Posle Orbana i premijer Belgije Bart de Vever poručio: “Moramo da normalizujemo odnose sa Rusijom“
Premijer Belgije Bart de Vever izjavio je za belgijske novine da je potrebno “napraviti dogovor sa Rusijom“ i “povratiti pristup jeftinoj energiji ali niko se ne usuđuje da to kaže naglas“
(Budapest, 15.03.2026 - premijer Mađarske Viktor Orban, prvi je govorio o potrebi dogovora sa Rusijom, obratio se svojim pristalicama posle marša podrške u Budimpešti upućene njemu, FoNet/AP)
Belgijski premijer Bart de Vever izjavio je za belgijski list L’Echo da je potrebno “vratiti se normalnim odnosima sa Rusijom“, čak i ako se niko ne usuđuje da to kaže“. On je ocenio da je neophodno sklopiti dogovor sa Rusijom.
„Pošto nismo sposobni da pretimo Putinu slanjem oružja Ukrajini i ne možemo ekonomski ugušiti Rusiju bez podrške SAD, preostaje samo jedan metod: sklopiti dogovor“, ocenio je on.
SAD bliže Putinu nego Zelenskom?
„Moramo se ponovo naoružati i remilitarizovati granicu. Istovremeno, moramo normalizovati odnose sa Rusijom i povratiti pristup jeftinoj energiji. To je zdrav razum“, rekao je on i dodao da mu u privatnim razgovorima, evropski lideri kažu da je u pravu ali “niko se ne usuđuje da to kaže naglas.“
“Zvanična doktrina je da ćemo ovako nastaviti dok Rusija ne bude bačena na kolena. To bi bilo realno samo uz 100% podršku SAD, ali SAD uopšte nisu za Ukrajinu. Ponekad mislim da su bliži Putinu nego Zelenskom“, zaključio je Bart De Vever u razgovoru za belgijski L'Écho.
Podsetimo, De Wever je pre godinu dana na premijersku funkciju u Belgiji stupio kao lider separatističke flamanske desnice. Stekao je veliki politički ugled u svojoj zemlji kada se u decembru prošle godine suprotstavio nemačkom kancelaru Mercu i predsednici Evropske komisije Fon der Lejen i blokirao zahtev EU da se 90 milijardi evra zamrznute ruske imovine, deponovanih u Belgiji, dâ Ukrajini u obliku zajma.
Podela u Evropskoj uniji
Najnovija izjava Barta de Vevera dodatno produbljuje podelu u Evropskoj uniji između zemalja koje zagovaraju obnavljanje kontakata sa Rusijom, jer smatraju da je to jedino realno rešenje za opstanak evropske industrije, i onih koji slede liniju nemačkog kancelara i Evropske komisije i smatraju da bi to bila “strateški pogrešna odluka“.
Nemački kancelar Merc oštro je ovih dana kritikovao administraciju američkog predsednika Trampa zbog toga što je privremeno ukinula neke sankcije Rusiji čime je dozvoljena isporuka i prodaja ruske nafte blokirane na moru.
Pre De Vevera, jedino je mađarski premijer Orban otvoreno zagovarao kao “zdravorazumsku“ politiku obnove odnosa sa Rusijom i ukidanje sankcija, ponavljajući da Evropa ne može da reši svoju energetsku krizu bez ruskih energenata.
Mađarski premijer Orban, koji je trenutno u finišu kampanje za izbore 12. aprila, odbio je (kao i slovački premijer) da podrži odluku EU da uputi Ukrajini pomoć od 90 milijardi evra evropskog novca na osnovu zaduženja koje će otplaćivati poreski obveznici zemalja EU.
Reagujući na ovo, ukrajinski predsednik Zelenski zaustavio je prolaz ruskog gasa za Mađarsku kroz naftovod „Družba“. To je zaoštrilo odnose između Kijeva i Budimpešte. Orbanova administracija sumnja da Kijev želi da destabilizuje mađarski energetski sistem i ne želi da opravi oštećeni naftovod „Družba“ pa tako već 20 dana nafta ne stiže u Mađarsku.
„Verbalna vatra“ između Kijeva i Budimpešte
Napetost se povećala kada je, pre desetak dana, predsednik Zelenski, po svemu sudeći, “izgubio kontorlu“ i otvoreno zapretio Orbanu da će dati njegovu adresu pripadnicima ukrajinske vojske kako bi oni sa njim “porazgovarali“.
Orban je ovakve pretnje nazvao “državnim banditizmom“, a EU je ipak reagovala poručivši da su pretnje Zelenskog “neprihvatljiv način“ komunikacije.
U nastavku, razmena verbalne “vatre“ između Ukrajine i Mađarske se pojačala jer je mađarska anti-teroristička policija - kako su preneli tamošnji mediji – uhapsila sedam službenika ukrajinske banke „Oschadbank“. Oni su iz Austrije prevozili 35 miliona evra i 9 kilograma zlata u polugama.
Kijev je zato optužio Budimpeštu za “reket i državni terorizam“.
Ministar spoljnih poslova Sijarto odgovorio je da je bilo legitimno da Mađarska proveri da li novac potiče od “ukrajinske ratne mafije“.
Mađarska carinska služba objavila je podatak da je od početka ove godine kroz Mađarsku za Ukrajinu tranzitiralo ukupno 900 miliona dolara i 420 miliona evra kao i 146 kilograma zalata u polugama. Otvorena je istraga o mogućem pranju novca.
