Članice EU uvoze sve više fosilnih goriva

Potrošnja energije u Evropskoj unij smanjena je u razdoblju od 1990. do 2015. godine, ali je porasla zavisnost od uvoza fosilnih goriva koja, iako su sve članice smanjile njihov udeo u potrošnji, čine i dalje glavni izvor energije, navedeno je u najnovijem izveštaju Evrostata, piše SEEbiz.eu.

Ukupna potrošnja energije na nivou EU u navedenom period smanjena je za 2,5 odsto, 1,626 milijardi tona ekvivalentne nafte (Mtoe), objavio je evropski statistički ured u ponedeljak. Nivo potrošnje smanjen je i za 11,6 odsto u odnosu na najviši nivo dostignut 2006. godine, od gotovo 1,840 milijardi tona ekvivalentne nafte.

Fosilna goriva čine skoro tri četvrtine potrošnje energije u EU tokom 2015. godine, tako da i dalje predstavljaju daleko najveći izvor energije, premda njihov udeo konstantno opada proteklih decenija. Tokom 2015. godine je iznosio 73 odsto, nasuprot 83 odsto 1990. godine.

Međutim, u istom se periodu zavisnost EU od uvoza fosilnih goriva povećala na 73 odsto uvezenih fosilnih goriva u 2015. godini, sa svega nešto iznad polovine, odnosno 53 odsto 1990. godine.

Drugim rečima, dok je 1990. godine jedna uvezena tona fosilnog goriva dolazila na svaku proizvedenu u EU do 2015. godine taj odnos je narastao na tri tone uvezene za svaku proizvedenu, navodi se u saopštenju statističkog ureda EU.

Nemačka najveći potrošač u EU

Nemačka je tokom u 2015. godine ostala najveći potrošač energije u EU, sa 314 miliona tona ekvivalentne nafte, odnosno 19 odsto ukupno potrošene energije u 28-članoj EU.

Slede Francuska, sa 253 Mtoe ili 16 odsto, Velika Britanija sa 191 ili 12 odsto pa Italija sa 156 ili 10 odsto. U poređenju sa 1990. godinom najveći pad potrošnje energije tokom 2015. godine zabeležen je u tri baltičke zemlje: Litvi, za 57 odsto, Latviji za 45 i u Estoniji za 37 odsto.

U Hrvatskoj je potrošnja u tom period smanjena za gotovo 12 odsto, na 8,5 miliona tona ekvivalentne nafte u 2015. godini.

Najveći rast potrošnje zabeležen je na Kipru, za 41 odsto, u Irskoj za 38, a u Španiji i Austriji za 35, odnosno 33 odsto.

Manja potrošnja fosilnih goriva

Istovremeno je evidentirano smanjenje udela fosilnih goriva u energetskoj potrošnji u svim članicama.

U periodu od 1990. do 2015. godine sve su zemlje članice zabeležile pad udela fosilnih goriva u energetskoj potrošnji, pri čemu je najizrazitiji pad imala Danska, s čak 91 na 69 odsto. Slede Latvija s padom na 61 sa 83 odsto i Rumunij, gde je udeo smanjen na 74 sa 96 odsto.

U Hrvatskoj je udeo fosilnih goriva u energetskoj potrošnji smanjen za 25 godina na 70 odsto tokom 2015. godine od 81 odsto 1990. godine, pokazuje Evrostatov izveštaj.

Veliki je broj članica, međutim, ostao u velikoj meri zavisan od fosilnih goriva u potrošnji energije, pokazuje, takođe, ovaj izveštaj. U samo tri zemlje članice udeo fosilnih goriva bio je manji od 50 odsto energetske potrošnje, pri čemu je u Švedskoj iznosio 30 odsto, u Finskoj 46 a u Francuskoj 49 odsto.

Većina članica sve zavisnija od uvoza fosilnih goriva

U većini članica EU u periodu od 1990. do 2015. godine porasla je zavisnost od uvoza fosilnih goriva, pri čemu je daleko najizrazitiji skok zabeležila Velika Britanija, na 43 odsto tokom 2015. godine sa svega dva odsto 1990. godine. U Poljskoj je, na primer, skočila na 32 odsto, sa svega jedan odsto.

U Hrvatskoj je u 2015. ona uvećana na 64 odsto sa 42 odsto u 1990. godini, pokazuje izveštaj Evrostata.

Najmanje zavisne u 2015. godini od uvoza fosilnih goriva bile su Danska, sa svega četiri odsto i Estonija sa 17 odsto.