POTPISAN SPORAZUM SAD I IRANA; BESPLATNA PLOVIDBA KROZ ORMUZ 60 DANA
Tramp potpisao sporazum sa Iranom u Versaju, piše Vol strit džornal. Operacija „Epik fjuri“ nanela težak udarac američkom kredibilitetu, donosi Dejli telegraf. Fotografije oštećene crkve u Kijevu navele Trampa da zauzme čvršći stav prema Ukrajini, prenosi Nju vois of Ukrejn. Kremlj osudio ukrajinski udar na beloruski autobus kao terorizam, objavljuje RT. Memorandum otvorio novo poglavlje u odnosima Irana i SAD, izveštava Mehr njuz. G7 traži prekid vatre u Libanu, piše Arab njuz. Kina podržava razumne zahteve Irana, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Predsednik SAD Donald Tramp branio je u sredu u Versaju svoj dogovor o okončanju rata sa Iranom, izjavivši da je želeo da izbegne „ekonomsku katastrofu“ koja bi mogla da nastane ako bi se sukob koji su Sjedinjene Države pokrenule nastavio, piše Vol strit džornal)
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je u Versaju sporazum o okončanju rata sa Iranom, izjavivši da je želeo da izbegne ekonomsku katastrofu. Operacija SAD „Epik fjuri“ nanela je težak udarac američkom kredibilitetu na svetskoj sceni i poljuljala globalno poverenje. Fotografije oštećenih zlatnih kupola Kijevsko-pečerskog manastira nakon ruskog udara, koje je Trampu pokazao ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, navele su američkog predsednika da zauzme čvršći stav prema Ukrajini tokom samita G7. Kremlj je osudio kao terorizam ukrajinski udar dronom na autobus koji je prevozio beloruski omladinski sportski tim u Brjanskoj oblasti, u kojem je jedna žena poginula a nekoliko putnika, među kojima i deca, ranjeno. Potpisivanjem memoranduma između Irana i SAD otvoreno je novo poglavlje u napetim odnosima dveju zemalja. Lideri zemalja G7 zatražili su prekid vatre u Libanu i najavili da će diversifikovati pravce snabdevanja energentima kako bi smanjili zavisnost od Ormuškog moreuza. Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji izjavio je u telefonskom razgovoru sa iranskim kolegom da Kina uvek podržava razumne i legitimne zahteve Irana.
Tramp potpisao sporazum sa Iranom
Predsednik SAD Donald Tramp branio je u sredu u Versaju svoj dogovor o okončanju rata sa Iranom, izjavivši da je želeo da izbegne „ekonomsku katastrofu“ koja bi mogla da nastane ako bi se sukob koji su Sjedinjene Države pokrenule nastavio, piše Vol strit džornal. Tramp je, neočekivano potpisavši sporazum u Versaju, rekao da je na njega uticao rast berze dok je radio na rešenju sukoba, te da nije želeo da ga upoređuju sa bivšim predsednikom Herbertom Huverom koji je bio na čelu države u vreme kraha berze 1929. godine i Velike depresije. On je najavio da preti nastavkom bombardovanja ukoliko Teheran ne bude poštovao potpisani sporazum.
Kevin Vorš iskoristio je svoj prvi sastanak na mestu predsednika Federalnih rezervi kako bi stavio pečat na način rada i komuniciranja američke centralne banke, objavljuje Vol strit džornal. Skratio je njeno saopštenje o pravilima poslovanja, odbio da podnese sopstvenu prognozu kamatnih stopa i pokrenuo pet radnih grupa koje će proučavati sve, od načina na koji Fed komunicira do toga kako analizira privredu – čime je zahvatio širok spektar poslovanja centralne banke. Vorš se obavezao na smanjenje inflacije, ali nije želeo da kaže šta će za to biti potrebno, ostavljajući tržište da nagađa o budućim potezima.
Težak udarac američkom kredibilitetu
Američka operacija „Epik fjuri“ koja je trajala 108 dana, nanela je težak udarac američkom kredibilitetu na svetskoj sceni i poljuljala globalno poverenje u Sjedinjene Države kao pružaoca bezbednosti, piše u kolumni Dejli telegrafa povodom okončanja rata sa Iranom. Donald Tramp je u maju 2025. u Rijadu izjavio da su SAD gotove sa ratovima na Bliskom istoku, da bi mesec dana kasnije američki bombarderi napali iranska nuklearna postrojenja a osam meseci kasnije SAD su se pridružile Izraelu u izazivanju rata sa Islamskom Republikom koji je zahvatio čitav region i doneo hiljade mrtvih, neizmerna razaranja i svetske ekonomske potrese. Tramp je želeo da prisili Islamsku Republiku da klekne a sada je u pregovorima o nagodbi sa režimom koji nije zainteresovan za trenutni dogovor i koji je sukobom ojačan, dok će SAD cenu ove operacije verovatno plaćati godinama.
