Svetski mediji o izveštaju u kome se ukrajinska vojska optužuje da koristi civile kao „živi štit“: NVO Amnesti Internešenel izrazila „žaljenje“, ali je ostala pri svojim zaključcima

Retko je koji izveštaj NVO Amnesti internešenel izazvao tolika reagovanja kao ovaj najnoviji, objavljen 4. avgusta, u kome se ukrajinska vojska teško optužuje da s predumišljajem dovodi u opasnost svoje sopstveno stanovništvo jer vojne baze uspostavlja u civilnim zgradama, uključujući škole i bolnice.

„Prikupili smo informacije o brojnim slučajevima u kojima su ukrajinske snage ugrozile civile i prekršile zakone ratovanja, delujući u naseljenim mestima. To što je u odbrambenoj poziciji ne oslobađa ukrajinsku vojsku od obaveze da poštuje međunarodno humanitarno pravo“, izjavila je Anjes Kalamar, generalni sekretar Amnesti internešenela za američki Wall Street Journal.

Bolnice i škole kao vojni zakloni

Višenedeljna istraga članova Amnesti Internešenela usredsređena na regione Harkov, Donbas i Mikolajv pružila je dokaze da su „ukrajinske snage izvršile napade iz stambenih naselja, kao i da su se nalazile u civilnim zgradama u 19 gradova u ova tri regiona“, preneo je CNN u svom ratnim izveštajima iz Ukrajine.

„Ova tehnika ratovanja se mogla izbeći“, smatra Amnesti internešenel.

Kijevska vojska je, tvrdi ova NVO, mogla da pokrene napade iz vojnih baza, gustih šuma koje se nalaze u blizini ili iz drugih struktura udaljenijih od stambenih naselja. „Trebalo je da traži od civila da se barem evakuišu sa ovih područja, a to nije bilo sistematski činjeno.“

U izveštaju se još kaže: ​​

„Istraživači Amnesti internešenela bili su svedoci da su ukrajinske snage na pet lokaliteta koristile bolnice kao de de fakto vojne baze. U dva grada desetine vojnika odmaralo se, radilo i jelo u bolnicama. U drugom gradu, vojnici su pucali sa položaja u blizini bolnice. Ukrajinska vojska, takođe, redovno postavlja baze u školama u gradovima i selima Donbasa i Mikolajevske oblasti. U 22 od 29 škola koje su posetili, istraživači Amnesti internešenela otkrili su da su vojnici koristili ove zgrade ili su pronašli dokaze o prošlim ili sadašnjim vojnim aktivnostima – uključujući vojne zaklone, napuštenu municiju, torbe vojnih obroka i vojna vozila”.

Nevladina organizacija Amensti Internešenel u svom izveštaju kritikuje Kijev jer je izložio civile ruskim udarima odmazde, koji - kako ističe – „jasno, ne mogu ničim da se pravdaju“. 

Amnesti internešenel precizira da su njeni članovi utvrdili da je ruska vojska u mnogim drugim slučajevima „neselektivno“ napadala i pogađala ukrajinske civile i to bez ikakave veze sa bilo kakvom ukrajinskom vojnom aktivnošću u toj oblasti.

Dugi spisak zamerki

Vlada u Kijevu ogorčeno je odbacila izveštaj Amnesti Internešenel. Predsednik Volodimir Zelenski, na svom Telegram kanalu nazvao ga je „nemoralnim“ i optužio AI da na taj način „amnesira agresora“ na štetu žrtve.

„Ako neko napiše izveštaj u kome se žrtva i agresor na neki način izjednače, ako se analiziraju određeni podaci o žrtvi i ignorišu postupci agresora, to se ne može tolerisati“, objavio je on.

Savetnik predsednika Zelenskog, Mihajlo Podoljak, oglasio na Tviteru:

„Jedina stvar koja preti Ukrajincima je ruska vojska koja je došla ovde da izvrši genocid. Sramota je da organizacija kao što je Amnesti učestvuje u ovoj kampanji propagande i dezinformacija. Naši branioci štite svoj narod i njihove porodice, zbog čega evakuišemo stanovnike gradova na prvoj liniji fronta kao u Donjeckoj oblasti, gde je predsednik Zelenski samo pre nekoliko dana zahtevao evakuaciju civila.“

U intervjuuu za ruski servis BBC, Podoljak je optužbe AI opisao kao „izuzetno čudne“. Prema njegovim rečima, one su „sastavni deo ruske dezinformacione i propagandne kampanje koja ima za cilj diskreditaciju Kijeva i kompromitovanje snabdevanja oružjem od zapadnih partnera“.

Nakon što je podnela ostavku na mesto direktora ukrajinske sekcije Amnesti internešenela, Oksana Pokalčuk ​​na Fejsbuku je objasnila  zašto odbacuje izveštaj:

„Nije reč o tome da treba se zabrani organizacijama za ljudska prava da izveštavaju o intervencijama ukrajinskih oružanih snaga. Tako važni izveštaji, međutim, treba da govore i o drugoj strani rata i treba da se sete ko ga je započeo. Predstavnici Amnestija su se obratili ukrajinskom Ministarstvu odbrane, ali je ono dobilo izuzetno kratko vreme da im odgovori.”

Oksana Pokalčuk jasno je stavila do znanja da njen tim nije učestvovao u izradi ovog izveštaja i da su njeni argumenti o „neprihvatljivosti i netačnosti“ određenih informacija - svesno ignorisani, preneo je Radio Svoboda, Ruska sekcija američkog Radija Slobodna Evropa/Radio Sloboda.

