Demografska studija UN: Sve je manje dece, da li čovečanstvo počinje da izumire?

Ljudi širom sveta imaju manje dece nego što bi želeli, zaključak je izveštaja Fonda Ujedinjenih nacija za stanovništvo (UNFPA) o stanju svetske populacije u 2025. godini. Većina ispitanika u 14 zemalja obuhvaćenih studijom rekla je da želi da ima decu ali da ih obeshrabruju troškovi roditeljstva, rodna nejednakost, nesigurnost vezana za zapošljavanje i stanje sveta.

Zaključak studije se zasniva na odgovorima oko 14.000 ispitanika iz zemalja sa različitim prihodima i višim ili nižim priraštajem stanovištva (Južna Koreja, Tajland, Italija, Mađarska, Nemačka, Švedska, Brazil, Meksiko, Sjedinjene Države, Indija, Indonezija, Maroko, Južna Afrika i Nigerija), koji čine više od trećine svetske populacije.

Projekcije UN o broju rođenih i umrlih u svetu. Podaci su preuzeti iz Svetskih perspektiva stanovništva za 2024. godinu, https://www.voronoiapp.com/demographics/The-Global-Population-Could-Start-Shrinking-by-2084-2027

Novac ne pomaže…

„Globalno, 39% ispitanika kaže da su ih finansijske barijere sprečile da imaju dete.“, pokazuje ova pilot-studija za širu studiju koja će obuhvatiti 50 zemalja.

Žene takođe navode nejednaku raspodelu kućnog rada i nedostatak podrške partnera kao razloge zašto ne mogu da prošire svoje porodice koliko bi želele.

Što se tiče neplodnosti ili teškoća sa začećem, „samo 12% ispitanih navelo je ovo kao objašnjenje zašto nemaju željeni broj dece“.

Ako bi bio tačan zaključak istraživanja UNFPRA, po kome natalitet opada iz finansijskih razloga, to bi značilo da bi natalitet mogao da se podigne finansijskim intervencijama. Ovo se, međutim, još nigde nije dogodilo. Mere zabrane ili ograničavanja prava na zdravstvenu uslugu prekida trudnoće – takođe nisu dale rezultate.

Izgleda da niko tačno ne može da objasni zašto se priraštaj homo sapiensa na planeti smanjuje.

Do 2050. godine, 151 od 195 zemalja imaće stopu priraštaja stanovništva u padu. Starenje stanovništva u Aziji i na Zapadu dovodi do nedostatka radne snage i ekonomskog usporavanja.

Nijedna evropska zemlja nema održiv natalitet

Do nedavno se smatralo da je problem čovečanstva njegov rast i nemogućnost da se na planeti prehrani preveliki broj ljudi. Engleski ekonomista Tomas Maltus je još 1798. godine predvideo da će stanovništvo rasti takvom brzinom da će nadmašiti proizvodnju hrane što će izazvati glad.

Godine 1972, Rimski klub je upozorio da će čovečanstvo dostići „granice rasta“ u roku od sto godina zbog neumoljivog povećanja i svetske populacije i zagađenja životne sredine.

Da bi se stanovništvo održalo na postojećem nivou u jednoj sredini potrebno je da statistički u proseku svaka žena ima 2,1 dete. U Evropi, koja postaje „Stari kontinent“ u doslovnom smislu reči, nijedna zemlja ne dostiže ovu minimalnu demografsku stopu i stanovništvo se osipa.

Pad priraštaja stanovništva ispod stope od 2,1 dece po ženi dovodi do nedostatka radne snage, krize penzionih fondova i zastarevanja  ekonomskih modela.

Ukoliko priraštaj stanovništva padne padne na 1,5% dece po ženi ili još niže - smatra se da je obnova stanovništva teško moguća i da je opadanje bespovratno, tako da u toj fazi više neće pomagati ni migracije.