Okružno veće Oksfordšira pokrenulo je sudski postupak radi zabrane postavljanja zastava Unije na ulicama, podnevši zahtev Visokom sudu za zabranu postavljanja tih zastava na ili u blizini javnih puteva, piše Dejli telegraf. Ako sud usvoji taj zahtev, svako ko postavi zastavu u blizini puteva na tom području, mogao bi da bude kažnjen zatvorom do dve godine ili novčanom kaznom bez ograničenja. Zastave Svetog Đorđa i Unije postale su redovna pojava na uličnim stubovima širom zemlje otkako je prošlog leta društvenim mrežama zaživela kampanja „Podignimo zastave“, dok su neka veća već uklanjala zastave i prefarbavala oznake Svetog Đorđa na kružnim tokovima, što je izazvalo kritike.
Američki predsednik potresen gađanjem crkve
Kako prenosi Nju vois of Ukrejn pozivajući se na izjave tri zvaničnika G7 za zapadne medije, slike oštećenih zlatnih kupola Kijevsko-pečerskog manastira nakon ruskog udara 15. juna na kompleks pod zaštitom UNESKO, ostavile su snažan utisak na američkog predsednika Donalda Trampa. Presudni trenutak na samitu G7 od 15. do 17. juna dogodio se kada je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski Trampu pokazao fotografije goruće Saborne crkve, oštećene u masovnom ruskom raketnom i dronovskom napadu na Kijev. Zvaničnici upućeni u razgovore naveli su da je izlaganje Zelenskog bilo presudan činilac koji je naveo Trampa da zauzme čvršći stav prema Ukrajini tokom pregovora o zajedničkoj deklaraciji G7 usvojenoj 17. juna.
Direktor Istraživačkog centra za energetsku industriju Oleksandr Harčenko izjavio je za Nju vois of Ukrejn radio da potpuni prekid izvoza ruske nafte nije u interesu Ukrajine, iako ona nastavlja da ugrožava rusku naftnu izvoznu infrastrukturu. Harčenko je rekao da bi za Ukrajinu bilo najbolje da NATO strogo kontroliše tranzit ruskih tankera kroz Baltičko more, napomenuvši da takozvana „flota iz senke“ ruskih tankera nije nimalo „senovita“ jer su identiteti brodova poznati, oni plove sa falsifikovanim dokumentima i krše međunarodno pravo.
Kremlj osudio teroristički napad Kijeva
Kremlj je osudio kao terorizam ukrajinski udar dronom na autobus koji je prevozio beloruski omladinski sportski tim u Brjanskoj oblasti, u kojem je jedna žena poginula a nekoliko putnika, među kojima i deca, ranjeno. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov saopštio je da je predsednik Rusije Vladimir Putin naložio ministru zdravlja Mihailu Murašku da svim povređenima u „terorističkom napadu kijevskog režima“ pruži potrebnu medicinsku pomoć, piše RT, dok je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova optužila Kijev da gađa civile i „lovi“ decu, uporedivši ovaj slučaj sa napadom dronom na đački dom u Starobelsku u kojem je prošlog meseca poginula 21 osoba. Autobus je prevozio 44 lica, od kojih 28 dece, a beloruski zamenik ministra zdravlja Aleksandar Hodžajev saopštio je da je osam osoba, uključujući šestoro dece, hospitalizovano.
Rusija je ažurirala svoj koncept kolektivne bezbednosti za Persijski zaliv u trenutku kada su tenzije oko Irana, pretnje pomorskoj plovidbi i energetskoj infrastrukturi, kao i opšti nedostatak poverenja među ključnim akterima na Bliskom istoku, ponovo pokazali koliko je ravnoteža u tom zalivu krhka. Moskva poziva na dugoročna kompromisna rešenja koja bi smanjila tenzije i stvorila uslove da Persijski zaliv postane prostor saradnje a njen predlog ne predstavlja reakciju na jednu konkretnu regionalnu krizu, već deo dugogodišnje politike koja se razvija od kasnih devedesetih godina prošlog veka. Kako stoji u kolumni za RT, za razliku od ranijih verzija koje su se više fokusirale na obrise buduće arhitekture, dokument iz 2026. usredsređen je na korake koji se mogu razmatrati i pokrenuti odmah.
