Reciklaža – čuvar životne sredine

Zoran Knežević

Potreba i najava formiranja posebnog Ministarstva za zaštitu životne sredine, neophodnost donošenja novih propisa u oblasti reciklaže, važnost obavezivanja lokalnih samouprava da se stvarno uključe u proces prikupljanja i reciklaže otpada, stroga kontrola kretanja otpada u Srbiji i potreba uključivanje velikog broja subjekata, koji se ovim poslom bave u sivoj zoni u legalne tokove zaključci su Zelenog foruma „Reciklaža - čuvar životne sredine”, koji je pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine organizovao Business and Economy Center. Partner skupa bio je Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda.

Potreba i najava formiranja posebnog Ministarstva za zaštitu životne sredine, neophodnost donošenja novih propisa u oblasti reciklaže, važnost obavezivanja lokalnih samouprava da se stvarno uključe u proces prikupljanja i reciklaže otpada, stroga kontrola kretanja otpada u Srbiji i potreba uključivanje velikog broja subjekata, koji se ovim poslom bave u sivoj zoni u legalne tokove zaključci su Zelenog foruma „Reciklaža - čuvar životne sredine”.

Problemi sa kojima se suočava industrija sakupljanja otpada i reciklaže su veoma teški, iako je u izveštaju o napretku Srbije u pristupanju EU navedeno da su ostvareni pomaci u svim segmentima zaštite životne sredine, rekao je Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra poljoprivrde i zaštite životne sredine na Zelenom forumu „Reciklaža – čuvat životne sredine”.

Vesić je na ovom skupu, koji je Business and Economy Center iz Beograda organizovao pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i u partnerstvu sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine grada Beograda naglasio važnost sektorske saradnje različitih segmena društva na zaštiti životne sredine.

„U Srbiji se 35.000 ljudi bavi sakupljanjem otpada i oni uglavnom pripadaju socijalnim kategorijama stanovništva. Njih je veoma teško uvesti u sistem, jer bi oni tako, zbog dodatnih prihoda, ostali bez socijalne pomoći koju sada primaju. Njima se moraju dati određeni stimulansi, koji će im omogućiti da izađu iz sive zone”, rekao je Vesić.

Aleksandar-Vesic

Aleksandar Vesić

On je najavio i da će Srbija već za nešto više od dve godine dostići evropski prosek u reciklaži ambalažnog otpada.

„Veliki problem je i to što lolokalne samouprave ne prepoznaju značaj zaštite životne sredine i reciklaže i što je ceo sistem inertan. Mnogo smo čekali u dostizanju nacionalnih ciljeva u svim segmentima zaštite životne sredine, tako da je naša sadašnja pregovaračka pozicija dosta lošija. Mnogo toga nismo uradili, a rokovi na koje smo se obavezali su veoma blizu. Za tek dvadesetak najvećih zagađivača ćemo moći da pregovaramo o produženju roka do koga će morati da ispune standard, ali samo pod uslovom da nam to druga strana dozvoli”, rekao je Vesić.

Kao veliki problem u funkcionisanju sistema pomoćnik resornog ministra je naveo neodgovarajuću kaznanu politiku za one koji ne poštuju propise u oblasti zaštite životne sredine i obaveze reciklaže.

Direktor Direkcije za upravljanje otpadom pri Sekretarijatu za zaštitu životne sredine Beograda Filip Abramović rekao je da bi sređivanje deponije Vinča koštalo više od 300 miliona evra i da je najracionalnije da se taj posao završi kroz javno-privatno partnerstvo.

„Privatni partner bi morao da sanira i zatvori postojeću deponiju, obezbedi mesta za tretman otpada koji će proizvoditi električnu i toplotnu energiju, sakupi i razvrsta kompletan građevinski otpad za reciklažu”, rekao je Abramović.

Prema njegovim rečima gradska uprava je započela pripreme za otvaranje reciklažnih centara sa automatizovanim linijama za razvrstavanje otpada, u koje će građani moći da donesu kabasti, električni i elektronski otpad, baterije, gume i lekove.

