Najbogatiji su najveća pretnja po klimatske ciljeve
Štetne emisije koje stvara tek jedan odsto najbogatijih ljudi na svetu, prete da do kraja ove decenije dostignu i 30 puta veći nivo od onog koji je potreban da se globalno zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa, pokazalo je danas objavljeno istraživanje međunarodne organizacije koja se bori protiv siromaštva Oxfam. U izveštaju se istovremeno navodi da ugljenični otisak najsiromašnijih zemlja, koje čine polovinu svetske populacije, ostaje i dalje manji od onog koji je određen kao gornja granica za prevenciju klimatske kataklizme. Autori izveštaja pozvali su vlade da donesu mere koje bi ograničile luksuznu karbonsku konzumaciju, poput mega jahti, privatnih aviona i putovanja u svemir. (Foto: Pixabay)
Oksfam (Oxfam) je pozvao na akciju zbog milijardera koji „pljačkaju planetu“ i dovode svet u „ozbiljnu opasnost“ od klimatskih promena zbog ogromnih količina štetnih gasova koje stvaraju, prenosi britanski Skaj Njuz (Sky News).
Džejmi Livingston, šef ogranka ove humanitarne organizacije u Škotskoj, rekao je da je emisija samo jednog leta milijardera u svemir veća od emisije koju tokom života stvori čovek koji pripada milijardi najsiromašnijih ljudi na svetu.
„Niko nije imun na uticaje klimatske krize, ali najsiromašniji na svetu plaćaju najvišu cenu uprkos tome što najmanje doprinose emisijama dok se bore protiv poplava, gladi i ciklona”, ocenjuje Livingston.
Istraživanje dolazi nakon što je ranije ove godine osnivač Amazona Džef Bezos bio na kratkom putovanju kroz svemir, a drugi milijarder Ser Ričard Brenson, vlasnik kompanije Virdžin Galaktik dosegao ivicu svemira u svom raketnom avionu, dok privatna kompanija za putovanja u svemir Space X Ilona Maska razvija letelicu kojom će ljudi putovati na Mars.
Naučnici, međutim, kažu da bi za postizanje cilja dogovorenog na klimatskom summitu 2015. godine, bilo potrebno da svaka osoba ograniči svoje emisije ugljen-dioksida na samo 2,3 tone do 2030. godine, što je otprilike polovina današnjeg karbonskog otiska.
Oksfam je pozvao na ozbiljnije smanjenje emisija do 2030. godine i stvaranje uslova da najbogatiji naprave najradikalnije smanjenje. (Izvor: Pixabay)
Nova studija Oksfama, izrađena na osnovu istraživanja Instituta za evropsku politiku zaštite životne sredine (IEEP) i Štokholmskog instituta za životnu sredinu (SEI), pokazala je da će jedan odsto najbogatijih ljudi na svetu premašiti taj limit za čak 30 puta.
Ti najveći emiteri koji predstavljaju populaciju manju od broja stanovnika Nemačke, biće zaslužni za 16 odsto ukupnih emisija do 2030. godine u odnosu na 13 odsto, koliko su stvarali 1990. i 15 odsto 2015. godine.
Studija je objavljena tokom klimatskog samita (COP26) u Glazgovu na kome države raspravljaju kako najefikasnije suzbiti emisije. Prema Livingstonovim rečima, taj veliki klimatski skup je "trenutak istine u borbi protiv klimatskih promena".
"Globalni lideri se moraju dogovoriti kako da se ograniče ogromne emisije i globalno zagrevanje. To moraju učiniti ovde i sada, u Glazgovu. Odlaganje košta živote", upozorio je šef Oxfama.
Najbogatiji i najveći emiteri čine populaciju manju od broja staovnika Nemačke i stvoriće 16 odsto
ukupnih emisija do 2030. godine. (Izvor: Pixabay)
I dok autori izveštaja sada pozivaju vlade da donesu mere za „ograničavanje luksuzne potrošnje ugljenika kao što su mega jahte, privatni avioni i putovanja u svemir“, podaci govore da bi ukupne emisije koje stvara 10 odsto najbogatijih ljudi sveta, mogle da budu dovoljne da se premaši ograničenje zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa do kraja decenije, nezavisno od toga šta čini ostalih 90 odsto ljudi na planeti.
Oksfam je pozvao nacije širom sveta da se obavežu na ozbiljnije smanjenje emisija do 2030. godine, ali i da se stvore osnovi da najbogatiji ljudi naprave najradikalnije smanjenje.
Ova humanitarna organizacija naime tvrdi da bi najbogatiji mogli da imaju presudan uticaj na ubrzanje akcija protiv globalnog zagrevanja, ne samo kroz lični primer koji se odnosi na smanjenje emisija, već i korišćenjem svog političkog uticaja i finansijskih sredstava za pokretanje ekonomije sa niskom emisijom ugljenika.
„Globalni jaz u stvaranju emisija sa ciljem da se održi Pariski dogovor o temperaturnom smanjenju za 1,5 stepeni Celzijusa, nije rezultat potrošnje većine ljudi u svetu, već odražava prekomerne emisije samo najbogatijih građana na planeti” ocenio je Tim Gor, autor nove studije i rukovodilac programa niske emisije ugljenika i cirkularne ekonomije u Insititutu za evropsku politiku zaštite životne sredine (IEEP).
Da bi se takva slika promenila do kraja decenije, smatra da je neophodno da vlade usmere predviđene klimatske mere ka najbogatijima, koji su najveći emiteri.
„To uključuje poteze koji se odnose na ograničavanje luksuzne potrošnje ugljenika kao što su mega jahte, privatni mlaznjaci i putovanja u svemir, ali i suzbijanje investicija koje ugrožavaju klimu, kao što je stvaranje zaliha u industriji fosilnih goriva”, kaže Gor.
Emisija samo jednog leta milijardera u svemir veća je od emisije koju tokom života stvori čovek koji pripada
milijardi najsiromašnijih ljudi na svetu. (Izvor: Pixabay)
Međutim, profesor Len Šeklton, iz istraživačkog centra Instituta za ekonomska pitanja, smatra da su predlozi Oksfama “izuzetno opasni i da postavljaju presedan”, u smislu poziva o mešanju vlada u privatne aktivnosti i to “na osnovu nejasnih tvrdnji o šteti koja se nanosi planeti”.
Prema njegovoj oceni, ovako rezonovanje bi se moglo iskoristiti i da se ljudima zabrani odlazak na odmor u inostranstvo, vožnja automobilom, da se zahteva da se tuširaju umesto da se kupaju ili da im se zabrani da jedu meso.
Šeklton kaže da nije iznenađujuće da milijarderi imaju veći ugljenični otisak od ostalih, ali da je takođe tačno da čak i najsiromašnija osoba u Velikoj Britaniji ima mnogo veći otisak od siromašne osobe u podsaharskoj Africi.
