Nemačka: zatvaraju se nuklearke a otvaraju nove centrale - na ugalj
Svi hvale Nemačku zbog okretanja obnovljivim izvorima ali se retko govori o tome da raste i produkcija električne eneregije iz uglja
(foto, termoelektrana u Nojratu kod Kelna)
Nemci se rado hvale brzo rastućom proizvodnjom električne energije iz obnovljivih izvora koja već ima udeo od četvrtine u ukupnoj produkciji. U tome ih mnogi u svetu uzimaju za uzor. No, o tome da, istovremeno, u ovoj zemlji raste i produkcija elektične struje iz uglja, smatranog za prljavi i krajnje neekološki izvor, malo se zna i još manje govori...
Može se čak reći da upravo poslednjih meseci termocentale na ugalj doživljaju pravu renesansu u najvećoj evropskoj privredi. Koncern RWE je krajem avgusta u blizini Kelna na Rajni pustio u rad svoje najveće i najmodernije blokove u termocentrali Nojrat (Neurath) na ugalj - dva puta po 1.100 megavata.
Termoelektrana na ugalj u Nojratu u punom pogonu dimi na zgražavanje aktivista "zelenih"
Novi blokovi elektrane Nojrat su važan deo naše strategije u kojoj su ugljene i plinske centrale nezamenljive u transformaciji nemačke eneregetike. Za razliku od vetrenjača i solarnih izvora, one su fleksibilne, a mogu i davati struju neprestano, izjavio je ovim povodom šef RWE Peter Terium.
Novi kapacitet je i blok od 675 megavata termocentrale na ugalj u saksonskom Boksbergu (Boxberg) koji je krajem prošlog meseca pustio u rad švedski koncern Vatenfal (Watenafll).
E.ON, GDF Suez, EnBW i drugi energetski koncerni, koji nemaju svoje rudnike uglja, oslanjaju se na ugalj iz uvoza i grade nove ugljene ternocentrale. Samo tokom iduće i 2014. godine planira se da počnu rad kapaciteti termocentrala na ugalj od preko osam hiljada megavata.
Tri termoelektrane na ugalj u Nojratu
Bum ugljenih centrala i tzv zelenih izvora treba da pokrije manjak koji nastaje zatvaranjem osam nuklearnih centrala o čemu je lane, posle katastrofe nuklearke Fukušima u Japanu, odlučila vlada Angele Merkel. Ti novi kapaciteti na ugalj potiskuju u izvesnoj meri i gasne centrale koje su sada, pod pritiskom relativno visokih cena iz dugororočnih ugovora o isporukama gasa iz Rusije, u gubicima. Istovremeno se zatvaraju nerentabilni domaći rudnici uglja a prednost dobija jeftiniji uvoz i to, uglavnom, iz Rusije, Kolumbije i SAD. Import kamenog uglja za potrebe nemačke enregetike porastao je u prvih devet meseci ove godine za osam posto tj na 28,8 miliona tona. Što se tiče mrkog uglja, tražnju centrala zadovoljavaju rudnici iz Rajnske i Lužičke (Lausitz) oblasti, kao i okoline Lajpciga. Eksplotacija uglja u samoj Nemačkoj porasla za 5,7 procenata u prva tri kvartala ove godine, tojest na 137 miliona tona.
Nemačka čak i jača svoju poziciju kao izvoznik električne enrgije. U prva tri kvartala ove godine izvezla je 14 milijardi kilovata više nego što je uvezla. S nemačkim izvozom, međutim, okolne zemlje, a naročito Češka, imaju velike probleme zbog ekstremnih oscilacija u proizvodnji eneregije iz vetra i sunca tako da samo tokom jednog dana Nemačka se od velikog uvoznika pretvara u velikog izvoznika električne energije. To ugrožava stabilnost prenosne mreže i zahteva velike investicije u nju, u Nemčkoj, ali i izvan nje.