Na svetskom nivou, čak i zemljama kao što su Indija i Kina, krivulja priraštaja stanovništva se usporava. To jedino nije slučaj u Africi koja, međutim, sve više teži ka usvajanju evro-američkog načina života što bi u doglednoj budućnosti takođe moglo da dovede do usporavanja nataliteta.

Prvi put u istoriji – dugotrajni pad priraštaja stanovništva

Britanski časopis Lancet objavio je 2024. godine projekciju po kojoj će se demografski pad na planeti dogoditi mnogo ranije – već oko 2050. godine. Od tog trenutka kao što je rast stanovništva bio eksponencijalan – postaće eksponencijalan pad broja ljudi na Zemlji.

Studija Univerziteta u Vašingtonu, koju citira sajt Nikkei Asia (https://asia.nikkei.com/Spotlight/The-Big-Story/The-new-population-bombističe) predviđa da će do 2050. godine, 151 od 195 zemalja u svetu biti suočeno sa opadanjem broja stanovnika.

U razgovoru za ovaj sajt Hiroši Kito, demografski istoričar i bivši predsednik Univerziteta Šizuoka naglašava da su tokom skoro 300.000 godina ljudske istorije, periodi hladnoće i epidemija izazivali privremeno opadanje priraštaja stanovništva. Po njemu će čovečanstvo uskoro prvi put u svojoj istoriji ući u period dugotrajnog opadanja priraštaja stanovništva.

Do 2100. godine, u 23 zemlje stanovništvo će se svesti na polovinu sadašnjeg nivoa ili čak i niže, prema rečima Kristofera Marija, direktora Instituta za metriku i evaluaciju zdravlja Univerziteta u Vašingtonu, koji je veći deo svoje karijere proveo radeći na poboljšanju globalnih zdravstvenih sistema.

Nestanak čovečanstva?

Ima li rešenja? Često se može čuti da bogate zemlje moraju da olakšaju i učine privlačnijim rađanje više dece, tako što će, na primer, poboljšati pristup stanovanju i tretmanima vezanim za plodnost žena.

Da li je ovo tačno ako znamo da Finska, na primer, zemlja koja ima jedan od najizdašnijih sistema podrške na svetu za žene i decu, ima i stopu rađanja u padu. Sa 1,37 u 2020. godini, sada je blizu stope rađanja u Japanu od 1,34.

„Ne postoji definitivno objašnjenje za pad stope plodnosti u poslednjih deset godina“, primećuje Venla Berg, direktorka istraživanja u Federaciji finskih porodica, koja podržava politike planiranja porodice. Dok u Finskoj skoro svaka četvrta dvadesetogodišnjakinja kaže da ne želi decu, „takođe nalazimo ljude koji imaju manje dece nego što su prvobitno želeli“, objasnila je Venla Berg za sajt Nikkei Asia.

„Kada bi ljudi imali onoliko dece koliko žele, to bi dovelo stopu fertiliteta na nešto poput 1,6 ili 1,8. I dalje bismo imali pad priraštaja stanovništva, ali sporijim tempom, a to bi nam omogućilo da očuvamo naš sistem socijalne zaštite“, smatra ona.

Kristofer Mari predviđa da će se prosečna stopa nataliteta u svetu pasti na približno 1,5, ili čak i niže u nekim zemljama “što znači da bi čovečanstvo na kraju moglo da nestane u roku od nekoliko vekova“.

Modeli razvoja, penzije i zdravstveno osiguranje – dovedeni u pitanje

Ova neviđena situacija će izazvati velike posledice, ponegde već očigledne, u raznim sferama društvenog života - od monetarne politike do penzionih sistema, uključujući cene nekretnina i strukturu kapitalizma u celini – upozoravaju stručnjaci.

Vlade mnogih zemalja su primorane da preispitaju svoje političke orijentacije, koje su se do sada u suštini oslanjale na demografski rast kao osnovu za ekonomski razvoj i geopolitički uticaj.