 Filip-Abramovic

Filip Abramović

Abramović je najavio i skoro otvaranje prvog reciklažnog centra u blizini Sportskog centra „11. April“ u Novom Beogradu, a da će početkom sledeće godine biti otvoreno nekoliko reciklažnih dvorišta. Pripremaju se i dve transfer stanice za otpad, od kojih će jedna biti na teritoriji opštine Zemun, a druga za potrebe Sopota i Mladenovca.

„Podzemni kontejneri, koji su postavljani proteklih nekoliko godina, a koji su bili neadekvatno urađeni, biće zamenjeni kontejnerima za reciklažni otpad”, najavio je Abramović.

Vojislav Stanković, direktor Ekostar Paka, jednog od naconalnih operatera sistema upravljanja otpadom naveo je da je Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu iz 2007 godine bio odličan za to vreme, ali da su se u međuvremenu mnoge okolnosti promenile i da je zato hitno potrebno doneti nove propise, kojima bi se uredila oblast sakupljanja i reciklaže ambalažnog otpada.

„Operateri su predlagali da nas država mnogo više kontroliše nego do sada, a posebno kako se troši novac koji dobijamo za organizovanje sistema sakupljanja otpada. Mi znamo da su privredi, koja je u teškom položaju skupe i sadašnje naknade, ali kompanije treba da znaju da bi, ukoliko se uvede deponski sistem, te naknade bile daleko veće. Zato ne treba da nas operatere doživljavaju kao nekoga ko „uzima reket“ već da zajedno pomognemo državi da napravi sistem u kome će svi imati koristi, a koji će omogućiti dostizanje nacionalnih ciljeva u sakupljanju otpada i reciklaži”, rekao je Stanković.

 Vojislav-Stankovic

Vojislav Stanković

Direktor Ekostar Paka je istakao da je važno uspostaviti čvrst sistem kontrole kretanja otpada i da se utvrdi ko se realno bavi organizovanjem sistema prikupljanja otpada a ko to radi fiktivno.

„Država operatere sistema sakupljanja otpada treba da posmatra kao partnere. Mi jesmo na tržištu, ali mi radimo posao za državu, jer ona opravdava nacionalne ciljeve pred EU preko nas. Zato ne možemo mi sami da radimo posao za državu”, rekao je Stanković i predložio da lokalne samouprave dobiju svoje kvote u dostizanju stepena sakupljanja, separacije u reciklaže i ambalažnog i komunalnog otpada, koje moraju da ispune a ukoliko to ne urade „trebalo bi da snose ozbiljne zakonske posledice, pa bi ih to nateralo da se ozbiljnije bave ovim problemima nego do sada”.

Javna komunalna preduzeća bi, naglasio je Stanković, trebalo da budu glavni partneri operatera, ali oni to zbog inertnosti, nezainteresovanosti i nepostojanja ozbiljnih sankcija za lokalne samouprave u čijoj su nadležnosti do sada to nisu, već su to sakupljači - najčešće individualni.

Stefan Šipka, analitičar Centra za evropske politike iz Beograda istakao je da Srbija ne sme da propusti da izvrši obaveze i rokove koje je prihvatila u okviru Poglavlja 27 u procesu pridruživanju EU, jer bi u tom slučaju morala da plaća velike penale. Neopodno je zato, naglasio je Šipka, da se što širi krug institucija i organizacija, državnih i nedržavnih, ali i kompanija, uključi u ostvarivanje ciljeva i tako ojača položaj Srbije.

 Stefan-Sipka

Stefan Šipka

„Prema trenutnom stanju stvari iz evropskih fondova za oblast zaštite životne sredine za ceo naš region predviđena su izdvanjanja od oko 2,9 milijardi evra. Srbije treba da se izbori da dobije što više tih sredstava, koja će nam pomoći da rešimo mnoge probleme u ovom segment, koje sada imamo”, rekao je Šipka.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije rekao je, otvarajući diskusiju, da je prema podacia Agencije za zaštitu životne sredine Srbije tokom 2013. godine u Srbiju uvezeno 36.157 tona motornog ulja (onog za koje je naplaćena taksa). Godinu dana kasnije kao tretirano prijavljeno je samo oko 10.000 tona ulja, od kojih je reciklirano samo 831 tona ili nešto malo više od dva odsto ukupno stavljenog u promet te godine.

