjivanja prepreka u trgovini između dva partnera, kako u pogledu roba i usluga, investicija i pristupa javnim tržištima, mogućnosti koje se nude malim i srednjim preduzećima itd.

Na kraju krajeva, 99,9% evropskog izvoza neće biti carinjeno. To bi, prema Briselu, trebalo da omogući povećanje izvoza. U 2021. izvoz robe iz EU u Čile iznosio je 10 milijardi evra. Sporazum će takođe ograničiti obim politike dvostrukih cena u Čileu.

Ova zemlja trenutno rezerviše 25% nacionalne proizvodnje za lokalne kompanije koje imaju koristi od preferencijalnih cena, ali je Santjago je spreman na ograničavanje ove prednosti.

Za Evropljane je veliki ulog u pitanju. Odredbe uključene u tekst ugovora takođe su omogućile da se uklone blokade Pariza koji se plašio povećanja uvoza čileanske piletine. Tema uvoza poljoprivrednih proizvoda je veoma osetljiva za Pariz. Komisija je dala garancije na kvote za meso (govedina, živina, svinjetina i jagnjetina), kao i na određeno voće i povrće. Nove tarifne kvote će obezbediti „ograničen, predvidljiv i dugoročan pristup evropskom tržištu za Čile“.

Santjago se, sa svoje strane, obavezuje da svoja javna tržišta više otvori evropskim kompanijama, istovremeno osiguravajući veću transparentnost.

Potražnja za litijumom će eksplodirati u narednih deset godina. Čile raspolaže sa ne manje od 40% globalnih zaliha i daje oko 80% celokupnog uvoza litijuma u EU.

Zaštita životne sredine, radnih i rodnih prava

Sporazum, koji je trenutno samo politički, trebalo bi da bude pravno završen 2023. Tada će biti neophodno da ga ratifikuje 27 evropskih nacionalnih parlamenata. Da bi se izbegle blokade kakvih je bilo sa Ceta (ugovor EU-Kanada) od 2016. godine, Brisel i čileanska vlada preuzeli su čvrste obaveze u oblasti zaštite životne sredine i poštovanja radnih prava. Ove garancije su sada postale nezamenljive u evropskoj trgovinskoj politici.

Jedno poglavlje je takođe posvećeno rodnoj ravnopravnosti. Partneri se posebno obavezuju da „neće oslabiti ili smanjiti nivoe zaštite ili se odreći ili na drugi način derogirati svoje zakone koji imaju za cilj da obezbede rodnu ravnopravnost ili jednake mogućnosti za žene i muškarce”.

Ovaj sporazum je drugi u 2022. godini koji je potpisala EU, posle onog koji je zaključen sa Novim Zelandom. Dok mnoge države članice traže od Komisije da ubrza ostale pregovore, dolazak Lule na čelo Brazila ponovo je pokrenuo razgovore sa zemljama Merkosura (Argentina, Brazil, Paragvaj, i Urugvaj), posebno o ključnom aspektu očuvanja čovekove okoline kojem se protivio bivši predsednik Bolsonaro.

Eksplozija popularnosti litijuma

Kako planeta, koja se okupila na COP27 u Egiptu, nastoji da smanji emisije gasova staklene bašte, rast tržišta električnih vozila se ubrzava. Od 2035. nijedan proizvođač neće moći da u EU proda novi automobil sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem. Međutim, električna vozila ne mogu bez litijuma, sirovine koja je postala neophodna za baterije.

Dovoljno je reći da će potražnja za ovim belim i lakim metalom eksplodirati. Baterija električnog automobila sadrži u proseku 10 kg litijuma. Međunarodna agencija za energiju (IEA) procenjuje da će proizvodnja ovog metala morati da se poveća 40 puta do 2040. godine da bi se zadovoljile potrebe električne mobilnosti. To je veliki izazov za Evropu, koja još u potpunosti zavisi od svojih spoljnih dobavljača.

Brisel je postavio ambiciozne ciljeve. Iako ove sirovine ima na tlu Starog kontinenta, njegove eksploatacije, s druge strane, gotovo da i nema.

Dok će se potrošnja u EU petostruko ili čak desetostruko povećati do 2030. godine, očekuje se da će globalno tržište ostati napeto u narednih osam godina. „Moramo izbeći da se ponovo nađemo u situaciji zavisnosti, kao što je sa naftom i gasom“, brine predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Međutim, svetu ne nedostaje litijuma. Rezerve postoje na četiri strane planete, u Australiji, Kini, Sjedinjenim Državama, Zimbabveu... Sve zemlje sada istražuju svoje tlo da provere da li ono ne krije ova bogatstva.

Nestašica neizbežna

Zlatni trougao Latinske Amerike, između Čilea, Bolivije i Argentine, koncentriše više od polovine resursa, uglavnom u jezerima punim soli. Danas četiri zemlje, Australija, vodeći svetski proizvođač sa skoro polovinom eksploatacije, Čile (četvrtina), Kina (16%) i Argentina (7%), kontrolišu skoro celokupnu proizvodnju. Ne postoji značajan geološki rizik na tržištu litijuma, rezerve su značajne i sigurno će biti u velikoj meri dostupne do 2050. godine, procenili su prošle godine stručnjaci Ifpena (Francuskog instituta za naftu i nove energije).

