USKORO ZAKON O ŠTEDNJI ENERGIJE

Iako Srbija važi za zemlju koja neracionalno troši energiju, kod nas je tek u poslednjih nekoliko meseci, tri decenije nakon razvijenih zemalja, na dnevni red došla rasprava o energetskoj efikasnosti. Osim konstatacije da, posebno u industriji, trošimo mnogo više energije nego u zapadnoj Evropi, nadležni u Srbiji, nemaju svobuhvatnu analizu koja će pokazati ko i koliko energije troši. Statistika u tom delu je nekompletna i nepouzdana, što dodatno otežava sprovođenje mera energetske efikasnosti, čulo se na jučerašnjem okruglom stolu "Smanjenjem potrošnje energije do efikasnije privrede" koji redakcija Balkanmagazina, u sklopu projekta „3E – energija, ekonomija, ekologija“ organizuje uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške.

Goran Jankes (levo), Vesna Rodić, Miloš Banjac

Ipak, ove godine će se po prvi put napraviti veliki korak ka efikasnijoj upotrebi energije kroz Zakon o racionalnoj upotrebi energije koji bi trebalo da bude gotov i usvojen na Vladi do juna. On predviđa uspostavljanje sistema energetskog menadžmenta, kao i Fonda za energetsku efikasnost iz koga bi se finansirali projekti racionalne upotrebe energije.

Održivo korišćenje energije

„Ideja zakona je da se uredi gazdovanje energijom, da se omogući i podstakne odgovorno, racionalno i održivo korišćenje energije", rekao je, predstavljajući nacrt ovog dokumenta, prof. dr Miloš Banjac, pomoćnik u Ministarstvu rudarstva i energetike. ( prezentacija - prof. dr Miloš Banjac.pdf )

"Nekoliko godina se čekalo na ovaj zakon i nekoliko puta se pokušavalo da se on napiše. Često se kaže da Srbija troši previše energije, posebno industrija, ali mi nemamo prave podatke o tome. Ovaj zakon treba da doprinese povećanju sigurnosti snabdevanja energijom, povećanju konkurentnosti privrede i poboljšanju životne sredine. Do juna nacrt zakona treba da prođe Vladu, a verujem da će u kratkom roku biti usvojen i u Skupštini", saopštio je Banjac.

Energetska efikasnost treba da se uspostavi kroz razvoj sistema upravljanja energijom, merenjem i naplatom prema isporučenoj energiji i kroz ekonomske podsticaje za racionalno korišćenje i sankcijama za neracionalno korišćenje energije. Takođe će biti zabranjena gradnja energetski neefikasnih zgrada, a svaki objekat dobiće svoj energetski pasoš.

ESCO konsalting

"Radiće se i na razvoju tržišta usluga energetske efikasnosti. Postojaće "esko" kompanije, koje će naplaćivati usluge za smanjenje u potrošnji energije. Zakon će se odnositi na domaćinstva, zgrade, industriju, saobraćaj, a ciljaju se sektori proizvodnje energije, pre svega električne i toplotne", rekao je Banjac.

Zakonom će se uspostaviti minimalni standardi energetske efikasnosti za uređaje koji koriste energiju, ali i koji indirektno utiču na potrošnju, na primer, vrata i prozore. Takođe, uspostaviće se standardi i za proizvodnju i prenos električne i toplotne energije, gde će ministarstvo propisati koliko je rasipanje energije dozvoljeno, odnosno da se priznaje u troškovima.

Banjac ističe da će obveznici energetskog menadžmenta biti kompanije koje su veliki potrošači energije, kao i trgovinska preduzeća koja imaju velike objekte.

"Ima oko 120 kompanija koji su veliki potrošači energije, oko 100 kompanija sa velikim zgradama, 20 opština sa preko 20.000 stanovnika, a državne ustanove daće primer energetske ekifasnosti i menadžmenta. U praksi to će značiti da će kompanija praviti planove energetske efikasnosti i programe uštede u nekom periodu, koje će ministarstvo odobravati. Agencija za energetsku efikasnost će obučavati menadžere za upravljanje efiksanošću, kao i akreditovane energetske savetnike, koji će biti nezavisni eksperti i koji će svima pomagati", objašnjava Banjac.

Kompanije će imati obavezu da ispune cilj energetske efikasnosti propisan od strane Vlade, da odrede energetske menadžere i referente, kao i da podnosi izveštaje ministarstvu.

"Sva oprema i tehnika moraće da imaju oznaku energetske efikasnosti. Sve opštine će morati da uvedu tarifni sistem, a toplane će morati da naplaćuju isporučenu energiju", napominje pomoćnik ministra energetike.

Fond za energetsku efikasnost

Važan deo Zakona o racionalnoj upotrebi energije odnosi se na podsticaje za efikasnost u potrošnji energije u čemu će glavnu ulogu imati Fond za energetsku efikasnost. Iz Fonda će se izdvajati sredstva za pripremu planova i energetsko pregledanje objekata i finansiraće se energetski efikasni projekti.

"Jedan deo će se finansirati bespovratnim sredstvima i to može biti maksimalno do polovine vrednosti fonda, a drugim delom će se kreditirati projekti pod povoljnim uslovima. Takođe, davaće se i carinske i poreske olakšice i subvencije energetski efikasnu opremu i projekte", najavljuje Banjac.