Novo poglavlje u napetim odnosima
Potpisivanjem memoranduma od 14 tačaka o razumevanju između Irana i Sjedinjenih Država otvoreno je novo poglavlje u napetim odnosima dveju zemalja koje analitičari opisuju kao „pomak od sukoba ka kontrolisanom upravljanju razlikama“, iako ključni sporovi oko nuklearnog programa, sankcija i regionalnih pitanja i dalje nisu rešeni, piše Mehr njuz. Taj dokument koji još nije u primeni, predstavlja više okvir za postepeno uređenje odnosa u bezbednosnoj, ekonomskoj i političkoj sferi nego konačan sporazum. Strane su se dogovorile da napuste direktnu konfrontaciju i preduzmu postepene mere za upravljanje krizom, poput obustave određenih ograničenih sukoba i pokretanja tehničkih i bezbednosnih dijaloga.
Predsednik iranskog parlamenta i šef pregovaračkog tima Mohamed Baker Galibaf izjavio je u sredu uveče da je naplata prolaska kroz Ormuški moreuz uključena u memorandum o razumevanju, dok će prolazak tokom pregovaračkog perioda od 60 dana biti besplatan, piše Mehr njuz. Galibaf je istakao da se moreuz neće vratiti na stanje pre rata, da Iran ima pravo na suverenitet nad tim moreuzom i na naplatu naknada za svoje usluge, ali da to ne znači da zemlja namerava da krši međunarodno pravo ili pravila pomorske plovidbe, te da se posle besplatnog perioda planira uvođenje naknada za brodove. On je dodao da nisu dozvolili da se ostvari nijedan od devet ciljeva koje su Izrael i SAD naveli kao razlog za početak rata, te da protivničke strane nisu postigle nijedan svoj cilj.
G7 traži prekid vatre u Libanu
Lideri zemalja G7 zatražili su u sredu prekid vatre u Libanu i najavili da će diversifikovati pravce snabdevanja energentima kako bi smanjili zavisnost od Ormuškog moreuza, pozdravivši privremeni dogovor o okončanju sukoba sa Iranom, piše Arab njuz. Na samitu u francuskom gradu Evijan le Ben na Ženevskom jezeru, lideri su istakli u saopštenju da je potrebno da pregovori o konačnom rešenju rata u kojem je poginulo više od 7.000 ljudi, uključe i pitanje pretnji koje Iran predstavlja u regionu i šire, te da se osigura da Teheran nikada ne dođe do nuklearnog oružja. Samit je pružio priliku predsedniku SAD da predstavnicima Velike Britanije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije i Japana predstavi svoj dogovor sa Iranom, čije se zvanično objavljivanje očekuje u petak u susednoj Švajcarskoj.
Najnoviji izveštaj dva tela Ujedinjenih nacija, Svetskog programa za hranu i Organizacije za hranu i poljoprivredu, upozorava da će se akutna nestašica hrane pogoršati za milione ljudi u brojnim arapskim i muslimanskim zemljama, pri čemu su Palestina, Jemen i Sudan među najugroženijim, izveštava Arab njuz. Kao glavni pokretači nesigurnosti hrane širom sveta navode se sukobi, ekonomski potresi, klimatske promene i prirodne katastrofe, a direktor Službe za analizu bezbednosti hrane i ishrane upozorio je da sukobi i nasilje ostaju primarni uzrok u 12 od 13 žarišta, jer razaraju sredstva za život, teraju ljude na selidbu, ometaju tržišta, uništavaju infrastrukturu i ograničavaju humanitarni pristup.
Kina podržava razumne zaheve Irana
Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji izjavio je u sredu u telefonskom razgovoru sa iranskim kolegom Abasom Arakčijem da Kina uvek podržava razumne i legitimne zahteve Irana, kao i njegove napore u očuvanju sopstvenog suvereniteta i bezbednosti. Vang Ji je istakao da pitanje plovidbe kroz Ormuški moreuz treba na odgovarajući način rešiti, te da je Kina spremna da ojača komunikaciju i koordinaciju sa Iranom i nastaviće da doprinosi miru i stabilnosti u regionu, izveštava Global tajms.
Kineski državni kabinet objavio je u sredu belu knjigu pod nazivom „Pravednija i pravičnija globalna uprava: načela, predlozi i delovanje Kine“ u kojoj se iznose kineski stavovi o upravljanju svetom a namera je da se postigne širi konsenzus međunarodne zajednice i izgradi pravičniji sistem globalnog upravljanja, piše Global tajms. U beloj knjizi koja na engleskom jeziku ima 36 stranica a na kineskom oko 20.000 znakova, ističe se da je globalno upravljanje zajednički poduhvat od kojeg zavisi dobrobit čitavog čovečanstva. Pored uvoda i zaključka, dokument sadrži pet delova u kojima se navodi da je Kina oduvek bila aktivan učesnik, saradnik i graditelj u procesu globalnog upravljanja.
