Klimatski samit u Glazgovu poslednja šansa za preokret

Dugo očekivani samit o klimi (COP26) koji se otvara danas u Glazgovu, okupiće 196 svetskih lidera, uz najavu prisustva oko 25.000 delegata, kako bi se razgovaralo o smanjenju emisije ugljen-dioksida i potezima koje treba preduzeti kako bi se izbegla klimatska katastrofa.

Premijer Velike Britanije Boris Džonson je domaćin dvonedeljnog samita, a među brojnim zvaničnicima su američki i francuski predsednici Džozef Bajden i Emanuel Makron, i indijski premijer Narendra Modi.

Britanski princ Čarls, koji će u ponedeljak zvanično otvoriti COP26 u Glazgovu, umesto kraljice Elizabete Druge, danas je rekao delegatima da postoji „hitna potreba“ da se istraže načini koji bi omogućili da se razvije “mehanizam za obezbeđivanje suverenih garancija rizika koje bi pomogle oslobađanju značajnih suma novca kako bi ovo javno-privatno partnerstvo postalo stvarnost”, prenosi britanski list Independent.

„COP26 koji sutra počinje u Glazgovu je bukvalno poslednja šansa da lepe reči pretvorimo u još bolja dela”, naglasio je princ Čarls.

Klimatski samit u Glazgovu okuplja lidere 196 zemalja, uz najavu prisustva oko 25.000 delegata, kako bi se razgovaralo o rešavanju klimatske krize. (Izvor: Fonet)

Zagrevanje u Rimu

Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26) u Glazgovu, održava se nakon upravo okončanog dvodnevnog sastanka G20 u Rimu.

Klimatske promene i pandemija kovida-19, kao i nastavak pregovora sa Iranom i oživljavanju sporazuma o nuklearnom programu te zemlje, bile su glavne teme sastanka čelnika dvadeset najvećih svetskih ekonomija, koji je otvorio italijanski premijer Mario Dragi, prenele su svetske agencije.

Inače, to je prvi put da se čelnici država G20 sastaju uživo otkad se kovid-19 proširio svetom.

Sastanku u Rimu ipak nisu prisutvovali kineski predsednik Si Đinping, koji nije napustio Kinu od početka pandemije, kao ni ruski predsednik Vladimir Putin, ali su se obojica uključila videolinkom.

Ruski i kineski lider će na isti način biti prisutni na samitu UN u Škotskoj (COP26), kao i britanska kraljica Elizabeta Druga.

Dolazeći na samit Grupe 20 industrijski najrazvijenijih zemalja i zemalja u razvoju u petak u Rimu, britanski premijer Boris Džonson je upozorio je da bi se moderna civilizacija mogla raspasti poput starog Rima ako svetski lideri ne preduzmu mere da suzbiju klimatske promene.

Džonson je ipak priznao da ni G20 ni COP26 neće zaustaviti globalno zagrevanje, kao i da se svet može nadati samo „usporavanju rasta“ temperature, preneo je BBC.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je istovremeno ocenio da postoji ozbiljan rizik da Glazgov neće dati rezultate.

Smatra da svet i dalje ide ka klimatskoj katastrofi, iako su mnoge zemlje ažurirale svoje klimatske ciljeve.

Potom je Rojters preneo da u zajedničkom saopštenju G20 stoji obećanje o delovanju prema ograničenju rasta temperature na 1,5 stepeni Celzijusa, do 2050. godine, ali da neće biti obavezujućih mera.

Konferenciji UN-a o klimatskim promenama prethodio je dvodnevni sastanak G20 u Rimu. (Izvor: Fonet)

SAD i EU okončale spor

Na sastanku G20 u Rimu je ipak rešena jedna ekonomsko-ekološka tema. Naime, došlo je do  okončanja spora između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije povodom uvoznih taksi za čelik i aluminijum, što je propraćeno zajedničkom izjavom dve strane da će raditi na globalnom aranžmanu za borbu protiv "prljave“ proizvodnje i prevelikih kapaciteta u toj industriji, javlja Rojters.

Budući aranžman SAD i EU će biti izazov za Kinu, koja proizvodi više od polovine svetskog čelika i koju Brisel i Vašington optužuju da ima višak kapaciteta koji ugrožava opstanak njihove industrije čelika.