 Nebojsa-Atanackovic

Nebojša Atanacković

„Kao predstavnici poslodavaca Srbije ali i mnoge kompanije pojedinačno već godinama tražimo da se formira posebno Ministarstvo za zaštitu životne sredine, kako bi se potpunije uredio sistem u ovom segentu poslovanja. Tu posebno mislim na inspekcijske organe, koji će trajno brinuti o tome ko se pošteno bavi poslom a ko radi na crno - i njih kažnjavati. Veliki problem je to što se praktično ne zna šta se dešava sa robom koja zagađuje životnu sredinu kada ona uđe u našu zemlju, jer to niko ne kontoliše”, rekao je Atanacković.

Aleksandar Vesić je potvrdio da Srbija nama dovoljno inspektora da kontroliše primenu propisa u ovoj oblasti, kao i da oni, kao organ koji izdaje dozvole, ne mogu u isto vreme i da organizuje tržište. U taj posao, naglasio je Vesić, treba da se uključe i druga ministarstva, koja imaju određene nadležnosti za poslovanje.

„Nema dobre vertikalne sinhronizacije između ministarstva i lokalnih sredina a naši inspektori se na terenu susreću sa podeljenom nadležnošću različitih službi. Zakon treba promeniti, tako da se više ne dešava da je direktoru lakše da ne poštuje propis, jer plaća istu kaznu kao da je zapalio cigaretu u radnom prostoru. Novi zakon mora biti donet već sledeće godine, jer smo se obavezali da do 2018 godine u potpunosti u svoje propise ugradimo sve evropske direktove. Zakoni će biti doneti tokom sledeće godine da bismo tokom 2018. mogli da donesemo podzakonska akta”, istakao je Vesić.

Saša Mihajlović, predsednik Privredne komora zelene Srbije istakao je da „ozbiljne zemlje naprave sistem kroz koji prolazi i kontrola učesnika na tržištu, tako da sprovođenje propisa ne zavisi od ljudskog faktora, kao što je to slučaj u Srbiji“.

„U takvim sistemima sve je poznato i nema neodređenih nadležnosti niti mogućnosti da se nešto ne radi iako treba. Ključ takvog sistema je softver u koji se ubacuju svi podaci koji su dostupni svim učesnicima, a posebno onima koji kontrolišu sprovođenje propisa. Uz valjan propis o inspekcijskim službama u Srbiji bi se svi problemi koji postoje u oblasti sakupljanja otpada i reciklaže mogli brzo rešiti”, rekao je Mihajlović.

 Sasa-Mihajlovic

Saša Mihajlović

Predsednik Zelene komore Srbije je kao primer neuređenog segmenta naveo grad Beograd, koji će uskoro formirati Fond za energetsku efikasnost u zgradarstvu. Rezultat realizacije ovog projekta, naveo je Mihajlović, biće velika količina građevinskog otpada, za koji ne postoji strategija ni mogućnost da bude recikliran. U vezi sa tim on je predložio da se taj posao poveri malim firmama, kako bi što više ljudi imalo posla, kao i da se sav otpad koji tako nastane organizovano sakupi i reciklira.

„Otpad je deo zelene ekonomije i šansa za nova radna mesta. Sredstva koje se uštede kroz separaciju otpada i njegovu reciklažu potrebno je uložiti u Zeleni fond, koji ne sme da bude samo budžetski, jer mi kao zemlja nemamo toliko novca. Potrebna su nam sredstva sa strane, ali ne kao grantovi već ulaganja, možda i bez kamate, ali koja se vraćaju da bi ponovo mogla da se ulože u povećanje stepena reciklaže”, objasnio je Mihajlović.

Goran Kovačević, generalni direktor kompanije Gomex i direktor NALED-a rekao je da trgovci i proizvođači robe široke potrošnje poštuju propise u oblasti sakupljanja i separacije ambalažnog otpada, ali da nastoje da prođu sa što manjim troškovima. Država, rekao je Kovačević, prepoznaje samo one koji plaćaju porez i one koji su uspešni, kako bi od njih mogla da uzme sredstva za budžet, a to je direktno suprotno ekologiji.

