Sumorne perspective za svetsku ekonomija zbog korono virusa

Kina je već otprilike mesec dana u izvanrednim okolnostima jer se broj smrtnih slučajeva od koronavirusa bliži granici od 3.000, dok se broj zaraženih primaknuo nivou od 80.000, prenosi Seebiz.eu pisanje američkih medija.

Ekonomske štete od te epidemije teško je proceniti, s obzirom da još nema makroekonomskih podataka koji bi mogli naznačiti koliko je posustala aktivnost u drugoj po veličini svetskoj ekonomija.

Doduše, u Kini se poslednjih dana radnici vraćaju na posao nakon produženih novogodišnjih praznika, ali taj proces ide polako.

Procene kineskog rasta oštro smanjene

Zbog toga analitičari dodatno smanjuju procene rasta kineske ekonomije u prvom tromesečju. Tako analitičari Kapital Ekonomika (Capital Economicsa) procenjuju da će rast iznositi samo dva odsto u odnosu na isto prošlogodišnje razdoblje, dok je u prethodnom kvartalu rast iznosio šest procenata.

Na kvartalnom nivou kineski bruto domaći proizvod (BDP) mogao bi, čak, pasti oko 2,5 odsto, smatraju analitičari Kapital Ekonomika.

To bi imalo značajan uticaj na globalnu ekonomiju, s obzirom da kineska privreda čini oko 16 odsto globalne.

Japan je, inače, na rubu recesije, s obzirom da je u poslednjem prošlomesečnom tromesečju njegova privreda pala 6,3 odsto na godišnjem nivou, a gotovo je sigurno da će treća po veličini svetska ekonomija pasti i u tekućem tromesečju.

Ni američka, najveće svetska privreda, neće ostati pošteđena, smatraju analitičari Goldman Saksa, koji su ovih dana smanjili procenu rasta tamošnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom tromesečju s prethodnih 1,4 na 1,2 odsto.

Bilo bi to oštro usporavanje, s obzirom da je u prošloj godini američka privreda porasla 2,3 odsto.

„Rizici su povećani dok se širenje virusa ne zaustavi. Sve više kompanija upozorava da bi mogle smanjiti proizvodnju, ako se poremećaj nabavnih lanaca nastavi i u drugom tromesečju”, poručuju analitičari Goldman Saksa.

Rizici dodatno rastu

Saa širenjem korona virusa izvan Kine rizici po svetsku ekonomiju dodatnu rastu.

Prema podacima Rojtersa, virus se proširio na više od 30 zemalja i područja u svetu, pri čemu je sve više umrlih, ponajviše u Iranu, Južnoj Koreji i Italiji.

Epidemija u Italiji umrtvila je severni, najbogatiji deo zemlje, pa je velika verovatnoća da će ionako usporena privreda upasti u recesiju.

Nemačkoj privredi, koja uveliko zavisi od izvoza, takođe preti slabljenje.

Pogođena je i južnokorejska privreda, pa je pouzdanost tamošnjih potrošača pala najviše u pet godina, dok je singapurska vlada već smanjila procene rasta svoje ekonomije.

Isto su učinile i tajlandske i malezijske vlasti, a gotovo je sigurno da će biti pogođen i Brazil, s obzirom da uveliko zavisi od kineskog tržišta, njegovog najvećeg trgovinskog partnera.

Oštar šok za svetsku privredu

I u nizu drugih zemalja snažno su pogođeni turizam, lanci snabdevanja i proizvodna aktivnost.

A s obzirom na restrikcije putovanja i letova u Kinu, Međunarodno udruženje vaudušnih prevoznika (IATA) upozorila je da bi gubici samo azijskih vazduhoplovnih kompanija ove godine mogli dostići skoro 28 milijardi dolara.

Zbog svega toga, analitičari Oksford Ekonomika smatraju da bi ova međunarodna zdravstvena kriza, ako se virus proširi izvan Azije, mogla izbrisati 1,3 odsto rasta globalne privrede u ovoj godini, što bi činilo 1.100 milijardi dolara svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP).

To bi bila ekonomska cena za izostanke s radnih mesta, nižu produktivnost, pad putovanja, poremećene lance snabdevanja i smanjenje potrošnje i investicija.

Takav scenario analitičari Oksford Ekonomika opisuju kao „kratak, ali vrlo oštar šok za svetsku privredu”.

Optimističnije i pesimističnije prognoze

Za sada centralne banke i vlade poručuju da korona virus neće mnogo naškoditi svetskoj privredi i da će se ona brzo oporaviti nakon suzbijanja virusa.

Tako je, na primer, Međunarodni monetarni fond svoju prognozu rasta globalne ekonomije u ovoj godini smanjio za samo 0,1 procentni bod, na 3,3 odsto, premda upozorava na rizike od korona virusa.

Ali, predsednik UBS banke Aksel Veber (Axel Weber) puno je pesimističniji od MMF-a, pa smatra da bi globalni rast mogao usporiti s 3,5 na 0,5 odsto, a kineska privreda čak i pasti u prvom tromesečju.

"Mnogo veći negativni rizik predstavlja to da virus duže ostane problem", kazao je bivši predsednik nemačke Bundes banke za Blumberg.

Zbog korona krize, kako neki nazivaju ove ekonomske poremećaje, kineska središnja banka već je uvela niz podsticajnih privrednih mera, od smanjenja kamata do ubrizgavanja sveže likvidnosti na financijska tržišta.

I mnoge druge azijske zemlje već su olabavile monetarnu politiku ili će to učiniti kako bi sprečile slabljenje privrede.

Očekuje se i da će američka centralna banka ove godine smanjiti kamatne stope, a gotovo je sigurno da će popustljivu monetarnu politiku zadržati i Europska centralna banka (ECB).

No, Drev Matus, strateg u firmi MetLife Investment Management, smatra da sama monetarna politika verovatno neće biti dovoljna.

"Mislim da to, zapravo, ne možete rešiti s kamatama. Ljudi su zabrinuti za svoje porodice, za svoje zdravlje, a smanjenje kamata za 0,25 procentnih bodova ne rešava taj problem, u smislu podsticanja ljudi da idu van i troše", kazao je Matus za Blumberg.

Oštar pad svetskih burzi

Sve te neizvesnosti izazvale su poslednjih dana oštar pad svetskih berzi.

Na Vol Stritu, najvećoj svetskoj berzi, u utorak su cene deonica oštro pale već četvrti dan zaredom jer se ulagači povlače iz rizičnijih investicija, s obzirom da bi zbog širenja korona virusa izvan Kine ekonomske štete mogle biti puno veće nego što se očekivalo.

U posljednja četiri dana S&P 500 i Daun Džons indeks potonuli su više od 7,5 odsto. Pritom je tržišna vrednost deonica iz sastavu S&P 500 indeksa srezana za više od 2.130 milijardi dolara.

Oštro su pale i ostale najveće svetske berze - od azijskih do evropskih - a kada će se tržišta stabilizovati zavisi, kažu analitičari, od toga kada će vesti o korona virusu biti bolje.