Pokalčuk zamera autorima izveštaja zbog „nedostatka razumevanja lokalnog konteksta“ i rigidne metode rada zbog „ignorisanja mišljenja ukrajinske sekcije AI i uopšte zajednice branitelja ljudskih prava u Ukrajini“.

Drugačije mišljenje kao izraz neprijateljstva

Novaja Gazeta Evropa (ruski opoziciono orjentisani medij) optužuje AI za manipulaciju i nedostatak profesionalizma:

„Organizacija za ljudska prava razvila je poseban novinski govor koji omogućava da se opiše rat, a da se u potpunosti iskrivi uzročno-posledična veza, čime se sprečava čitalac da napravi globalnu viziju događaja. ... Podnet bilo kom uredniku koji poštuje sebe, takav izveštaj bi bio uništen, a dopisnik bi bio otpušten na licu mesta.”

Češki Denik brani izveštaj Amnestija, podsećajući da ratna pravila treba da važe i za Ukrajinu:

„Da li je izveštaj trebalo da se skloni na dno fioke? Sigurno - ne. Rusi su agresori, a Ukrajina napadnuta zemlja, koja se brani od protivnika jačih od sebe. Ako na taj način krši zakon i nepotrebno izlaže svoje stanovništvo opasnosti, to može izgledati razumljivo iz čisto taktičkih razloga, ali je ipak neoprostivo... Zapad i ukrajinski lideri treba da shvate izveštaj Amnestija veoma ozbiljno i da iz njega izvuku zaključke. Niko ne može očekivati da će se Ukrajina boriti u baršunastim rukavicama protiv brutalnih osvajača, ali ne sme svesno da uzima civile za taoce.“

Rumunska Libertatea piše o „impulsivnim reakcijama“ Kijeva. „Ukrajinski režim često shvata kritiku ne kao izraz drugačijeg mišljenja, već kao izraz neprijateljstva... Ovo nije prvi put da Kijev pokazuje emotivne i iracionalne reakcije na kritike ili obične primedbe. Izveštaji Saveta Evrope su dobar primer. Kijev je oštro kritikovao ili jednostavno ignorisao sve rezolucije ove međunarodne organizacije koje pozivaju na izmene zakona o obrazovanju i drugih odredbi koje se tiču prava manjina“, kaže ukrajinski novinar Marin German sa sedištem u Rumuniji:

Nemački, levo orjentisani Tageszeitung smatra da izveštaj AI ide na ruku Moskvi:

„Rusija je napala Ukrajinu, a ne obrnuto, i ako su ukrajinski civili ugroženi, to je zato što Rusija puca na civilne ciljeve – ali sve se to ne uzima u obzir. To je bilo i za očekivati, jer u pregrejanoj klimi koja odlikuje rat u Ukrajini nema mesta za nijanse. Iskusna organizacija za ljudska prava poput Amnesti internešenela to bi trebalo da zna. Trebalo je da predvidi kako će javnost primiti njene izveštaje. I trebalo je da objavi svoja otkrića na takav način koji bi onemogućio Moskvu da se iz agresora pretvori u žrtvu, i da ne izazove gnev u Kijeva“, piše ovaj list.

„Ukrajinski otpor nije besprekorni sveti rat“

Italijanski Il Manifesto stvari vidi upravo obrnuto.

„Amnesti internešenel se ne može optužiti da je naklonjen Putinu“, piše ovaj levičarski dnevnik i poručuje:

„Ukrajinski otpor nije besprekorni 'sveti rat', kako ga već mesecima prikazuje skoro cela međunarodna zajednica... Ova istraga dovodi u pitanje narativ Kijeva, koji je ruske generale oduvek prikazivao kao sadističke kalkulatore koji tuku javne zgrade samo sa ciljem širenja panike među civilnim stanovništvom i izazivanja što većeg broja žrtava.“.

Sa ruske strane, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je da sadržaj istrage potvrđuje tvrdnje Moskve da ukrajinske oružane snage koriste civilno stanovništvo kao „živi štit“.

Po prvi put, izveštaj Amnestija, organizacije koju su ruski sudovi ipak svrstali u kategoriju „stranih agenata“ proteranih iz Moskve, imao je širok odjek u ruskim medijima.

Državne novinske agencije Ria Novosti i Tass prenele su delove izveštaja u svojim depešama.

Maksim Grigorijev, član Građanske komore, organizacije koja okuplja članove civilnog društva prilično bliske Kremlju, rekao je za časopis Vzgljad, da u izveštaju AI vidi dokaz da na Zapadu „vetar počinje da duva u drugom pravcu“ kada je reč o razumevanju razumevanju rata u Ukrajina.

„Vidimo da se režim ćutanja u vezi sa ratnim zločinima ukrajinske vojske bliži kraju. Isto važi i za bezuslovnu podršku Kijevu, kao i za totalni informacioni rat protiv Rusije“, rekao je ovaj „stručnjak za ljudska prava“ koji se nedavno izjasnio pred Vrhovnim sudom Rusije da puk „Azov“ treba da bude proglašen za „terorističku organizaciju“.

Uzimajući u obzir nelagodu koju je izveštaj izazvao, NVO Amnesti Internešenel je izrazila „žaljenje“, ali je ostala pri svojim zaključcima.

Na društvenim mrežama ovo izvinjenje pokrenulo je novi ciklus beskrajnih i često grotesknih polemika. Izdvojimo jednu od njih u kojoj tviteraš pod pseudonimom pita:

„Da li će oni koji su na svojim postovima kačili ukrajinsku zastavu, od sada umesto nje staviti zastavu Tajvana?“