„Tu je sada ono čuveno trgovačko prokletstvo, da li da uzmemo da bismo dali ili da damo da bismo uzeli. Svaki pravi trgovac će prvo da da, da bi uzeo. Da bi industrija reciklaže poslovala sa dobikom treba neko vreme u kome država mora da pomogne. Zbog toga je veoma važno da znamo gde idu pare od taksi koje privreda plaća za sakupljeni otpad. Imali smo ovde primere da se u pojedinim segmentima reciklira samo dva odsto neke robe koja je plasirana na tržište. To znači da 99 odsto učesnika na tržištu ne poštuje zakon. Pitanje je onda kakav je to zakon i koliko treba inspekcija da bi kontrolisali tih 99 odsto, koji ne sprovode propis? Zapravo, ne valja zakon, pa država mora da stvori fondove iz kojih će da stimuliše one koji imaju otpad da ga predaju sakupljačima, a ovi prerađivačima. Svi koji recikliraju moraju biti stimulisani da daju niži cenu komunalne usluge ili odnošenja ambalažnog otpada onima koji rade primarnu separaciju, jer oni ulažu neki svoj trud, kako bi ovim prvim obezbedili čistu sirovinu. Drugi korak u tom sistemu je javno mnjenje, u kome će posle nekog vremena biti praktično nezamislivo da neko ne reciklira”, objasnio je Kovačević.

 Goran-Kovacevic

Goran Kovačević

Direktor Gomexa je upozorio da prilikom donošenja novog zakona o reciklaži i ambalaži i ambalažnom otpadu treba biti veoma oprezan, kako se ne bi donosile populističke mere, koje će kasnije imati pogubne posledice po kompanije na tržištu.

„Privreda je u teškom stanju. Vi sada možete uvesti deponski sistem, u kome će sve biti skuplje nego sada, ali možete uvesti i sistem u kome će kompanije morati da nabavljaju mašine za preradu ambalaže na licu mesta. Ako znamo da to košta 20 do 30 hiljada evra jasno je da će to moći samo par najvećih trgovaca u Srbiji, dok će svi srednji i mali praktično biti ugašeni. Tako se može desiti da zbog jedne dobre namere u oblasti reciklaže država praktično zatvori 60 odsto trgovaca i proizvođača u Srbiji”, rekao je Kovačević naglašavajući da je zato važno da se nadležni ne vode željom da rade samo popularne stvari već da donose efikasne zakone, koji će doneti dobro svima.

S druge strane, postoji opasnost da donesemo previše restriktivne zakone kojim ćemo industriju učiniti nekonkurentnom.

„Razvijene zemlje sveta proklamuju tu priču o visokim standardima u zaštiti životne sredine, ali sve njihove firme koje su zagađivači dolaze u zemlje poput Srbije upavo i da bi izbegle primenu rigoroznih propisa iz te oblasti kod kuće. Jer, čista životna sredina jako je skupa. Problem je i ako previše pooštrimo propise, jer ćemo tako oterati strane investitore. Ipak, ne smemo da dozvolimo da Srbija postane deponija za otpad razvijenih zemalja”, rekao je Kovačević.

Direktor Gomexa je posavetovao državne organe, naročito one koji se bave pregovorima o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, da kao pregovaračku poziciju ne prihvataju uvek i odmah obavezu ispunjenja najviših standard, jer su za to potrebna velika sredstva koja kao država nemamo.

„Evropsko zakonodavstvo funkcioniše tako da za sve što morate imate skalu od 1 do 10, pri čemu je ono jedan malo ali dovoljno da pošujete propise. Zato nemojte odmah da uzmete 10. Uzmite, odnosno obavežite se na jedan, pa prihvatite da za dve-tri godine dostignete nivo dva i tako redom, dok ne dođete do deset. To je način na koji treba da pregovaramo. Lakše ćemo mnogo toga uraditi a i lakše ćeomo sve da finansiramo”, rekao je Kovačević.

Na kraju izlaganja direktor Gomexa je istakao da država treba najpre da stimuliše građane, kako bi oni shvatili da im se isplati da odvajaju otpad, a kasnije proizvođače i trgovce, jer svi koji sada poštuju propise imaju gubitak. Suština je, objasnio je Kovačević, da oni koji posluju na tržištu, a pridržavaju se propisa bar nemaju gubitke.

