Mediji o neslaganju u nemačkoj vladi: Olaf Šolc spreman da Kini proda akcije luke Hamburg

Nemački kancelar Olaf Šolc spreman je da Kini proda akcije luke Hamburg, ali se tome suprtostavlja šest ministara u nemačkoj vladi, koji smatraju operaciju rizičnom.

Francuski mediji s pažnjom prate razvoj događaja i najavljuju da Olaf Šolc planira da otputuje u Peking početkom novembra sa ekonomskom delegacijom.

Luka u Hamburgu, terminal Tolerot gde Kinezi nude kupovinu udela od jedne trećine

Kinezi kupuju sigurniji pretovar

Pariski Mond podseća da su pre godinu dana, 21. septembra 2021. godine, kompanija za upravljanje lukom u Hamburgu (HHLA) i kineska brodarska kompanija Cosco sklopile sporazum, koji je tada prošao nezapaženo, sa ciljem da olakša razmenu kontejnera.

Ugovor predviđa prodaju Cosco-u 35% udela u kompaniji koja upravlja kontejnerskim terminalom Tolerort, najmanjim od četiri kojima upravlja HHLA i to za iznos od 65 miliona evra.

Ideja je da se ova lokacija učini privilegovanim pretovarnim mestom za Cosco. Operacija, koja je čekala na odobrenje vlasti godinu dana, možda neće biti finalizovana jer se sada postavljaju pitanja unutar koalicije nemačke vlade i šire, o tome kakav stav treba zauzeti prema Kini – izveštava pariski Mond.

Kancelar Nemačke Olaf Šolc i Peter Tšenčer, gradonačelnik Hamburga, snimljeni 29. novembra 2021.

Zeleni i liberali stranke SDP - dve savezničke stranke 

Socijaldemokratske partije (SPD) u vladi -  protive se kancelariji koja pokušava da progura sporazum sa Cosco.

„Šta se još mora dogoditi u svetu da bi Nemačka konačno shvatila da se ne sme pokoriti neprijateljima slobodnog sveta?” tvitovala je poslanica FDP Mari-Anjes Štrak-Cimerman.

Šest nemačkih ministarstava nadležnih za ovu temu dele ovo gledište: ministarstvo za privredu i spoljne poslove, kojima upravljaju Zeleni, ministarstvo za transport i pravosuđe, kojima dominiraju liberali, ali i ministarstva unutrašnjih poslova i odbrane, na čelu sa SPD. U neviđenoj pobuni, izvršili su pritisak na kancelara da spreči operaciju, za sada bezuspešno. Protivnici projekta, dokazuju dugoročne opasnosti od ugovora sa Kinom. Cosco je državna grupa, deo gigantskog integrisanog konglomerata zvanog SASAC, direktno pod kontrolom kineskog državnog saveta.

Pariski dnevnik podseća da je Olaf Šolc bio gradonačelnik Hamburga između 2011. i 2018. Ostao je blizak sa svojim naslednikom, socijaldemokratom Peterom Tšenčerom, koji se zalaže za sporazum. Nije reč o prodaji dela luke, koja ostaje pod kontrolom lučke uprave, već o učešću u terminalu, objašnjava on i dodaje da postoji konkurentnost Hamburga u odnosu na konkurente Roterdam i Antverpen, koji su ovlastili takva učešća. Ovome se dodaje i zabrinutost nekih socijaldemokrata da će milioni radnih mesta biti ugroženi ako se trgovinski odnosi sa Kinom pogoršaju.

Mond izveštava da postoji rizik za nemačku stranu jer „vidimo da Kina vrši sve snažniji uticaj na pomorsku infrastrukturu i strateške tačke ukrštanja svetske trgovine“.

„Iskustvo sa Rusijom, koja je držala gasnu i naftnu infrastrukturu u Nemačkoj (rezervoari, rafinerije) sve dok nisu nedavno stavljeni pod starateljstvo, pokazalo je koliko opasna može da bude prevelika zavisnost od zemalja koje će verovatno koristiti ove poluge uticaja kao oružje.“

„Ne smemo da ponovimo ove greške“, rekao je u petak ministar ekonomije i vicekancelar Robert Habek.