Nestašica radne snage već dovodi u pitanje razvojne modele društva koji su do sada važili. Socijalna zaštita, uključujući penzije i zdravstveno osiguranje, koji takođe pretpostavljaju rast stanovništva biće zato dovedeni u pitanje.

Posledično ovo će pokrenuti političke reakcije o čijim proporcijama i idejnim orijentacijama možemo samo da nagađamo. 

Migracije iz siromašnih zemalja sa visokom stopom nataliteta će se verovatno nastaviti i to baš ka, pre svega, zemljama Zapada u kojima paradoksalno jačaju ekstremne političke grupe koje zagovaraju zatvaranje granica za strance.

Iako u Nemačkoj ili Velikoj Britaniji i drugim državama EU takoreći više nema ko da vozi autobuse, kamione i lokomotive, ekstremno desne partije spektakularno jačaju u njima.

Krajnjoj desnici na ruku ide Evropska komisija koja vodi tipično neoliberalnu politiku po načelu država se ne meša u ekonomiju i sa tim u skladu ona pušta  “tržište (radne snage)“ da se “samo“ organizuje.

Migracije i profit

Za EK nema govora, na primer, o programu organizovanog dovođenja stranaca u skladu sa precizno definisanom potražnjom određenih profesija na tržištu rada u EU.

Kada bi EU, u skladu sa potrebama ekonomije zemalja članica, organizovala profesionalne obuke za migrante koji bi zatim legalno i organizovano dolazili da rade – ona bi poštovala ljudska prava i sve one ostale formule o pravnoj državi.

Problem je što bi time bilo uništeno kolosalno “crno“ tržište ilegalne, robovske radne snage koja nema nikakva prava, za koje poslodavci ne plaćaju ni poreze ni doprinose, koja ih skoro ne košta ništa, a donosi ogromnu dobit. 

Legalna migracija zato nije prihvatljiva opcija za krupne i srednje poslodavce. 

Bilo u Aziji bilo u Evropi, poslodavci su već u prošlosti iskusili nepovoljnu stranu legalnih migracija prilikom premeštanja radnog stanovništva iz ruralnih područja u gradove. Rad za niske plate podsticao je ekonomski rast i donosio veliku dobit ali bi na kraju usledila stagnacija rasta profita zbog povećanja plata i nedostatka radne snage.

U Francuskoj, na primer, migranti koji su ilegalno ušli u zemlju i podneli zahtev za azil dobijaju poštom pismo u kome saznaju da su odbijeni i da u tom i tom roku moraju da napuste teritoriju. Naravno da gotovo svi istog trenutka kada su pismo pročitali – prelaze u ilegalu.

Ogromni rezervoar robovske radne snage koju razne mafije prevode preko granica u EU – zato su rešenje.  

Ostaje otvoreno pitanje dokle će krajnja desnica koja obećava proterivanje stranaca zaista moći da ide.

Jednom na vlasti ni krajnja desnica ne može da negira da su joj potrebni milioni migranata i da privreda ne može da funkcioniše bez strane radne snage. To najbolje ilustruje slučaj Italije. Vlada premijerke Meloni, čija partija bez kompleksa rehabilituje Musolinija, hvalila se prošle godine da je smanjila broj migranata koji dolaze na njene obale. Najnoviji podaci, međutim, ukazuju da je ove godine u Italiju ušlo više migranata nego prošle.

Priraštaj stanovništva opada u Italiji šesnaestu godinu za redom – prošle godine u ovoj zemlji je rođeno u proseku samo 1,18 dece po ženi. Ekonomski gledano Italijanima bi, kao i drugim državama ostarelog Starog kontinenta, bilo najpotrebnije da privuku strane radnike i pruže im priliku da se nastane u njihovoj zemlji. Realno  gledano onaj političar koji bi to predložio svojim biračima, sasvim izvesno bi propao na svim izborima.