Kina zabranila - Srbija uvozi otpad

Sakupljači sekundarnih sirovina obezbeđuju 87 odsto reciklabilnih sirovina za industriju, dok samo 13 odsto dolazi iz javnog komunalnog sektora. Zato Srbija uvozi otpad za reciklažu, upozorava Siniša Mitrović, rukovodilac Centra PKS za cirkularnu ekonomija.
Foto: FoNet

Srbija nema dovoljno kvalitetnih sekundarnih sirovina za potrebe industrije, pa zbog toga mora da ih uvozi, izjavio je FoNetu rukovodilac Centra Privredne komore Srbije (PKS) za cirkularnu ekonomiju Siniša Mitrović.

On je u serijalu razgovora Vidokrug, posvećenih ekologiji, naglasio da u PKS postoji Nacionalni centar za inkluziju sakupljača sekundarnih sirovina.

To je grupacija sa više od 50.000 ",tranzicionih gubitnika“ i to su ljudi na granici siromaštva, rekao je Mitrović objašnjavajući da ta "armija“ obezbeđuje 87 odsto reciklabilnih sirovina za industriju, dok samo 13 odsto dolazi iz javnog komunalnog sektora.

Prema tumačenju Mitrovića, u toj statistici krije se odgovor na pitanje da li je to potencijal koji se može bolje iskoristiti.

“To jeste resurnsni potencijal, ali to ne možemo ponavljati kao mantra”, ocenio je Mitrović i naglasio da su, posle odluke Kine da zabrani uvoz plastičnih flaša, a sada već i otpadnog papira, resursi te ekonomije u Evropi sada u suficitu.

Srbija je, prema njegovim rečima, urušila svoje tržište sekundarnih sirovina, tako da je danas postalo neisplativo baviti se tim biznisom. To pokazuje primer pet ambalaže, gde su cene iz 2018. godine bile na nivou od 220 do 250 evra po toni, dok se danas iz Mađarske, Nemačke i Austrije može dobiti kvalitetna i čista sirovina za 20 do 30 evra po toni.

Mitrović podseća i da Srbija 20 godina nije podizala primarnu selekciju komunalnog otpada i naglašava da "ne može sve ići u podzemne kontejnere". Ne može sve ići na smetlište, poručuje objašnjavajući da Srbija danas zato sve više tog materijala uvozi iz Zapadne Evrope za potrebe reciklažne industrije.

“Srbija ne bi trebalo da uvozi toliko reciklabilnih materijala. Zašto mora da se daje 15 miliona evra za uvoz starog papira?”, pita se Mitrović precizirajući da je Srbiji u ovom trenutku potrebno oko 50.000 tona reciklabilnog stakla za rad staklarske industrije.

Problem je decenijski a Mitrović ističe da "mi nemamo primarnu selekciju, a imamo više od 150 smetlišta u Srbiji, ali i više od 3.500 divljih deponija“.

Takođe ukazuje na činjenicu Srbija ima više od 1.500 tona ambalaže od pesticida, ali nema centre za reciklažu te ambalaže. To je veliki pritisak na životnu sredinu, jer se taj otpad uništava na njivama tako što se zapali, a onda imamo ozbiljne štetne gasove u vazduhu.

Mitrović navodi i problem otpadnih ulja, jer Srbija na svojoj teritoriji uspe da sakupi samo jedan odsto otpadnog ulja, dok ostalo odlazi na individualna ložišta.

“Čeka nas jesen kombinovana sa epidemijom COVID-a i velikim zagađenjem vazduha. Sve su to veliki pritisci na zaštitu životne sredine, na otpornost građana, na veća bolovanja. Procene PKS govore sa Srbija godišnje gubi više od 300 miliona evra na bolovanja. I zato su nam potrebne investicije u zaštitu životne sredine”, zaključio je Mitrović.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...