Milorad Tomov, izvršni direktor u JKP Gradska čistoća Beograd je rekao da se poslednje tri godine u Beogradu beleži pad količina otpada koje ovo preduzeće prikupi i da to može biti posledica pada standarda, ali i boljeg rada otkupljivača i reciklera. Pad količina prikupljenog otpada u Beogradu je oko 200 tona dnevno.

„Na deponiji u Vinči radi sedam sakupljača koji izdvajaju ambalažni otpad, koji predaju nama a mi operaterima. Prisutan je i Lafarge, koji balira komunalni otpad i koristi ga kao dodatno gorivo za svoju cementaru”, rekao jeTomov.

Čistoća radi izuzetno mnogo na edukaciji građana, počevši od najmlađih uzrasta, vrtića, škola i fakulteta, kako bi se razvila svest o očuvanju životne sredine i potrebi većeg stepena reciklaže.

„Cilj je da se narednih godina na svakoj opštini u Beogradu otvori po jedno reciklažno dvorište, a sirovine ćemo balirati i predati recikleru. Pratimo trendove i obnavljamo vozni park u skladu sa sudovima za odlaganje otpada. Problem je prostor, jer nemamo dovoljno lokacija za postavljanje sudova i nepridržavanje investitora obaveza da prilikom izgradnje objekata odredi mesto za postavljanje kontejnera”, naveo je Tomov.

 Milorad-Tomov

Milorad Tomov

U pripremi je i gradska odluka da se ubuduće odnošenje smeća za privredu naplaćuje po količini prikupljenog smeća, a ne po kvadratu površine poslovnog prostora, kao do sada. Tomov je naveo primere kompanija koje koriste jako veliki prostor a praktično ne proizvode nikakav otpad, ali zato plaćaju ogromna sredstva za te svrhe.

„To će biti olakšanje privredi, jer mi i sada za fizička lica preko sistema podele eko kesa dajemo popuste do 20 odsto na račune za odnošenje smeća onima koji na taj način odvajaju komunalni otpad. Ukolko se ova odluka ispoštuje naši prihodi će pasti, ali će nam na drugoj strani omogućiti sakupljanje veće količine reciklabila, koja ima svoju tržišnu cenu”, rekao je Tomov.

Gradska čistoća će toko 2017. godine staviti u funkciju mobilnu drobilicu za usitnjavanje građevinskog otpada, koji će kao sirovinu ponuditi Beograd putu za održavanje putne infrasrukture u gradu ai i drugim zaintersovanim preduzećima.

Tomov je, takođe, i postavio pitanje vlasništva nad komunalnim otpadom koji se nađe u sudovima Gradske čistoće.

„Niko ne zna da da odgovor na to pitanje, a nama je to važno. Naime, mi organizujemo sistem sakupljanja, nabavimo sudove, plaćamo ljude da ih prazne i održavaju, ulažemo u vozila za odnošenje, održavamo deponiju i bavimo se separacijom otpada. S druge strane, postoje ljudi i čitave grupe, koje se bave krađom tog otpada iz naših sudova, koji onda završava kao sirovina kod reciklera, a ti divlji sakupljači ostvaruju znatan prihod, koji se nalazi u sivoj zoni”, rekao je Tomov.

Mića Garić, direktor preduzeća Elek Garić iz Jagodine je kao problem naveo činjenicu da je država dozvolila da se pojedine sirovine, koje mogu da se recikliraju u našim postrojenjima izvoze, pa onda naši recikleri te iste sirovine moraju da uvoze pod znatno višim cenama ili im je čak zabranjeno da otpad uvoze.

„Imamo veoma veliku nelojalnu konkurenciju od strane firmi iz Slovenije, Bugarske i drugih zemalja, koje daju velike subvencije, tako da njihove kompanije mogu da ponude znatno veće cene otkupa sirovine od nas. One to mogu jer ih njihove države finnasijski pomažu, pa one najveći deo novca za sirovinu ne daju iz svog džepa. Ironično je da mi granulat kupujemo u Sloveniji a njihove kompanije dobijaju subvencije za izvoz robe koja je uglavnom napravljena od reciklažnih materijala otkupljenih u Srbiji”, rekao je Garić.

