NAPAD NA IRAN UVLAČI NATO U RAT
Američke snage oborile raketu koja je bila usmerena ka Turskoj, piše Vol strit džornal. Miliband predvodio otpor u britanskoj vladi protiv vojne akcije SAD, donosi Dejli telegraf. Rat u Iranu otvara priliku da se obezbedi oružje za Ukrajinu, prenosi Ukrinform. Rusija razmatra trenutni prekid isporuke gasa Evropi, objavljuje RT. Hitan sastanak zalivskih zemalja i EU, izveštava Arab njuz. Kina šalje izaslanika u zemlje Zaliva, stoji u Global tajmsu
Američka podmornica je torpedom potopila iranski ratni brod u Indijskom okeanu, dok su američke snage istovremeno oborile iransku raketu usmerenu ka vojnoj bazi u Turskoj. Ministar energetike Ed Miliband predvodio je otpor u Vladi Velike Britanije protiv američke vojne akcije prema Iranu i korišćenja britanskih baza za takve napade, smatrajući ih nezakonitim. Rat u Iranu otvara priliku administraciji SAD da uz pomoć zemalja Zaliva obezbedi više oružja za Ukrajinu. Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da Rusija razmatra mogućnost da odmah prekine isporuke gasa Evropskoj uniji i preusmeri ih na druge, pouzdanije partnere. Hitan sastanak ministara spoljnih poslova zemalja Veća za zalivsku saradnju biće održan u četvrtak uz učešće visoke predstavnice EU Kaje Kalas. Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji saopštio je da će Kina poslati svog specijalnog izaslanika za Bliski istok u zemlje regiona kako bi pomogla pri posredovanju u iranskoj krizi.
Oborena raketa koja je išla ka Turskoj
Američka podmornica je torpedom potopila iranski ratni brod u Indijskom okeanu, saopštio je ministar odbrane SAD Pit Hegset, dok su američke snage istovremeno oborile iransku raketu koja je bila usmerena ka važnoj vojnoj bazi u Turskoj, piše Vol strit džornal. Sukob na Bliskom istoku koji traje već nekoliko dana, nastavlja da se širi izvan granica Irana i sve više uvlači NATO saveznike Sjedinjenih Država. Hegset je na konferenciji za novinare procenio da bi rat mogao potrajati do osam nedelja.
Rusija se pokazala kao najveći dobitnik u prvim danima sukoba sa Iranom, jer iranski projektili troše zalihe „patriot“ presretača koje su Kijevu neophodne za odbranu od ruskih napada, objavljuje Vol strit džornal. Još pre ove eskalacije na Bliskom istoku, proizvodnja tih američkih sistema nije mogla da zadovolji potrebe, pa su ukrajinske rezerve bile iscrpljene a evropski saveznici čekali godinama na isporuke. Takav manjak omogućio je Rusiji da probija rupe u ukrajinskoj protivvazdušnoj odbrani, nanosi ogromnu štetu energetskoj infrastrukturi i uvodi ukrajinske gradove u mrak.
Miliband prvi protiv vojne akcije SAD
Ministar energetike Ed Miliband je predvodio otpor u Vladi Velike Britanije protiv američke vojne akcije protiv Irana i korišćenja britanskih baza za takve napade, objavljuje Dejli telegraf. Na sastanku u petak, zajedno sa ministarkama Rejčel Rivs i Ivet Kuper, on se snažno usprotivio britanskoj podršci preventivnom napadu koji su smatrali nezakonitim a premijer Kir Starmer je tada podržao njihov stav i odoleo pritisku Donalda Trampa da dozvoli poletanje američkih bombardera iz baza RAF-a u Glosterširu i na ostrvima Čagos. Manje od 48 sati kasnije premijer je promenio stav, pa se očekuje da američki bombarderi B-2 uskoro stignu na „Dijego Garsiju“ kako bi izvodili „ograničene odbrambene“ misije.
Premijer Kir Starmer je u sredu na sednici Donjeg doma ponovio odlučnost da Britanija ne bude dalje uvlačena u rat SAD i Izraela protiv Irana. On je poslanicima poručio da nije spreman da Ujedinjeno Kraljevstvo uđe u rat ukoliko ne postoji zakonit osnov i jasno promišljen plan. Ipak, Starmer je već jednom promenio stav o stepenu britanskog učešća, podseća Dejli telegraf, pošto je prvobitno odbio da američke snage koriste britanske baze za napade na Iran a onda se predomislio.
Prilika da se obezbedi oružje za Ukrajinu
Rat u Iranu otvara priliku administraciji SAD da uz pomoć zemalja Zaliva obezbedi više oružja za Ukrajinu, ali Evropa mora da se priključi tom procesu, kazao je u ekskluzivnom komentaru za Ukrinform Den Rajs, diplomac Vojne akademije „Vest Point“, veteran rata u Iraku i predsednik Američkog univerziteta u Kijevu, koji je dodao da je ta ideja naišla na topao prijem na najvišim nivoima u Vašingtonu. Rajs je istakao da predsednik SAD poseduje kredibilitet kod ključnih aktera da okonča rat u Ukrajini ogromnim pritiskom na Rusiju, te da bi zalivske zemlje, suočene sa iranskim i ruskim napadima dronovima „šahed“, sada mogle da finansiraju nabavku američkog oružja za Ukrajinu koja raspolaže najboljom protivvazdušnom odbranom protiv takvih pretnji.
