DEO EVROPE VEĆ PRISTAO DA PREPUSTI GRENLAND?
Evropske zemlje iz NATO raspoređuju trupe na Grenland kao poruku podrške Danskoj i odvraćanja SAD, piše Vol strit džornal. Tramp odlaže napad na Iran zbog protivljenja arapskih saveznika, objavljuje Dejli telegraf. Velika Britanija obezbeđuje dodatnih 20 miliona funti za pomoć ukrajinskoj energetskoj infrastrukturi, prenosi Ukrinform. Moskva se ograđuje od provokativnih izjava i podržava bratske odnose sa postsovjetskim državama, donosi RT. Program UN upozorava da će zalihe hrane u Sudanu biti iscrpljene do kraja marta, izveštava Arab njuz. Simbolično evropsko vojno prisustvo na Grenlandu tumači se kao znak da deo Evrope već pristaje na prepuštanje ostrva, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Evropske zemlje, članice NATO rasporedile su male kontingente vojnika na Grenland kao poruku podrške Danskoj i odvraćanja od mogućih američkih poteza, piše Vol strit džornal, uz fotografiju Grenlanda na naslovnoj strani)
Evropske zemlje, članice NATO, rasporedile su male kontingente vojnika na Grenland kao poruku podrške Danskoj i signal da Evropa neće dopustiti ugrožavanje teritorije svoje članice. Predsednik SAD Donald Tramp odlaže odluku o bombardovanju Irana jer se svi lideri Persijskog zaliva, koje ceni, odlučno protive takvom potezu. Britanska vlada je obezbedila dodatnih 20 miliona funti za podršku ukrajinskoj energetskoj infrastrukturi, posebno za obnovu i zaštitu snabdevanja strujom i grejanjem tokom zime. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova ogradilo se od provokativnih izjava i ponovilo privrženost bratskom prijateljstvu i saradnji sa postsovjetskim državama. Svetski program za hranu UN upozorava da će zalihe hrane u Sudanu biti potpuno iscrpljene do kraja marta ukoliko se ne obezbede hitna sredstva, što preti da ugrozi milione ljudi pogođenih krizom. Simbolično raspoređivanje evropskih trupa na Grenlandu tumači se i kao znak da deo Evrope već pristaje na prepuštanje ostrva pod geopolitičkim pritiskom.
Evropa rasporedila trupe na Grenlandu
Evropske zemlje, članice NATO rasporedile su male kontingente vojnika na Grenland kao poruku podrške Danskoj i odvraćanja od mogućih američkih poteza prema tom arktičkom ostrvu, piše Vol strit džornal, uz centralnu fotografiju Grenlanda na naslovnoj strani. Petnaest francuskih planinskih pešadinaca stiglo je kasno u sredu i ukrcalo se u autobus sa natpisom „Grenland ekskurzije“, dok su u isto vreme švedski vojnici iskrcani iz danskog aviona C-130 a nemački tim za izviđanje od 13 pripadnika krenuo u dvodnevno raspoređivanje. Ovi simbolični potezi najbližih američkih saveznika prvi put u istoriji alijanse šalju jasan signal da Evropa neće dopustiti da se ugrozi teritorija jedne članice.
Istraga protiv direktora Federalnih rezervi Džeroma Pauela uzdrmala je završnu fazu trke za novog čelnika ove institucije. Kako objavljuje Vol strit džornal, predsednik SAD Donald Tramp traži lojalnog čoveka, dok senatori insistiraju na nezavisnosti kandidata a sukob tih zahteva sada izlazi na videlo još oštrije. Kriminalna istraga Ministarstva pravde, koju Pauel tumači kao pritisak da se snize kamatne stope, pretvorila je lojalnost u potencijalnu manu za svakog budućeg kandidata.