Litijum je nesumnjivo jedan od najkritičnijih takozvanih strateških metala za energetsku tranziciju. 

„Ako danas ponuda, od oko milion proizvedenih tona, zadovoljava globalnu potražnju, to uskoro više neće biti slučaj“, precizira Ksavijer Vejar, pomoćnik direktora savetodavne kompanije MekKinsi. Do kraja 2030. potražnja bi mogla da se naraste do 4 miliona tona, prema njegovim procenama. „Ako uzmemo u obzir samo postojeće i najavljene projekte, onda će nedostajati 1,1 do 2,5 miliona tona“, kaže on.

Proizvodnja i prerada – kasne

Potražnja za metalima vezana za klimatsku tranziciju nije procenjena.

„Neće biti dovoljno litijuma, to je jasno. Do 2030. godine, na osnovu trenutnih pretpostavki, potrošnja će biti pomnožena sa 5 ili 7. Nismo procenili potražnju za metalima koja je povezana sa klimatskom tranzicijom“, kaže Kristian Mion, partner u EI-u.

A ako rezervi ne manjka, njihova eksploatacija je drugo pitanje. S obzirom na vreme potrebno za otvaranje novih lokacija, rizik od nestašice je akutniji od sada do 2030. nego do 2050. godine, predviđaju stručnjaci. Zato što je za realizaciju rudarskog projekta uglavnom potrebno najmanje pet do deset godina i to pod uslovom da imate sredstava i volje za ulaganje.

Za godinu dana cene „belog zlata” su višestruko porasle za više od deset puta, sa 6.000 na 70.000 dolara po toni. Ako zakomplikuje život proizvođačima automobila, skok cena menja i ekonomsku jednačinu.

Osim ekstrakcije, postavlja se i problem prerade litijuma. Kina, koja je u posebno dobrom položaju, sada čini više od dve trećine globalne prerade. „Njihovi prerađivački kapaciteti će se dodatno povećati u naredne tri godine“, podvlači Kzavije Vejar. Zaista, dve kineske kompanije Tianki Lithium i Jiangki Ganfeng Lithium, koje su među pet najvećih globalnih igrača, napravile su značajna ulaganja u ovu oblast.

U trku ulaze SAD, Kanada, Australija i Evropa. Kasno. U julu, Ilon Mask, osnivač kompanije električnih vozila Tesla, požalio se da neke fabrike litijuma „prave ekstravagantne marže“. Zato sada planira da izgradi preradu litijuma u ​​Teksasu.

Mapa svih lokacija na kojima se planira kopanje litijuma u Srbiji: Kako pokazuju podaci Ministarstva rudarstva i energetike, osam lokacija u Srbiji imaju status aktivnog istražnog polja za istraživanje litijuma, na kojima istražuju tri kompanije (ne računajući lokaciju u Jadru gde su obustavljeni radovi komapnije Rio Tinto). Strane i domaće rudarske kompanije imaju istražne dozvole za skoro 180 lokacija u Srbiji gde tragaju za raznim sirovinama od bakra, zlata i srebra pa do litijuma i bora (izvor nova.rs)

Protivljenje stanovništva

Proučavaju se projekti za izbacivanje litijum-jonske baterije, koja je poslednjih godina osvojila svet i čiji je uspeh zasnovan na njenoj lakoći i značajnom kapacitetu skladištenja energije. Reč je o natrijum-jonskoj bateriji, koja bi imala brži kapacitet punjenja, ili čak sa čvrstim, litijum-sumpornim ili cink baterijama. Ali dominacija litijum-jonske baterije još nije dovedena u pitanje.

EU, koja nema nijedno mesto za vađenje litijuma za baterije, ni preradu, traži rešenja da smanji svoju zavisnost od velikih proizvođača. U Francuskoj je već identifikovano četrdesetak lokacija u Centralnom masivu, u Bretanji i u dolini Gornje Rajne. Projekti se često suočavaju sa snažnim protivljenjem stanovništva u ime zaštite životne sredine.

U Srbiji je vlada oduzela dozvole za istraživanje rudarskom gigantu Rio Tinto nakon protesta. Projekat vredan 2,4 milijarde dolara bi proizveo beli metal za milion baterija za električna vozila. Iste blokade desile su se u Barozu, na severu Portugalije, u Španiji i u Francuskoj u Finisteru. Grupa Imeris je upravo pokrenula projekat upravljanja rudnikom u Alijeu na lokaciji gde se vadi kaolin.

U Evropi su se pojavili različiti programi, uključujući pilot-program geotermalne proizvodne litijuma u ​​Alzasu sa francuskom rudarskom grupom Eramet. Ovi programi su manje veličine i jeftiniji su od drugih velikih postrojenja. Eramet tako ocenjuje da bi projekti koji su u toku - u najboljem slučaju - zadovoljili 15 do 20 odsto evropskih potreba 2030. godine.