U svakom slučaju globalni dogovor SAD i EU treba da se razradi u naredne dve godine kako bi se promovisao "zeleniji" proces prozvodnje čelika i aluminijuma, a on će biti otvoren za druge države koje žele da se pridruže, uključujući Kinu, čiji je sektor čelika odgovoran za 10 do 20 odsto proizvodnje emisije ugljen-dioksida na Zemlji.

"Aranžman je, naravno, otvoren za sve istomišljenike", rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, dodajući da je proizvodnja čelika jedan od najvećih izvora emisije ugljenika na globalnom nivou.

Na sastanku G20 u Rimu su izostali konkretni dogovori o suzbijanju klimatskih promena, ali je rešen spor SAD i EU povodom uvoznih taksi za čelik i aluminijum. (Američki predsednik Džozef Bajden i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Izvor: Fonet)

Pozicija svetskih sila

Grupa G20, koju čini devetnaest država i Evropska unija, odgovorna je za 80 odsto svetskih emisija gasova staklene bašte. Gotovo trećina se odnosi na Kinu.

Članice G20 su i države poput Saudijske Arabije, zemlje s najvećim rezervama nafte na svetu, kao i Australije kojoj je ugalj drugi najvažniji izvozni proizvod, tako da se i dalje ulaže u taj energent iako stručnjaci pozivaju na njegovo napuštanje.

To je ujedno i razlog što su kritičari i ekološki aktivisti skeptični u iskrenost namera država u borbi protiv klimatskih promena, kao i povod da skup lidera najbogatijih država sveta bude propraćen protestima u centru Rima.

Okupljeni aktivisti su zahtevali od učesnika samita G20 da preduzmu hitne i odlučne akcije u sprečavanju klimatskih promena. Na transparentima je bio i onaj na kome je pisalo „Od Rima do Glazgova, problem su vaša rešenja“, preneo je AP.

Samit G20 u Rimu je održan kratko nakon upozorenja stručnjaka da je potrebno hitno delovanje po pitanju smanjenja štetnih emisija, a nastavak dijaloga će svakako uslediti na klimatskoj konferenciji Ujedinjenih nacija (COP26) koja je danas počela u Glazgovu.

Britanski premijer Boris Džonson smatra da je klimatski samit UN-a u Glazgovu trenutak istine za ceo svet.
(Izvor: Fonet)

Klimatski ciljevi UN-a

Prema ranijim najavama, u fokusu dvonedeljnog samita o klimi (COP26), koji danas počinje u Glazgovu je rešavanje klimatske krize do kraja decenije, koja se smatra izuzetno kritičnom, posebno u kontekstu očuvanja biodivirziteta.

Imperativ je drastično smanjenje štetnih emisija iz atmosfere koje stvara sagorevanje fosilnih goriva do 2030. godine, kao i njihovo potpuno eliminisanje do sredine veka.

Razgovaraće se o regulisanju globalnih i regionalnih klimatskih režima, kroz prizmu tekućih pregovora o biodiverzitetu, uključujući i cilj „30 prema 30“, nove američke administracije, koji se odnosi na korišćenje naučno zasnovanog donošenja odluka za zaštitu 30 posto kopna i voda do 2030. godine.

Sa druge strane, stručnjaci UN upozoravaju da će, čak i ako se primene svi sadašnji nacionalni planovi za borbu protiv klimatskih promena, temperatura porasti za 2,7 stepeni, što će prouzrokovati sve više ekstremnih vremenskih prilika i nepogoda.

Britanski mediji prenose i da je više hiljada aktivista stiglo u Glazgov, mnogi posle marševa od više desetina i hiljada kilometara, kako bi učestvovali u manifestacijama koje se organizuju paralelno sa klimatskim samitom i izvršili pritisak na svetske lidere da preduzmu potrebne korake u pravcu zaštite klime.

U svakom slučaju, pred učesnicima svetskog klimatskog samita (COP26) u Škotskoj ponovo će se naći staro pitanje - da li svet može da se ujedini i suoči sa globalnim zagrevanjem kao zajedničkim neprijateljem, pre nego što bude kasno i za najodlučnije poteze.