Nemačka: zatvaraju se nuklearke a otvaraju nove centrale - na ugalj

Milan Lazarević, PRAG

Svi hvale Nemačku zbog okretanja obnovljivim izvorima ali se retko govori o tome da raste i produkcija električne eneregije iz uglja
(foto, termoelektrana u Nojratu kod Kelna)

Nemci se rado hvale  brzo rastućom proizvodnjom električne  energije iz obnovljivih izvora koja već ima udeo od četvrtine u ukupnoj produkciji. U tome ih mnogi u svetu uzimaju za uzor. No, o tome da, istovremeno, u ovoj zemlji raste i produkcija elektične struje iz uglja, smatranog za prljavi  i krajnje neekološki izvor, malo se zna i još manje govori...

Može se čak reći da upravo poslednjih meseci termocentale na ugalj doživljaju pravu renesansu u najvećoj evropskoj privredi. Koncern RWE je krajem avgusta u blizini Kelna na Rajni pustio u rad svoje najveće i najmodernije blokove u termocentrali Nojrat (Neurath) na ugalj - dva puta po 1.100 megavata.

rve TE nojrat dim

Termoelektrana na ugalj u Nojratu u punom pogonu dimi na zgražavanje aktivista "zelenih"

Novi blokovi elektrane Nojrat su važan deo naše strategije u kojoj su ugljene i plinske centrale nezamenljive u transformaciji nemačke eneregetike. Za razliku od vetrenjača i solarnih izvora, one su fleksibilne, a mogu i davati struju neprestano, izjavio je ovim povodom šef RWE Peter Terium.

Novi kapacitet je i blok od 675 megavata termocentrale na ugalj u saksonskom Boksbergu (Boxberg)  koji je krajem prošlog meseca pustio u rad švedski koncern Vatenfal (Watenafll).  

E.ON, GDF Suez, EnBW i drugi energetski koncerni, koji nemaju svoje rudnike uglja, oslanjaju se na ugalj iz uvoza i grade nove ugljene ternocentrale.  Samo tokom iduće i 2014. godine planira se da počnu rad kapaciteti termocentrala na ugalj od preko osam hiljada megavata.

rve nojrat TE 3

Tri termoelektrane na ugalj u Nojratu

Bum ugljenih centrala i tzv zelenih izvora treba da pokrije manjak koji nastaje zatvaranjem osam nuklearnih centrala o čemu je lane, posle katastrofe nuklearke Fukušima u Japanu, odlučila vlada Angele Merkel. Ti novi kapaciteti na ugalj potiskuju u izvesnoj meri i gasne centrale koje su sada, pod pritiskom relativno visokih cena iz dugororočnih ugovora o isporukama gasa iz Rusije, u gubicima. Istovremeno se zatvaraju nerentabilni domaći rudnici uglja a prednost dobija jeftiniji uvoz i to, uglavnom, iz Rusije, Kolumbije i SAD. Import kamenog uglja za potrebe nemačke enregetike porastao je u prvih devet meseci ove godine za osam posto tj na 28,8 miliona tona. Što se tiče mrkog uglja, tražnju centrala zadovoljavaju rudnici iz Rajnske i Lužičke (Lausitz) oblasti, kao i okoline Lajpciga. Eksplotacija uglja u samoj Nemačkoj porasla za 5,7 procenata u prva tri kvartala ove godine, tojest na 137 miliona tona. 

Nemačka čak i jača svoju poziciju kao izvoznik električne enrgije. U prva tri kvartala ove godine izvezla je 14 milijardi kilovata više nego što je uvezla. S nemačkim izvozom, međutim, okolne zemlje, a naročito Češka, imaju velike probleme zbog ekstremnih oscilacija u proizvodnji eneregije iz vetra i sunca tako da samo tokom jednog dana Nemačka se od velikog uvoznika pretvara u velikog izvoznika električne energije. To ugrožava stabilnost prenosne mreže i zahteva velike investicije u nju, u Nemčkoj, ali i izvan nje. 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...