GAĐANE AMBASADE SAD U ZALIVU, SKAČE CENA NAFTE
Tramp najavio produžetak operacija protiv Irana, piše Vol strit džornal. Američki predsednik razočaran Starmerovim uskraćivanjem baze, prenosi Dejli telegraf. Rusija gubi važnog saveznika u Iranu, upozoravaju analitičari a objavljuje Ukrinform. Putin razgovarao sa liderima zalivskih zemalja, javlja RT. Američka ambasada u Rijadu pogođena dronovima, izveštava Arab njuz. Iran zatvorio Ormuški moreuz za sav saobraćaj, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je u ponedeljak da će vojne operacije protiv Irana koje Sjedinjene Države sprovode zajedno s Izraelom od subote, verovatno trajati četiri do pet nedelja, ali da bi mogle potrajati i duže, piše Vol strit džornal, na slici obaranje ameičkog aviona iznad Kuvajta)
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da će vojne operacije protiv Irana koje Amerika sprovodi zajedno sa Izraelom, verovatno trajati četiri do pet nedelja, ali da bi mogle potrajati i duže. Tramp je izrazio razočaranje britanskim premijerom Kirom Starmerom što mu je u početku uskratio dozvolu da koristi bazu „Dijego Garsija“ za udare na Iran, nazvavši to neviđenim u odnosima dve zemlje. Nemački analitičar Roland Frojdenstajn ocenio je da bi promena vlasti u Iranu mogla ozbiljno da oslabi Rusiju i Kinu, ukoliko nova vlada postane prijateljski nastrojena prema SAD. Predsednik Rusije Vladimir Putin razgovarao je telefonom sa liderima Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara i Bahreina, ističući potrebu za hitnim prekidom vatre. Američka ambasada u Rijadu pogođena je dronovima. Iran je, nakon napada SAD i Izraela, zatvorio Ormuški moreuz za sav saobraćaj brodova.
„Poslednja najbolja prilika“ za udar
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je u ponedeljak da će vojne operacije protiv Irana koje Sjedinjene Države sprovode zajedno s Izraelom od subote, verovatno trajati četiri do pet nedelja, ali da bi mogle potrajati i duže, piše Vol strit džornal. On je naglasio da je ovo bila „poslednja najbolja prilika“ za udar, dok je broj žrtava u međuvremenu porastao. Tramp je, govoreći iz Istočne sobe Bele kuće, izneo nove razloge za napade i ciljeve operacije.
Države Persijskog zaliva nalaze se u trci s vremenom kako bi odbile iranski napad, jer imaju ograničen broj skupih protivvazdušnih presretača kojima se suprotstavljaju gotovo neograničenom broju iranskih dronova i projektila. Kako piše Vol strit džornal, do sada su uspele da ograniče štetu zahvaljujući naprednim američkim sistemima protivvazdušne odbrane koji su integrisani sa američkom vojskom i omogućavaju presretanje stotina projektila i dronova koji su padali na gradove. Bogate zalivske arapske zemlje poseduju neke od najsofisticiranijih protivvazdušnih odbrana na svetu, uprkos malom broju stanovnika i vojnika.
Tramp „veoma razočaran“ Starmerom
Donald Tramp izjavio je za Dejli telegraf da je veoma razočaran premijerom Kirom Starmerom što mu je u početku uskratio dozvolu da iz baze „Dijego Garsij“ izvodi udare po Iranu. Britanski premijer je najpre odbio da američke snage koriste baze na Ostrvima Čagos i RAF Ferford, pozivajući se na međunarodno pravo, što je Tramp ocenio kao neviđeno u odnosima dve zemlje. Međutim, u nedelju uveče Starmer je popustio i saopštio da će SAD ipak dobiti pristup, ali samo za „određene i ograničene odbrambene svrhe“.
Cene goriva skočile su u ponedeljak za 50 odsto nakon što je Iran pojačao napade širom Bliskog istoka, što preti novim talasom poskupljenja i većim računima za domaćinstva, piše Dejli telegraf. Analitičari upozoravaju da bi troškovi energije za prosečno domaćinstvo u Britaniji mogli da dostignu 2.500 funti ukoliko sukob dovede do dužeg poremećaja snabdevanja naftom i gasom u svetu, dok vozači već sada plaćaju deset funti više za pun rezervoar. Visoki zvaničnik Banke Engleske Alan Tejlor priznao je da monetarne mere kojima raspolaže centralna banka deluju presporo da bi sprečile prenošenje skoka cena nafte i gasa na račune građana i privrede.
Rusija gubi važnog saveznika
Nemački ekspert Roland Frojdenstajn ocenio je da Rusija ima razloga za zabrinutost zbog mogućeg gubitka važnog saveznika u iranskoj vlasti, iako joj deo eskalacije na Bliskom istoku ide naruku, piše Ukrinform. On je istakao da Kremlj već sam proizvodi pod licencom oružje koje je nekad dobijao iz Irana, uključujući „šahed“ dronove a istovremeno profitira od skoka cena fosilnih goriva zbog nestabilnosti u regionu i preusmeravanja međunarodne pažnje sa rata protiv Ukrajine. Frojdenstajn je, međutim, upozorio da bi u dužem roku promena vlasti u Iranu ili drugim saveznicima Rusije i Kine, mogla ozbiljno da oslabi te dve autokratske sile ukoliko nove vlade postanu prijateljski nastrojene prema Sjedinjenim Državama.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da Rusija neće moći da pruži ozbiljnu pomoć Iranu jer su sve njene borbene sposobne snage angažovane u ratu protiv Ukrajine.
