Lignit za pouzdanost sistema

EPS Energija

Rezerve uglja od 1,6 milijardi tona u kostolačkom i oko tri milijarde tona u kolubarskom basenu osnova su za kreiranje strateškog plana razvoja. Uz povećanje mera zaštite životne sredine i povećanje procenta „zelene” energije, proizvodnja uglja ostaje oslonac elektroenergetske nezavisnosti Republike Srbije, poruka je sa stručnog skupa Energetika 2017.

Na stručnom skupu Energetika 2017, održanom krajem marta na Zlatiboru, predstavljen je stručni rad Dugoročni program eksploatacije uglja u ugljonosnim basenima EPS-a u kome autori Vladimir Pavlović iz Centra za površinsku eksploataciju, Dragan Ignjatović sa Rudarsko-geološkog fakulteta, Slobodan Mitrović, izvršni direktor za proizvodnju uglja u JP EPS, Dejan Milijanović, direktor za proizvodnju uglja u RB Kolubara i Ivan Tašić, direktor za proizvodnju uglja u TE-KO Kostolac poručuju da proizvodnja uglja ostaje oslonac elektroenergetske nezavisnosti Republike Srbije.

Program se, kako navode autori, odnosi na period do 2025. godine, sa projekcijom razvoja do 2050. godine. Reč je o strateškom planu za sigurno i pouzdano snabdevanje termoelektrana ugljem, u skladu sa resursima i proizvodnim potencijalima ležišta. Dokument, koji je usvojen polovinom 2016. godine, jasno definiše uslove i predviđene aktivnosti za ostvarivanje neophodnog nivoa proizvodnje uglja, sa ciljem obezbeđenja sigurnosti i nezavisnosti elektroenergetskog sistema Republike Srbije. Definisana je koncepcija eksploatacije uglja ujednačenog kvaliteta sa optimalnim mogućnostima godišnje proizvodnje. Postavljeni su prioriteti i dinamika izvođenja aktivnosti u okviru akcionih planova sa programima. Ovaj program bazira se na ukupnim geološkim rezervama od oko 1,6 milijardi tona u kostolačkom i oko tri milijarde tona u kolubarskom basenu.

Potencijal razvoja kopova zapadnog dela Kostolca

Kostolački basen se posmatra kao istočni (trenutno se radi eksploatacija na kopu Drmno), centralni (kopovi Klenovnik i Ćirikovac, na kojima nema eksploatacije) i zapadni deo (urađena su geološka ispitivanja sa ciljem overe rezervi). Rezerve ovog basena, a posebno zapadnog dela, ukazuju na realne mogućnosti razvoja površinske eksploatacije i u dužem vremenskom periodu uz nastavak detaljnih istraživanja ležišta i izradu odgovarajuće dokumentacije. Na osnovu postojećeg stanja i ukupnog razvoja kostolačkog basena za potrebe realizacije dugoročnog programa razvoja urađen je akcioni plan kojim su obuhvaćeni programi prvog i drugog prioriteta.

Za razvoj aktivnog kopa Drmno potrebna su ukupna ulaganja od oko 350 miliona evra do 2019. godine. Ekonomska analiza efekata ulaganja pokazuje da je eksploatacija uglja na ovom ugljenokopu veoma povoljna. Analizom je utvrđeno da je za realizaciju razvoja dva potencijalna površinska kopa u zapadnom delu basena neophodno oko 611 miliona evra. Tehničko-ekonomski parametri eksploatacije uglja u ležištu Kostolac Zapad ukazuju na rentabilnost uloženih novčanih sredstava i visok stepen efikasnosti ulaganja. Ipak, uz povoljne ekonomske parametre eksploatacije, sa uvažavanjem energetskih potreba koje prethode donošenju investicionih odluka, neophodno je analizirati detaljno tehničko-tehnološko sagledavanje uslova i parametara eksploatacije.

Razvoj eksploatacije baziran je na proizvodnji uglja na kopu Drmno, sa postepenim podizanjem godišnjeg kapaciteta do 12 miliona tona uglja 2020. godine, kada je planiran početak rada novog bloka B3 od 350 megavata. Kada je reč o održavanju optimalne godišnje proizvodnje uglja u kostolačkom basenu i pouzdanosti snabdevanja srpskih korisnika električnom energijom iz sopstvenih resursa, neophodna je izgradnja nove savremene termoelektrane zasnovane na količinama godišnje proizvodnje uglja na kopu Drmno i kasnije na kopovima zapadnog dela ležišta.