Tvrdoglavi kancelar

„Kancelarova tvrdoglavost postaje sve gora jer ministarstvo spoljnih poslova radi na novoj strategiji prema Kini, koja bi početkom 2023. godine trebalo da precizira obrise čvršće politike prema Pekingu. Evropski partneri Nemačke i Evropska komisija takođe pozivaju na to da se u trgovinskim poslovima zemlje više uzmu u obzir pitanja suvereniteta i bezbednosti“, piše Mond.

Slučaj je simptomatičan za dilemu koja muči Berlin od izbijanja rata u Ukrajini. Ruska agresija nije samo pokazala koliko je Nemačka energetski zavisna od Rusije već i da njena industrija ekstremno zavisi od kineskih porudžbina i zaliha. Automobilska industrija, ali i proizvođači mašina i hemikalija, centralni sektori proizvodnje u Nemačkoj, u velikoj meri zavise od poslovanja sa Kinom.

Olaf Šolc je u petak u Briselu rekao da "još nije doneta odluka" unutar vlade u vezi sa lukom Hamburg. Ali vreme ističe: Berlin ima rok do 31. oktobra da zustavi operaciju – piše pariski Mond.

Nemački dnevnik Handelsblatt prenosi da je Evropska komisija proletos izdala negativno mišljenje o sporazumu sa Cosco, uz obrazloženje da bi osetljive informacije o aktivnostima luke Hamburg mogle da budu prosleđene Pekingu.

Kina – neprijateljska sila?

Nemački Die Velt ocenjuje da Šolc pokazuje skoro isto toliko slepila koliko i Angela Merkel po pitanju ruskog gasa. Ovaj konzervtaivni nemački list naglašava da je samo nekoliko nedelja uoči kancelarove posete Kini, vest  izazvala brojne kritike. Di Velt se posebno pridružio onima koji smatraju da je neprihvatljivo da kineski operater Cosco preuzme 35 odsto akcija hamburškog lučkog terminala Tolerort.

„Šolc nudi neprijateljskoj sili direktan uticaj na stratešku infrastrukturu u Nemačkoj. Posle flagrantnog neuspeha politike prema Rusiji, pozicija kancelara je neshvatljiva“, piše Di Velt.

Od porasta tenzija između Kine i Tajvana, Nemačka preispituje svoje odnose sa azijskim džinom. Rat u Ukrajini pokazao je Berlinu probleme koje može izazvati prevelika ekonomska zavisnost od autoritarnih režima. Međutim, „Kina je već najveći nemački trgovinski partner, a nemačka privreda čak više zavisi od te zemlje nego od Rusije“, ukazuje Di Velt.

U novembru Olaf Šolc ide u „prvu posetu Kini nekog šefa vlade iz G7, posle tri godine kineske izolacije zbog pandemije kovid-19“. Čineći to, lider najveće ekonomije Evropske unije „šalje poruku da 'biznis mora da se nastavi'”, primećuje Di Velt.

Industrija zanemaruje upozorenja

Čini se da se svet nemačke industrije kreće u istom pravcu.

„Prošle nedelje je novinska agencija Rojters otkrila da (proizvođač automobila) Volksvagen razmatra formiranje zajedničkog preduzeća sa kineskim specijalistom Horizon Robotics (za razvoj softvera za autonomnu vožnju)“, podseća agencija.

Mesec dana ranije, „hemijski gigant BASF otvorio je ogromnu proizvodnu jedinicu u Zhanjiangu, u južnoj Kini“.

Trenutno, nemačka energetska tranzicija već zavisi od te azijske zemlje, pri čemu kineske kompanije imaju monopol na retke sirovine i na određene materije koji se koriste u proizvodnji elektronskih čipova ili električnih motora. Za Di Velt, „stavovi Pekinga o luci Hamburg pokazuju da bi Narodna Republika, u slučaju sukoba, mogla politički da iskoristi nemačku zavisnost i da je to čak jedan od njenih primarnih motiva“.