Tržište struje na Zapadnom Balkanu još nije liberalizovano

Mali broj krajnjih kupaca na Zapadnom Balkanu koristi mogućnosti otvorenog tržišta električne energije a samo oko 0,5 odsto kupaca iskoristilo je mogućnost promene snabdevača. Razlozi za to su niske i regulisane cene, ali i to što nisu sve zemlje u regionu otvorile svoja tržišta u potpunosti. U regionu je neophodna i brža primena dogovorenih obaveza prema Energetskoj zajednici, zaključak je međunarodne stručne konferencije “Elektroenergetika u regionu – razvoj tržišta” koju je danas u Beogradu organizovao internet časopis Balkanmagazin u saradnji sa Elektroprivredom Srbije, a pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike.

Ulaskom u Energetsku zajednicu Jugoistočne Evrope zemlje Zapadnog Balkana prihvatile su obavezu da otvore tržište električne energije, u pojedinim zemljama liberalizacija tržišta se manje ili više uspešno sprovodi, dok u drugim zemljama ona nije ni počela. Na ovu temu i druga aktuelna pitanja govorili su stručnjaci iz Sekretarijata energetske zajednice i predstavnici elektroprivreda Srbije, Republike Srpske i Crne Gore.

„Značaj regionalne integracije ogleda se u veličini tržišta Zapadnog Balkana. Poređena radi, veličina povezanog tržišta Evropske unije obuhvata 21 zemlju i predstavlja oko 90 procenata ukupne potrošnje električne energije u EU. U poređenju sa tim potrošnja regiona Zapadnog Balkana je 2,5 odsto ove potrošnje. Jedan od primera je i činjenica da je veličina crnogorskog tržišta tačno jedan promil evropskog. Ovo nam govori zašto je važna, najpre, regionalna integracija, a zatim i integracija sa Evropskom unijom“, rekla je Jasmina Trhulj, šef sektora za električnu energiju Sekretarijata Energetske zajednice Jugoistočne Evrope. (prezentacija - Jasmina Trhulj - pptx)

Ugalj je dominantni resurs za proizvodnju električne energije na Zapadnom Balkanu, sa udelom većim od 50 procenata, ostatak je iz hidro sektora, dok se samo oko četiri procenta dobija iz obnovljivih izvora. Od 1. januara 2018. godine stupila je na snagu Direktiva o velikim ložištima, i u skladu sa njom neke od termoelektrana moraće da ograniče rad ili da se zatvore 2023. godine. Kod obnovljivih izvora energije dominiraju male hidro elektrane sa oko 70 procenata, udeo energije vetra je oko 20 procenata, dok od sunca dobijamo oko sedam odsto električne energije u regionu.

„Na nivou regiona više električne energije se uveze nego što se izveze. Postoje izraženi distributivni gubici, ali sa tendencijom opadanja iz godine u godinu. Gubici na nivou regiona su oko 13 odsto, ali se iz godine u godinu beleži trend pada i to po jedan odsto u poslednjih pet godina. Kada govorimo o otvaranju tržišta, na nivou maloprodaje samo oko 0,5 procenata krajnjih kupaca koristi prednosti otvorenog tržišta i promenilo je snabdevača. Ovako mala brojka proizilazi iz činjenice da nije u svim zemljama potpuno otvoreno tržište i da nemaju svi kupci priliku da biraju snabdevača. Najniža cena električne energije u EU je na nivou najviše cene u regionu, odnosno Bugarska i Crna Gora imaju cenu od oko 10 evrocenti po kilovat-satu. Zemlje u regionu još nemaju obavezu da plaćaju taksu za emitovanje ugljen-dioksida, koja je 22 evra po kilogramu CO2. Kada bi se primenjivala ova obaveza bi mogla da uveća cenu električne energije u regionu i za oko 30 odsto“, navela je Jasmina Trhulj.

Šefica sektora za električnu energiju Sekretarijata Energetske zajednice Jugoistočne Evrope je, takođe, istakla da samo Srbija ima organizovano tržište električnom energijom „dan unapred“ na SEEPEX berzi, dok ostale zemlje regiona to još nisu uradile. Za potpunu integraciju tržišta Zapadnog Balkana sa tržištem EU, neophodno je da se unaprede i izjednače pravni okviri. Zemlje EU imaju odnos prema zemljama Zapadnog Balkana kao prema trećoj strani i nisu u obavezi da primenjuju važeću regulativu za alokaciju prenosnih kapaciteta (CACM).

„Da bi postigli više rezultata neophodno je da se izmeni i ugovor o osnivanju Energetske zajednice, na čemu se radi i očekuje se da će biti usvojen do polovine godine, a primenjen do kraja ove godine. Još neki od uslova su potpuna implementacija Trećeg energetskog paketa, uspostavljanje tržišta dan unapred i partnerstvo sa nekom od zemalja članica MRC-a (Multi Regional Coupling)“, rekla je Trhulj.