Zašto Tramp još nije bombardovao Iran
Donald Tramp još nije naredio bombardovanje Irana, jer svi lideri u Persijskom zalivu, uključujući i one koje najviše ceni i sluša, odlučno se protive američkom napadu, piše u kolumni Dejli telegrafa. Predsednik SAD nastavlja da drži sve u neizvesnosti svojim izjavama – u utorak je poručio iranskim demonstrantima da „pomoć stiže“ a već sutradan je tvrdio da režim više ne ubija protivnike i da neće pogubiti uhapšene učesnike protesta. Iza te namerne nepredvidivosti krije se ključni problem: saveti bliskih saveznika na Bliskom istoku potpuno su suprotni, što dodatno otežava njegovu odluku.
Robert Dženrik je objavio da je Konzervativna partija „slomila Britaniju“ i u žestokom ličnom napadu na nekadašnje kolege, prešao u stranku „Reform UK“. Na konferenciji za novinare uz lidera „Reforma“ Najdžela Faradža, u četvrtak je svoju bivšu stranku nazvao „trulom“, „neiskrenom“ i „potpuno nesposobnom za ozbiljan rad“, piše Dejli telegraf. Posebno je optužio ministra finansija u senci Mela Strajda da je dozvolio eksploziju troškova socijalne pomoći a ministarku spoljnih poslova u senci Priti Patel da je omogućila dolazak pet miliona migranata u zemlju.
Dodatnih 20 miliona od Britanije
Velika Britanija obezbediće dodatnih 20 miliona funti (oko 26,8 miliona dolara) za podršku ukrajinskoj energetskoj infrastrukturi, saopštila je britanska vlada 16. januara, na godišnjicu potpisivanja Sporazuma o partnerstvu na sto godina sa Ukrajinom, prenosi Ukrinform. Ova sredstva namenjena su obnovi, zaštiti i osiguranju snabdevanja strujom i grejanjem za milione Ukrajinaca, posebno tokom teške zime, kako bi domovi, bolnice i škole ostali zagrejani i osvetljeni. Premijer Kir Starmer poručio je da će London stajati uz Ukrajinu „danas, sutra i narednih sto godina“, jer ono što se dešava u toj zemlji tiče se svih a Britanija istovremeno proširuje i program razmene škola kojim će u naredne tri godine biti obuhvaćeno još 300 škola iz obe države.
Poljski zamenik ministra odbrane Pavel Žaljevski izjavio je da će njegova zemlja biti u mogućnosti da prebaci manje od deset borbenih aviona MiG-29 Ukrajini kako bi joj pomogla u odbrani od ruske agresije, piše Ukrinform. Kako je rekao, Ukrajina je pristala da prihvati ponudu, ali se trenutno vode tehničke konsultacije. „Reč je o određenom broju MiG-ova 29, manje od deset“, precizirao je Žaljevski, dodavši da je Poljska već donela odluku i čeka konačan odgovor ukrajinskog Ministarstva odbrane.
Moskva sarađuje sa postsovjetskim državama
Rusko Ministarstvo inostranih poslova ogradilo se od provokativnih izjava novinara Vladimira Solovjova i ponovilo da Moskva ostaje privržena „bratskom prijateljstvu i saradnji“ sa postsovjetskim državama, piše RT. Solovjov je 10. januara na svom kanalu izjavio da igre treba da prestanu, da međunarodno pravo i poredak „idu dođavola“, te da Rusija, po ugledu na SAD, treba jasno da odredi svoju zonu uticaja i da ima pravo na vojne operacije u zemljama poput Jermenije i Centralne Azije. Jermensko Ministarstvo spoljnih poslova osudilo je te izjave kao nedopustiv upad u suverenitet zemlje, dok je kirgistanski poslanik Dastan Bekešev pozvao vlasti da Solovjova proglase personom non grata.
Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da Evropska unija treba ponovo da pronađe ravnotežu sa svojim najvećim evropskim susedom Rusijom, čime je znatno ublažio raniji stav o potpunom izbegavanju kontakata sa Moskvom, piše RT. Nekoliko zemalja članica EU nedavno je zatražilo obnavljanje diplomatskog angažmana prema Rusiji, jer je dosadašnja politika izolacije ostavila Uniju van glavnih mirovnih pregovora koje je pokrenuo američki predsednik Donald Tramp. Merc je naglasio da bi uspeh u postizanju mira i novog balansa sa Rusijom omogućio Evropi da sa velikim poverenjem gleda u budućnost posle 2026. godine.
Sudan u martu ostaje bez zaliha hrane
Program hrane UN upozorio je da će zalihe u Sudanu biti iscrpljene do kraja marta ukoliko se ne obezbede nova sredstva, što izaziva strah za milione ljudi uhvaćenih u najvećoj svetskoj krizi gladi, izveštava Arab njuz. Ovo upozorenje dolazi nakon gotovo tri godine građanskog rata u Sudanu, gde su sukobi vojske i paravojnih „Snaga za brzu podršku“ odneli desetine hiljada života i raselili 11 miliona ljudi. Direktor Sektora za hitnu pripravnost i odgovor Svetskog programa za hranu Ros Smit izjavio je da su već primorani da smanje porcije na apsolutni minimum za preživljavanje, te da će bez hitnog finansiranja milioni ostati bez neophodne pomoći u hrani za samo nekoliko nedelja.
Tužilaštvo Jemena formiralo je u četvrtak komisiju koja će ispitati navodna dela pripisana general-majoru Aidrosu al Zubaidiju, piše Arab njuz. Komisija će istražiti optužbe za veliku izdaju, obrazovanje naoružane bande, ubistva oficira i vojnika, zloupotrebu južnjačkog pitanja, kršenje ustava i oštećenje vojnih objekata. Zubaidi, bivši predsednik sada raspuštenog Južnog prelaznog saveta koji je istovremeno obavljao visoku funkciju u jemenskoj vladi, pobegao je iz zemlje 7. januara, nakon čega se vlada obratila tužiocu zbog optužbi za veliku izdaju.
Deo Evrope već pristao da prepusti Grenland?
Nekoliko evropskih zemalja počelo je da šalje vojno osoblje na Grenland radi zajedničkih vežbi sa Danskom, samo nekoliko sati nakon što je danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen boravio u Vašingtonu na razgovorima sa američkim zvaničnicima, podseća se u uvodniku Global tajmsa. Ovi potezi, kako se navodi, treba da pokažu jedinstvo Evropljana usred pojačanih tenzija oko sudbine Grenlanda koji se našao pod geopolitičkim pritiskom unutar Zapada. Dok evropski napori za odbranu ostrva za sada ostaju uglavnom simbolični, mnogi analitičari smatraju da deo Evrope već pristaje da ga prepusti, u nadi da će Vašington uzvratiti poštovanjem.
Kineski premijer Li Ćang izjavio je u četvrtak u Pekingu, tokom razgovora sa kanadskim kolegom Markom Karnijem, da je Kina spremna da ojača saradnju sa Kanadom u oblastima čiste energije, digitalne tehnologije, moderne poljoprivrede, vazduhoplovstva, napredne proizvodnje i finansija kako bi se stvorili novi pokretači privrednog rasta, piše Global tajms. Istog dana, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji sastao se sa kanadskom koleginicom Anitom Anand i naglasio da Kina želi da unapredi komunikaciju, izgradi poverenje, otkloni smetnje i produbi saradnju kako bi se bilateralni odnosi stabilno i zdravim koracima razvijali u novim okolnostima. Karnijeva poseta dolazi u trenutku kada se Kanada suočava sa političkom i ekonomskom nestabilnošću i teži diversifikaciji trgovinskih veza a kineski stručnjaci ocenjuju da će poseta doprineti daljem poboljšanju odnosa i pragmatičnoj saradnji na osnovu ravnopravnosti i uzajamnog uvažavanja.