Predsednik Volodimir Zelenski saopštio je da Ukrajina nastavlja gotovo svakodnevne kontakte sa Sjedinjenim Američkim Državama i da je spremna da pristane na trilateralni diplomatski format čim se steknu bezbednosni uslovi, piše Ukrinform. Nakon razgovora sa sekretarom Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Rustemom Umerovom, Zelenski je istakao da su upravo razmatrali tok komunikacije sa američkom stranom. Zbog trenutne situacije oko Irana, kako je naveo, još nema potrebnih signala da bi trilateralni sastanak mogao da se održi.
Rusija razmatra prekid isporuke gasa Evropi
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da Rusija razmatra mogućnost da odmah prekine isporuke gasa Evropskoj uniji i preusmeri ih na druge, pouzdanije partnere, umesto da čeka potpunu zabranu uvoza ruskih energenata koju EU planira, objavljuje RT. Tu mogućnost je pomenuo nakon razgovora sa mađarskim ministrom spoljnih poslova Peterom Sijartom u Kremlju, naglasivši da bi bilo profitabilnije da se sada povuku sa evropskog tržišta i uspostave pozicije na tržištima u nastajanju. Putin je dodao da to još nije konačna odluka, već razmišljanje naglas, te da će naložiti vladi da sa kompanijama razmotri tu opciju a energetsku krizu u EU pripisao je dugogodišnjoj pogrešnoj politici Brisela.
Američke i izraelske snage izvele su teško vazdušno bombardovanje Teherana, pri čemu su pogođeni brojni vladini i javni objekti širom iranske prestonice, saopštio je šef RT-ovog biroa u Teheranu Hami Hamedi. On je posetio sedište policije na jednoj prometnoj saobraćajnici u centru grada, koje je bombardovano u utorak a snimci pokazuju da su gornji spratovi zgrade urušeni, dok spasioci i dalje pretražuju ruševine uz pomoć teške mehanizacije. Prema Hamediju, u napadima je stradalo mnogo civila a grad je pretrpeo velika razaranja, dok broj žrtava sa tog konkretnog udara na policijsku stanicu još nije precizno utvrđen.
Hitan sastanak zalivskih zemalja i EU
Hitan virtuelni sastanak ministara spoljnih poslova zemalja Veća za zalivsku saradnju i Evropske unije biće održan u četvrtak, uz učešće visoke predstavnice EU Kaje Kalas, piše Arab njuz. Generalni sekretar Veća za zalivsku saradnju Jasem Mohamed al Budaivi najavio je da će učesnici osuditi podle iranske napade koji su pogodili civile, infrastrukturu i diplomatska predstavništva u zemljama članicama. Veće će na sastanku pozvati međunarodnu zajednicu da odmah ispuni svoju dužnost i zaustavi rat, čime bi se ojačala stabilnost i bezbednost u regionu i izvan njega.
Hezbolah će se suprotstaviti izraelsko-američkoj agresiji i neće se predati uprkos neravnoteži u snagama, izjavio je u televizijskom obraćanju Naim Kasem, vođa ove iranski podržane libanske grupe. „Suočavamo se sa agresijom... naša odluka je da joj se suprotstavimo do krajnje žrtve i nećemo se predati“, naglasio je Kasem u prvom govoru otkako je Hezbolah u ponedeljak ispalio rakete ka Izraelu a Izrael potom započeo bombardovanje Libana. Kako izveštava Arab njuz, Izrael je za tri dana ubio 72 ljudi u Libanu i raselio 83.000.
Kina šalje izaslanika u zemlje Zaliva
Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji razgovarao je u sredu telefonom odvojeno sa šefovima diplomatija Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije, Šeikom Abdulahom bin Zajedom al Nahjanom i Fejsalom bin Farhanom al Saudom, i saopštio da će Kina poslati svog specijalnog izaslanika za Bliski istok u zemlje regiona kako bi pomogla pri posredovanju, objavljuje Global tajms. Vang je ponovio principijelni stav Pekinga o aktuelnoj situaciji u Iranu, ističući da širenje rata nije u interesu nijedne strane, da bi jedino stanovništvo regiona trpelo posledice, te da ne sme da se pređe crvena linija zaštite civila, da se napadaju mete poput energetike i privrede, niti da se ugrožava bezbednost plovnih puteva.
Kineski budžet za odbranu u 2026. godini trebalo bi da poraste za sedam odsto, što predstavlja najniži rast u poslednjih 11 godina uzastopnog jednocifrenog povećanja, piše Global tajms, pozivajući se na nacrt izveštaja predatog nacionalnom parlamentu. Predviđeno je da se za nacionalnu odbranu izdvoji oko 1,9 biliona juana, što odgovara približno 275 milijardi dolara. Kineski vojni stručnjaci ocenjuju da je ovakav umeren i stabilan rast budžeta sasvim razuman s obzirom na ekonomski rast zemlje, odbrambene potrebe i spoljašnje bezbednosno okruženje. Kako ističu, Kina i dalje ima relativno skromno izdvajanje za odbranu u odnosu na udeo u BDP-u, po glavi stanovnika i po pripadniku vojske.