Kada je reč o balansnom tržištu završava se projekat koji pokazuje da su moguće velike uštede ako se zemlje Zapadnog Balkana integrišu i iskoriste pogodnosti kontrolnih blokova. Gledajući samo deo prekogranične balansne saradnje moglo bi se uštedeti oko 16 miliona evra godišnje na nivou regiona. Najveće uštede imala bi Elektromreža Srbije oko 5 miliona evra godišnje samo na jednoj od stavki.

„Srbija je najviše postigla u otvaranju tržišta. Po svim parametrima tržište je otvoreno i liberalizovano za sve učesnike. Kamen temeljac ka ovom putu postavljen je 2008. godine usvajanjem prvog Zakona o energetici. Tako su 2013. godine svi kupci na prenosnom sistemu morali su da izađu na tržište i upravo se to gleda kao datum početka liberalizacije. Već 2014. kupci na distributivnom naponu su prešli na komercijalno snabdevanje, a od 1. januara. 2015. godine i domaćinstva i mali kupci su dobili to pravo. Od jula 2017. godine i mali kupci su u obavezi da pređu na komercijalno tržište“, rekao je David Žarković, direktor Sektora za trgovinu na slobodnom tržištu JP EPS. (prezentacija - David Žarković - pptx)

Na Srpskom tržištu ima 65 licenciranih snabdevača, 17 je aktivno i imalo je ugovore o snabdevanju. Mnogo je parametara koji mogu odrediti zašto svi licencirani ne posluju aktivno ali kao najvažniji uglavnom je cena. Isto tako mnogo parametara utiče i na formiranje cene, zastupljenost, deficit, potencijal kapaciteta, način trgovanja.

„EPS je prisutan na svim regionalnim berzama, u Mađarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj i naravno u Srbiji. Najveći udar na cenu električne energije mogao bi da bude kroz uvođenje taksi na emisiju ugljen dioksida. Cena za CO2 u EU po megavat-satu iznosi trenutno oko 24 evra. Srbija nema obavezu da primenjuje te takse, ali se „šuška“ da bi EU mogla da uvede tu obavezu za Zapadni Balkan“, otkrio je Žarković.

Komentarišući ovu mogućnost predstavnica Energetske zajednice Jasnima Truhelj rekla je da ne postoji nikakav vremenski okvir za uvođenje taksi za CO2 na Zapadnom Balkanu.

Republika Srpska fokusira se na maloprodajno tržište električne energije.

„Od 2015. godine svi kupci od industrije do domaćinstava imaju pravo na slobodno ugovaranje svog snabdevanja. Definisane su dve vrste usluga, rezervno snabdevanje i garantovano snabdevanje gde spadaju domaćinstva i mali privrednici koji ispunjavaju uslove o broju zaposlenih, mesta priključenja i godišnjem prometu. Elektroprivreda Republike Srpske je po automatizmu rezervni snabdevač električne energije ona za kupce na srednjem i visokom naponu ima cenu koja je značajno niža od tržišnih cena i od 2016. godine ista je za sve i ona je 29 evra po megavat-času. Ovo je ujedno i najveći razlog što ne može doći do liberalizacije tržišta“, rekao je Dalibor Muratović, direktor Direkcije za distribuciju električne energije MH Elektroprivrede Republike Srpske i dodao da se cena od 1. februara 2019. godine može uvećati za najviše 20 procenata ali da zbog velikog otpora privrednika promena cena će se desiti u više koraka i verovatno će prvo povećanje biti 7,5 procenata. (prezentacija -  Dalibor Muratović - ppt)

Elektroprivreda Crne Gore prošla je mnoge korake na svom putu liberalizacije tržišta. Implementirala je sva tri energetska paketa. Oformljena regulatorna agencija 2004. godine, 2009. godine konstituisan je Operator prenosnog sistemaa novi zakon o energetici stupio je na snagu 2011. godine. Sledi razdvajanje operatora tržišta od operatora energetskog sistema.

„Izazovi koji su pred elektroenegetskim sistemom Crne Gore su balansiranje obnovljivim izvorima električne energije, polaganje kabla i povezivanje sa Italijom. Tu je i ulaganje u obnavljanje termo kapaciteta, jer Crna Gora iz uglja dobija 45 odstro električne energije, dok je ostatak iz hidro sektora“, rekao je Darko Krivokapić, izvršni rukovodilac Direkcije za upravljanje energijom Elektroprivrede Crne Gore. (prezentacija - Darko Krivokapić - pptx)

Do potpune liberalizacije još mnogo koraka očekuje sve zemlje Zapadnog Balkana.