Ministri evrozone postigli dogovor ali dvosmislen: 500 milijardi evra za ekonomsku podršku zemljama pogođenim epidemijom

Evropski ministri finansija postigli su preksinoć dogovor osnivanju zajedničkoh fonda od 500 milijardi evra koji će biti odmah stavljen na raspolaganje zemljama članicama, ekonomski teško pogođenim zbog epidemije koronavirusa. Dogovor je postignut posle dugih neuspešnih sastanaka i očigledne nesloge, pa i polemike između severa i juga evrozone.

Jug, na čelu sa Italijom i Francuskom, pozivao je na izdavanje „korona obveznica“, što znači stavljanje dugova svih država evro-zone u istu korpu. Sever – na čelu sa Nemačkom i Holandijom –  to je odbijao i nudio zauzvrat „pomoć“ iz postojećeg Evropskog mehanizma za stabilnost. To je neka vrsta evropskog MMF-a koji daje kredite pod povoljnim kamatama ali pod uslovom da zemlja obeća da će „stezati kajiš“ i kresati javne troškove. 

Holandija i Nemačka ostale su pri svome: o evro-obveznicama nema govora.

Uprkos definitivnom odbacivanju evro-obveznica za koje se zalagao, francuski ministar ekonomije Bruno Lmer ocenio je da je postignuti dogovor „izvanredan“

Plan za zdravstvo i ugrožena preduzeća

Od 500 milijardi evra, koliko se nalazi u dogovorenom paketu, 240 milijardi evra čine krediti koje će zemlje članice evrozone moći da podignu iz Evropskog mehanizam za stabilnost. Svaka zemlja moći će da podigne pozajmicu do 2 odsto BDP i to bez uslova kao što je, recimo, obavezivanje na javnu štednju. Pozajmice iz ovog dela evropskog paketa odnosiće se, pre svega, na finansiranje zdravstva i prevenciju vezanu za korona-virus. 

U paketu je i 200 milijardi namenjenih za pomoć pomoć ugroženim preduzećima. Za finansiranje plaćanja plata zaposlenih, čije su firme prešle na pola radnog vremena, u evropskom paketu na raspolaganju će biti 100 milijardi.

Uprkos definitivnom odbacivanju evro-obveznica za koje se zalagao, francuski ministar ekonomije Bruno Lmer ocenio je da je postignuti dogovor „izvanredan“, kako je objavio na svom nalogu na mreži Tviter, dok je njegov nemački kolega Olaf Šolc pozdravio „veliki dan za evropsku solidarnost“.

Iako je Evropska centralna banka tražila odobravanje paketa od 1.500 milijardi evra  – dakle tri puta većeg od usvojenog - i direktorka ove institucije Kristin Lagard pozdravila je dogovor uz ocenu da je on doneo „nešto sasvim novo“.

Italijanski ministar ekonomije Roberto Gualtieri ocenio je u optimističkom tonu rezultat evropskog sastanka

Dvosmisleni kompromis

U finalnom tekstu evropskog paketa za podršku govori se o budućem „fondu za obnovu“ čiji pravni aspekti i finansiranje još nisu jasno definisani. Pitanje takozvanih „korona-obveznica“ koje su predlagale zemlje juga - ostavljeno je po strani. 

Italijanski ministar ekonomije Roberto Gualtieri sažeo je u optimističkom tonu rezultat evropskog sastanka: „Evro-bonovi su na dnevnom redu, a uslovljavanja Mehanizma za stabilnost su skinuta sa dnevnog reda. Mi ponovo podnosimo Evropskom savetu (koji okuplja šefove država i vlada) ambiciozan predlog“.

Evro-bonovi ili korona-bonovi (obveznice) podrazumevaju da Nemačka i Holandija pristanu da udruže novčanike sa južnim zemljama-dužnicima i da pristanu da budu potencijalno odgovorne za njihove dugove.

Malo je verovatno da će se to ikada dogoditi jer bi to bilo neprihvatljivo, pre svega za birače u Nemačkoj i Holandiji.

Postignuti sporazum o evropskom paketu podrške ekonomijama pogođenim korona virusom, uostalom, pati od dvosmislenosti.

S jedne strane to jeste kompromis jer su Nemačka i Holandija pristale da ne postavljaju uslove državama koje će dobiti kredite iz Evropskog mehanizma za stabilnost. Ali sa druge, holandski ministar finansija je posle svega, ipak, upozorio:

„Svaki evro iz Evropskog mehanizma za stabilnost biće potrošen u skladu sa svim pravilima i pod uobičajenim uslovima“.

Šefovi država i vlada članica evropskih zemalja će 23. aprila, kako javlja Fonet, održati video konferenciju, kako bi potvrdili ministarski sporazum 19 država koje koriste evro o podršci privredama ugroženim pandemijom virusa korona.