S obzirom na to da se u termokapacitetima EPS-a na bazi kolubarskog uglja proizvede polovina ukupne električne energije u Srbiji RB Kolubara je ključni oslonac i preduslov ostvarivanja planiranih bilansa proizvodnje električne energije. Utvrđene rezerve uglja od 2,1 milijarde tona bilansnih, oko 500 miliona tona vanbilansnih i oko 382 miliona tona potencijalnih rezervi u kolubarskom basenu bile su polazna osnova za stratešku analizu dugoročnog održivog upravljanja eksploatacijom uglja. Cilj je ostvarenje planirane dinamike proizvodnje i maksimalno iskorišćenje neobnovljivih resursa, uz poštovanje ekonomskih, ekoloških i socijalnih aspekata.

Planovi razvoja za tri nova kopa u Kolubari

Urađena je koncepcija eksploatacije uglja ujednačenog kvaliteta sa maksimalnim mogućnostima godišnje proizvodnje do 15 miliona tona u istočnom delu basena i do 25 miliona tona u zapadnom delu basena. Usvojena je dinamika proizvodnje uglja u Kolubari za period od 2015. do 2025. godine, kao i dinamika od 2026. do 2050. godine. Programi aktivnosti, posebno za razvoj kopova u istočnom delu basena, svrstani su u prvi prioritet (do 2020. godine) i drugi prioritet (2020-2025). Programi su urađeni u skladu sa postojećim stanjem površinske eksploatacije i planovima razvoja.

Ukupna potrebna ulaganja za program razvoja kolubarskog basena iznose oko 1,7 milijardi evra do 2050. godine. Analiza efikasnosti ulaganja urađena je na osnovu tehničko-tehnoloških parametara eksploatacije površinskih kopova, projekcije kapitalnih troškova, operativnih troškova i ukupnog prihoda za period od 2015. do 2050. godine. Uz rentabilnost ulaganja u razvoj kolubarskih kopova, autori rada navode da je neophodno u predstojećim aktivostima analizirati efekte proizvodnih kapaciteta i politiku cena uglja i električne energije sa režijskim troškovima proizvodnog procesa u cilju optimizacije operativnih troškova poslovanja.

Autori ističu da je na prostoru kolubarskog basena potrebno izgraditi jednu novu kogenerativnu termoelektranu od 300 megavata sa fluidizovanim slojem. Izgradnja ove „zelene“ termoelektrane je opravdana iz više razloga, a osnovni su ekološki kriterijumi. Uz mogućnost sagorevanja uglja sa nižom donjom toplotnom energijom, u okviru ove termoelektrane mogao bi da se sagoreva komunalni i drugi otpad sa regionalne deponije u Kaleniću, čija izgradnja je planirana na prostoru spoljašnjeg odlagališta kopa Tamnava - Zapadno polje. Praktično, u ovoj elektrani bi, pored električne energije, mogla da se proizvodi i toplotna energija za snabdevanje stanovništva i privrede naselja na području kolubarskog ugljenog basena.

U ovom radu istaknuto je da nivo održivog povećanja ekološke sigurnosti rada u ugljonosnim basenima EPS-a, kako na površinskim kopovima tako i na starim i novim termoelektranama, zahvaljujući mnogo većoj energetskoj efikasnosti i nižoj emisiji štetnih gasova obezbeđuje povoljne uslove za proizvodnju „zelene“ električne energije sagorevanjem uglja.

Održivi pristup

Prema mišljenju autora rada, pristup razvoju eksploatacije koji podrazumeva izgradnju energetski visokoefikasnih postrojenja i energetskog postrojenja za sagorevanje niskokaloričnih ugljeva, komunalnog otpada i biljne mase, znatno doprinosi poboljšanju zaštite životne sredine u kolubarskom kraju. To rudarstvo čini održivim i opravdanim sa ekološkog aspekta.

Razvoj

Dugoročnim programom na kolubarskim kopovima planirana je optimalna godišnja proizvodnja od oko 30 miliona tona uglja za sigurno snabdevanje postojećih termokapaciteta do 2024. godine. Pored postojećih, planiran je rad novih kopova: Polje G, Polje E i kop Radljevo, sa ukupnim godišnjim kapacitetom od oko 30 miliona tona uglja.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...