„Svi su shvatili da Rusija nije jamac nikakve sigurnosti niti snažan saveznik – to se već videlo u Siriji a sada i sa Iranom“, rekao je Zelenski novinarima a prenosi Ukrinform. On je naglasio da, iako možda postoji određena razmena oružja ili protivvazdušne odbrane, Rusija jednostavno nema slobodnih trupa da pruži značajniju podršku Teheranu.
Putin na vezi sa zalivskim zemljama
Predsednik Rusije Vladimir Putin razgovarao je telefonom sa liderima Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara i Bahreina, saopštio je Kremlj u ponedeljak a objavljuje RT. U sve tri zemlje nalaze se velike američke vojne baze a razgovori su usledili nakon masovnog američko-izraelskog napada na Iran u subotu, u kojem je ubijen vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei i više visokih komandanata, na šta je Teheran odgovorio stotinama projektila i dronova prema američkim i izraelskim ciljevima u regionu Zaliva. Putin i predsednik UAE šeik Mohamed bin Zajed al Nahjan istakli su hitnu potrebu za trenutnim prekidom vatre i povratkom političko-diplomatskom procesu, uz ocenu da je neizazvani oružani napad na suverenu članicu UN narušio osnovne principe međunarodnog prava i prekinuo dosadašnje napore Rusije i UAE za mirno rešenje iranskog nuklearnog programa.
Rusija je osudila američko-izraelski napad na Iran kao akt agresije i cinizam ubistva vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija i više visokih komandanata, podseća RT. Moskva je zatražila hitno primirje i deeskalaciju sukoba, ističući da su Sjedinjene Države i Izrael prekršili osnovne norme međunarodnog prava. Ovakav stav dolazi u trenutku kada Rusija ima bliske strateške veze sa Iranom, uključujući nedavno potpisani ugovor o partnerstvu.
Pogođena američka ambasada u Rijadu
Američka ambasada u Rijadu pogođena je dronovima, saopštilo je Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije, pri čemu je izbio manji požar i pričinjena manja materijalna šteta na zgradi, izveštava Arab njuz. Ambasada je u trenutku napada bila prazna a do sada nema izveštaja o povređenima. Ambasada je izdala naredbu za američke građane da ostanu u Rijadu, Džedi i Dahrani. List navodi i da je odbrana Saudijske Arabije srušila dronove koji su ciljali rafineriju „Aramko ras tanura“ i vazdušnu bazu, kao i da je Kuvajt greškom oborio američki avion.
Cene nafte treći dan zaredom rastu jer se sukob Sjedinjenih Država i Izraela sa Iranom širi a pretnje blokadom Ormuškog moreuza pojačavaju strah od prekida snabdevanja iz ključnog bliskoistočnog regiona, piše Arab njuz. Brent nafta je u utorak dostigla 79,44 dolara po barelu, što je skok od 1,70 dolara ili 2,2 odsto, dok je prethodnog dana dostigla najviši nivo od 82,37 dolara od januara 2025. godine. Analitičar Toni Sikamor upozorava da rizici od daljeg rasta cena ostaju visoki i da će se povećavati ukoliko sukob potraje, jer nema naznaka brzog smirivanja a Iran pokazuje spremnost da gađa energetsku infrastrukturu u regionu i tankere u Ormuškom moreuzu.
Iran zatvorio Ormuški moreuz
Iran je, nakon napada Sjedinjenih Američkih Država i Izraela, zatvorio Ormuški moreuz za sav saobraćaj brodova, saopštila je iranska agencija Tasnim. Brodovi u tom području dobijaju ponovljene poruke Korpusa čuvara islamske revolucije, da nijedno plovilo ne sme da prođe kroz ovaj strateški prolaz. Ormuški moreuz, koji povezuje Persijski zaliv sa Omanskim zalivom i Arapskim morem, predstavlja jednu od najvažnijih svetskih tačaka za izvoz nafte, kroz koju prolazi veliki deo globalne ponude sirove nafte, podseća Global tajms.
Sukob između SAD, Izraela i Irana dramatično se zaoštrio nakon što je u nedelju potvrđena smrt iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, ubijenog u zajedničkim američko-izraelskim udarima. Iranski nuklearni objekti postali su središnja tačka sukoba, jer su Sjedinjene Države pre eskalacije zahtevale da Teheran rasturi glavne nuklearne instalacije i preda celokupne zalihe obogaćenog uranijuma Vašingtonu. Iran je na pregovorima u Ženevi 26. februara odbio da preda uranijum, prekine obogaćivanje i prihvati trajna ograničenja svog nuklearnog programa, što je dodatno produbilo jaz između dve strane, piše u uvodniku Global tajmsa uz naslov „Kako su SAD tokom decenija prešle sa podrške na uništenje iranskih nuklearnih ambicija“.
