EP glasao za pooštravanje migracione politike: I Evropski parlament udario na Evropski sud za ljudska prava

Evropski parlament definitivno je usvojio dva ključna teksta za pooštravanje migracione politike Evropske unije. Države članice EU sada će moći da vraćaju tražioce azila u treće zemlje iz kojih oni nisu došli, ali koje Evropa smatra „bezbednim“ prema unapred određenoj listi takozvanih “bezbednih zemalja“.

Evropski parlament odobrio je listu zemalja koje EU smatra „bezbednim“, a koja uključuje između ostalih, Kosovo, Bangladeš, Kolumbiju, Egipat, Indiju, Maroko i Tunis. Državljanima ovih zemalja faktički se tako ukida mogućnost da dobiju azil (jer dolaze iz “sigurne“ zemlje), ubrzava se obrada, odnosno odbijanje, njihovih zahteva i njihova repatrijacija.

Među zemljama koje se često pominju kao “podizvođači“ u koje bi tražioci azila bili deportovani u administrativne “centre za povratak“, pominju se najčešće Albanija (koja već sarađuje sa Italijom), Kosovo, ali i Ruanda i Uganda.

Odluke o pooštravanju migracione politike dobile su ubedljivu podršku u Evropskom parlamentu, zahvaljujući savezu između poslanika sa desnog centra i krajnje desnice. Od kada je 2024. izabran novi saziv Evropskog parlamenta, sa jakom krajnjom desnicom i konzervativcima koji su desnica, na desnom centru počelo je po prvi put u istoriji ove institucije udruživanje desnog centra (Evropska narodna partija) sa krajnjom desnicom.

Politička grupa socijal-demokrata u Evropskom parlamentu, krajnje levice i Zelenih sa levice ostali su u manjini.

Koncept vraćanja tražilaca azila u treće zemlje, iz kojih ne potiču i iz kojih nisu emigrirali, već je isprobala italijanska premijerka Đorđa Meloni sa pritvorskim centrima koje je Italija sagradila u Albaniji, ali su do sada deportacije migranata blokirali italijanski sudovi koji smatraju da je ovakva praksa protivna ustavu.

Odobravanje ove mere ujedno znači i podršku Đorđi Meloni, italijanskoj premijerki i liderki neo-fašističke krajnje desnice i njenoj vladi koja je izgradila centre za migrante u Albaniji.

Kako je otkrio italijanski dnevnik La Repubblica (https://www.repubblica.it/cronaca/2025/06/27/news/albania_migranti_cassazione_governo-424695191/), vlada je odbila da poštuje odluku suda sopstvene države, i vojnim čamcem iz Italije ipak ilegalno prebacila oko deset ilegalnih migranata u pritvorski centar „Gjadër“ u Albaniji, a ministar unutrašnjih poslova Mateo Piantedosi je izjavio: „Uvereni smo da smo na pravom putu u pogledu primene evropskog prava. Stoga će se uskoro izvršiti i drugi transferi.“

Evropski parlament je sada zapravo potvrdio taj put o kome je Pjantedosi govorio. Prethodno su ga u decembru podržali šefovi država i vlada EU okupljeni u Evropskom savetu. Pjantedosi je tada precizirao da je  „Rim odigrao važnu ulogu“ u pooštravanju migracione politike na nivou EU.

Odluke Evropskog parlamenta izglasane na ovonedeljnom zasedanju Evropskog parlamenta u Strazburu imaju istorijski značaj jer predstavljaju indirektni udar na Savet Evrope – panevropsku instituciju osnovanu 1949. u razrušenoj Evropi sa zadatkom da nadzire poštovanje ljudskih prava “kako se užas (rata) više nikada ne bi ponovio“. 

Naime, Evropski sud za ljudska prava, koji je institucija Saveta Evrope i “čuvar“ Evropske konvencije o ljudskim pravima koju je potpisalo 46 država članica, u više navrata je osuđivao praksu deportovanja azilanata i njihovog smeštanja u administrativne pritvorske centre, što znači bespravno lišavanje slobode bez krivičnog postupka, prava na advokata, optužnicu itd.

Evropski sud za ljudska prava do sada je već osuđivao Nemačku zbog “automatskog“ proterivanja stranaca kojima nije ni data prilika da traže azil što je pravo koje svi ljudi na svetu u načelu imaju po Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima.

Isti sud je blokirao 2022. godine slanje tražilaca azila iz Velike Britanije u Ruandu sa kojom je Velika Britanija sklopila ugovor o prijemu proteranih sa njene teritorije

Francusku je (do 2024.) Evropski sud za ljudska prava čak jedanaest puta osudio zbog zatvaranja migrantskih porodica sa decom i bebama u takozvanim Centrima za administrativno zadržavanje (CRA), smatrajući da su ih nadležni organi podvrgli (nehumanom ili ponižavajućem) postupanju“. 

Slična je situacija u skoro svim zemljama EU. Brojni izveštaji govore o veoma lošim uslovima, nehumanom tretmanu i odsustvu kontrole kršenja osnovnih ljudskih prava bespravno zatvorenih ljudi širom Starog kontinenta.

Kao što je Balkan magazin preneo  https://www.balkanmagazin.net/novosti-i-politika/cid128-412304/udar-evropskih-demokratija-na-evropski-sud-za-ljudska-prava-optuzuju-sudije-u-strazburu-da-stite-strane-kriminalce

krajem maja prošle godine lideri devet država EU na čelu sa Italijom i Danskom (Austrija, Poljske, Belgije, Estonije, Letonije, Litvanije i Češke Republike) potpisali otvoreno pismo u kome najavljuju da su njihove države spremne da zanemare odluke Evropskog suda za ljudska prava jer taj sud  “preterano štiti strane kriminalce od proterivanja“ i tako „ograničava” mogućnosti vladama za donošenje političkih odluka.  Otvoreno pismo devet zemalja EU objavio je kabinet italijanske premijerke Đorđe Meloni  (https://www.governo.it/sites/governo.it/files/Lettera_aperta_22052025.pdf)

Odluke Evropskog suda za ljudska prava obavezujuće su za sve zemlje članice Saveta Evrope (SE) – sve države članice EU i još 19 država van EU uključujući i Srbiju.

Nove odluke Evropskog parlamenta samo su etapa u procesu koji je nagovestlo pismo devet država, a čiji je cilj revizija Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Ako bi odluke Evropskog suda za ljudska prava postale “mrtvo slovo“, jer se ne bi primenjivale, kako traži italijanska i druge vlade – istomišljenici,  Savet Evrope i njegove institucije bi se sveli na diplomatske pričaonice. Tako bi bile ukinute sve pravne prepreke za ponovno uspostavljanje totalitarnih država na evropskom kontinentu.

Time bi demontiranje posleratnog poretka u Evropi bilo dovršeno.