 Mica-Garic

Mića Garić

Garić je naglasio i nedostatak poslovnosti, čak i kod ozbiljnih prikupljača „jer se u sirovininama koje oni isporučuju reciklerima može naći svašta, odnosno, ne dobija se čista sirovina, što znatno poskupljuje poslovanje Potrebno je da država radi na edukaciji građana i kompanija od najmanjih uzrasta, ali i da olakša procedure dobijanja dozvola za uvoz sirovine. Predlog je i da se zabrani izvoz pojedinih sirovina odnosno vrsta otpada”.

Predrag Simić, predstavnik Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, rekao je da će u izradi novog zakona biti uključeni svi sektori privrede i pozvao sve kompanije počni da pripremaju predloge za nova zakonska rešenja.

„Očekujemo da nevladin sektor najviše pomogne u oblasti edukacije”, rekao je Simić.

Goran Kovačević je naglasio da je najvažnije da postoji dobro odmeren sistem, u kome za početak mora da postoji i „štap i šargerepa“, kako bi se ljudi navikli da su separacija otpada i reciklaža način života.

„Sankcija mora da postoji, ali ona ima smisla ako vi kažnjavate pet odsto učesnika na tržitu, a ne ako treba da kažnjavate 95 osto njih. Zato u početku taj štap mora da bude malo veći”, zaključio je Kovačević.

Ivan Đurić, direktor Artpointa iz Nove Pazove naglasio je da u Srbiji ne postoji firma koja se bavi proizvodnjom opreme za reciklažnu industriju i naveo da je u pripremi otvaranje jednog takvog postrojenja. Zato je pitao predstavnike Ministarstva da li se može računati da će država podržati, ili čak i favorizovati nabavku takve opreme od strane operatera.

 Ivan-Tomic

Ivan Đurić

Predrag Simić je na to odgovorio da država mora da usvaja propise na osnovu direktiva EU, ali da svi učesnici na tržištu moraju zajedno sa Ministarstvom da nađu rešenja koja „privreda može da nosi“, odnosno iza kojih stoji najširi mogući krug učesnika na tržištu.

Direktor Tomov je ukazao i na probleme neodgovarajućeg tretmana medicinskog, veterinarskog otpada i konsfiskata.

Igor Ratković, direktor Propet recycling iz Nove Pazove je rekao da su zakoni neprimenljivi, zbog čega ih treba menjati u smeru onoga što, kao država, možemo da uradimo.

„Ne priča se o potencijalnom monopolu na tržitu, a monopol postoji, pre svega od strane JKP, pa bi oni trebali da preuzmu i više odgovornnosti za specifične a posebno opasne vrste otpada,“ rekao je Ratković dajući primedbu i na rad operatera jer, kako je istakao, oni dobiju kvote i najlakše ih ispunjavaju tako što sklopre ugovore sa najvećim kompanijama.

 Igor-Ratkovic

Igor Ratković

„To su velike firme, koje imaju sredstva i uticaj, a još bivaju i nagrađeni sa 20 do 30 evra po toni za predati otpad. Sitniji prerađivači imaju problem što se na tržištu bore sa mnogo jačima, koji su još dotirani od strane naše države. Zato bi novi zakon trebalo da donese rešenje da operateri proporcionalno finansiraju proizvođače. Mi sada imamo bum otvaranja firmi koje se bave reciklažom, ali se, u najvećem broju slučajeva, radi o osobama koje pripadaju najnižim socijalnim slojevima, koji to rade iz nužde. Mnoge od tih firmi funkcionišu na granici opstanka. Danas 95 odsto sirovina u oblasti ambalažnog otpada dolazi od sitnih sakupljača i mi te ljude ne možemo da obrišemo gumicom. Država mora da se uključi u rešavanje tog problema preko jačanja socijalnog preduzetništva”, rekao je Ratković.

Kao najvažnije Ratković je istakao da država treba da izvrši jak pritisak na lokalne samouprave da privatnim preduzetnicima moraju da izađu u susret kada žele da pokrenu neki posao iz oblasti prikupljanja otpada i reciklaže.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...