UN: Za pola veka upetostručen broj prirodnih katastrofa
Novi izveštaj koji su Ujedinjene nacije objavile ukazuje da je broj ekstremnih vremenskih događaja povećan pet puta u poslednjih 50 godina, dok je broj smrtnih slučajeva koje su uzrokovale smanjen, iako je živote izgubilo više od dva miliona ljudi. Navodi se takođe da ukupni globalni gubici zbog pojava kao što su poplave i toplotni talasi iznose 3.640 milijardi dolara. (Ukoliko se uvedu prave mere, trend bi se mogao zaustaviti u narednih 40 godina. Foto: Pixabay)
Zvaničnici agencije Ujedinjenih nacija za meteorologiju i klimu, Svetske meteorološke organizacije (WMO), predstavili su u sredu izveštaj”Atlas” tokom brifinga iz sedišta agencije u Ženevi. Taj sveobuhvatni izveštaj pokazuje da su se katastrofe povezane sa vremenskim prilikama dešavale u proseku jednom dnevno u poslednjih pet decenija, usmrtivši 115 ljudi i nanevši 202 miliona dolara gubitka dnevno, prenosi Glas Amerike.
Izveštaj je ukazao na ubrzavajući trend, budući da se broj katastrofa povećao skoro pet puta od 1970-ih do poslednje decenije, jer su ekstremni vremenski događaji sve učestaliji zbog globalnog zagrevanja.
Gubici nastali zbog prirodnih katastrofa su porasli sa 175,4 milijarde dolara iz 1970-ih na 1.380 milijardi dolara u 2010-im godinama, kada su oluje poput „Harvija“, „Marije“ i „Irme“ protutnjale kroz SAD.
Prema rezultatima studije, najveći broj smrtnih slučajeva dogodi se u zemljama u razvoju.
(Izvor: Pixabay)
Specijalna predstavnica UN za smanjenje rizika od katastrofa Mami Mizutori smatra da je izveštaj "prilično alarmantan" i napomenula da je jul ove godine bio najtopliji jul u istoriji, obeležen toplotnim talasima i poplavama širom sveta.
Studija pokazuje da više ljudi pati zbog ove povećane učestalosti i intenziteta vremenskih događaja.
Mizutori je rekla da je prošle godine 31 milion ljudi raseljeno zbog prirodnih katastrofa, gotovo nadmašujući broj raseljenih zbog sukoba, a da je u proseku 26 miliona ljudi godišnje gurnuto u siromaštvo zbog ekstremnih vremenskih prilika, kao i da sada pandemija dodatno pogoršava problem.
"Živimo u svetu koji nazivamo višestruko opasnim i to pokazuje da zaista moramo više da ulažemo u smanjenje i prevenciju rizika od katastrofa", ocenila je Mizoturi.
Iako su prirodne katastrofe sve skuplje i češće, broj stradalih godišnje je pao sa više od 50.000 u 1970-im godinama na oko 18.000 u 2010. godini, što ukazuje na to da se bolje planiranje isplatilo.
Generalni sekretar Svetske metereološke organizacije Peteri Talas poručio je da je dobra vest u izveštaju da je u posmatranom periodu broj smrtnih slučajeva povezanih sa katastrofama pao skoro na trećinu, zbog sistema ranog upozoravanja i poboljšanog upravljanja katastrofama.
Prema rezultatima studije, više od 91 odsto smrtnih slučajeva dogodi se u zemljama u razvoju ili zemljama sa niskim prihodima, jer mnoge nemaju sisteme upozorenja i upravljanja.
Zvaničnici Svetske metereološke organizacije su naglasili da će se ekonomski gubici povezani sa ovim katastrofama uvećati ako ne bude ozbiljnih ublažavanja klimatskih promena.
Ukoliko se uvedu prave mere, trend bi se mogao zaustaviti u narednih 40 godina, istakao je Talas.
UN agencija za metereologiju i klimu pozvala je grupu svetskih ekonomskih sila G-20 da ispuni obećanje o smanjenju emisije gasova staklene bašte.