Međutim, upravo je za Fond vezano i najviše kritika, a odnose se pre svega na njegovo punjenje i raspolaganje sredstvima. Neki se pitaju da li će i na čelo tog fonda doći partisjki kadar i kako i prema kojim aršinima će određivati kome će ići bespovratna sredstva, a kome krediti.

"Fond će se puniti iz akciza, iz dodatnog oporezivanja energetski neefikasne opreme i stranih donacija. Ne znam koliki će biti Fond, jer to zavisi od Ministarstva ekonomije i Ministrastva finansija, a Fond će, takođe, i preusmeravati i sredstva iz evropskih predpristupnih fondova", kaže Banjac.

Energetski menadžer kao profesija

Veliku ulogu sprovođenju novog zakona imaće i Agencija za energetsku efikasnost koja će obučavati i sertifikovati buduće energetske menadžere.

Vesna Rodić, samostalni savetnik za industrijsku energetiku u Agenciji za energetsku efikasnost ocenila je da su motivi za smanjenje potrošnje energije povećanje sigurnosti snabdevanja energijom, smanjenje uticaja na životnu sredinu i povećanje konkurentnosti i država i preduzeća. ( prezentacija - Vesna Rodić.ppt )

"Manji troškovi za energiju omogućiće nove proizvodne programe i nove usluge, povećanje broja zaposlenih i na kraju, to će uskoro biti zakonska obaveza. U Srbiji imamo veliki specifičnu potrošnju energije, odnosno troši se više enrgije po jedinici proizvoda nego u drugim zemljama. Naša privreda je prošla kroz težak period, nalazi se u restrukturiranju, ali i rukovodstvo je neinformisano i nezainteresovano za efikasno korišćenje energije", smatra Rodićeva.

Upravo zato je imenovanje energetskog menadžera u preduzeću značajan korak ka efikasnom sistemu upravljanja energijom.

"Energetski menadžer treba da prikuplja i analizira podatke o energiji, prati nabavku energije, traži mogućnosti za uštede i izveštava rukovodstvo. Tu je važno da komunicira direktno sa najvišim rukovodstvom preduzeća kako bi se pokazalo da je njegov rad važan", napominje Vesna Rodić.

Zakonom će biti predviđena i energetska revizija, kojom se utvrđuju mesta neracionalne potrošnje i potecijalne uštede.

"Agencija je do sada obavila 24 energetske revizije i obučila 30 stručnjaka za energetsku efikasnost. Uspostavili smo pet regionalnih centara za energetsku efikasnost na Mašinskim fakultetima, zahvaljujući Ambasadi Norveške", zaključuje Rodićeva dodajući da bi „samo uvođenjem energetskog menadžmenta, dakle bez finansijskih ulaganja, potrošnja energije mogla da se racionalizuje 10 do 15 odsto“.

Smanjenjem rasipanja do profitabilnosti

Goran Jankes, profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu biće jedan od predavača budućim energetskim menadžerima a Mreža za energetsku efikasnost u industriji, čiji je direktor, već sprovodi kurseve i seminare o energetskoj efikasnosti. ( prezentacija - prof. dr Goran Jankes - MEEIS.pdf )

„U Srbiji se troši 30, 40 pa čak i do 200 puta više energije za proizvodnju jedinice nekog proizvoda. Na primer, za proizvodnju kilograma hleba u Srbiji je potreban 1,4 kilovatčas električne energije, dok se u Norveškoj troši 1,05 kWh a u Litvaniji 2 kWh. Osnovni cilj Mreže za energetsku efikasnost, koja radi sa oko 70 preduzeća, je da se smanje troškovi energije i poveća profitabilnost", kaže Jankes, navodeći primer jednog industrijskog preduzeća u kome je smanjena potrošnja energije za 24,4 odsto, na osnovu investicije u promenu dotrajalih kotlova, novih pomoćnih postrojenja i decentralizacije toplotnog sistema. "Napravljena je godišnja ušteda od 74.247 evra godišnje na potrošnji energije sa investicijom od 300.000 evra. Period povraćaja investicije je četiri godine, što je dobro za kapitalnu investiciju. Osim toga, 75 odsto industrijskih kotlova je starije od 25 godina i moraće svakako da se zamene zbog dotrajalosti, a prave velike gubitke energije. Mislim da u industriji postoji potencijal uštede od 20 do 30 odsto energije", istakao je Jankes. ( prezentacija - prof.dr Goran Jankes - primeri dobre prakse.pdf )

Ono što ohrabruje je to da u Srbiji već funkcioniše finansiranje projekata eneergetske efikasnosti pod povoljnim uslovima. Rastko Mladenović iz South east Europe consultants je ukazao da od marta 2009. godine postoji direktna linija finansiranja energetski efikasnih projekata i obnoviljivih izvora energije od strane EBRD-a.

"Mi obavljamo konsultantske poslove za banku i dajemo ocenu projekata koji su predloženi za finansiranje. Projekti vredni od dva do šest miliona evra se odobravaju direktno u Londonu. Do sada je najviše odobrenih projekata za izgradnju malih hidrocentrala ali ima i projekata koji doprinose energetskoj efikasnosti," kaže Mladenović.