KAKO SMO DOVDE DOŠLI: DAVOS IZMEĐU MOĆI I KRITIKE

Svetski ekonomski forum u Davosu, održan od 19. do 23. januara 2026, okupio je više od 3.000 učesnika a među njima i američkog predsednika Donalda Trampa, u trenutku kada globalna politika i ekonomija prolaze kroz značajne nestabilnosti. Osnovan pre 55 godina kao neprofitna platforma za dijalog između biznisa, vlada i civilnog društva, ovaj forum je decenijama predstavljao kanal za iznošenje ideja i inicijativa o globalnim izazovima, ali je u novije vreme suočen sa kritikama zbog percepcije elitizma i manjka realne odgovornosti. Dok su svetle strane Davosa povezivanje lidera i razmena ideja, Trampovo dominiranje diskusijama prošle nedelje pojačalo je tenzije unutar zapadnih savezništava i otvara pitanje svrhe ove institucije u 21. veku. Davos je postao mesto sukoba interesa, ideologija i percepcija a ne samo ekonomske saradnje.

Od lokalnog panela do globalnog foruma

Svetski ekonomski forum osnovan je 24. januara 1971. u Ženevi kao neprofitna fondacija (nevladina organizacija u privatnom vlasništvu) čiji je inicijator i više decenija predsednik bio nemački ekonomista Klaus Švab, sa idejom da kreira prostor za dijalog između biznisa i politike. Forum je prvobitno okupljao evropske poslovne lidere radi razmene perspektiva o menadžmentu i ekonomskim pitanjima. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, taj skup je prerastao u globalnu platformu koja na godišnjim sastancima u švajcarskom gradiću  Davosu okuplja državne lidere, direktore najvećih kompanija, akademike i predstavnike civilnog društva da raspravljaju o najvećim političkim, ekonomskim i društvenim izazovima.

Danas je forum formalno međunarodna nevladina organizacija i fondacija sa sedištem u Ženevi, sa kancelarijama i predstavništvima u Njujorku, San Francisku, Pekingu i Tokiju a njegova misija, kako stoji u statutu, jeste da „unaprеdi stanje sveta“ kroz angažovanje lidera iz različitih sektora radi oblikovanja globalnih, regionalnih i industrijskih programa. Forum je nezavisan i formalno nije povezan ni sa jednom vladom, ali je zbog načina finansiranja (kroz članarine i doprinose velikih globalnih kompanija), često kritikovan kao elitistička organizacija sa neizabranim vođstvom koje nema neposrednu odgovornost prema građanima država čije interese, navodno, pomaže da oblikuju.

Godine 2025. došlo je do prekretnice kada se Švab povukao sa mesta izvršnog predsednika i člana Upravnog odbora nakon više od 50 godina vođstva a umesto njega su za privremene kopredsednike imenovani Leri Fink, direktor „BlekRoka“, i Andre Hofman iz „Rošea“, što simbolizuje tranziciju foruma u novu eru kada predstavnici najkrupnijeg kapitala otvoreno preuzimaju upravljanje.

Svetski ekonomski forum je tokom decenija postao poznat po izradi uticajnih izveštaja kao što su „Globalni izveštaj rizika“, „Budućnost radnih mesta“ i drugi, koji služe kao referentne tačke za međunarodne strategije i politike, ali time je dodatno ojačao percepciju da je u pitanju neformalni centar moći koji oblikuje globalnu agendu bez demokratske kontrole.

Kritičari često ukazuju na to da forum, iako formalno nevladin, ima osobine mešavine lobističke organizacije i privatne mreže uticajnih aktera, jer mnoštvo diskusija i inicijativa nastalih u Davosu preraste u strateške planove velikih poslovnih i političkih igrača širom sveta.

Iako je osnivačka misija foruma bila promovisanje javno-privatnog dijaloga za rešavanje globalnih problema, njegova evolucija i način na koji dramatizuje okupljanje elite, učinili su ga i objektom skepticizma, posebno u vreme kada su svetski odnosi polarizovaniji i kada se sve više dovodi u pitanje legitimnost takvih globalnih foruma. Na kraju, i pored promene na čelu i unutrašnjih izazova, samit u Davosu i dalje ostaje jedno od najznačajnijih godišnjih okupljanja na kome se susreću lideri sveta da uobliče vizije politike, ekonomije i međunarodne saradnje, ali su pitanja o tome ko zaista definiše pravce tih vizija, i pod kakvim uticajima, sve prisutnija.

Podrška, kritike i percepcija elitizma

Iako hvaljen kao platforma za međunarodni dijalog o globalnim izazovima, ovaj ekonomski forum istovremeno je pod stalnom vatrom kritika zbog percepcije da služi interesima globalne elite a ne šire javnosti. Kritičari ukazuju na visoke finansijske barijere za učešće, gde pojedinačne kotizacije i članarine dosežu desetine hiljada franaka, što podstiče utisak da su diskusije - privilegija bogatih i moćnih a ne debata za sve...

Kritike su naročito ojačale posle finansijske krize 2008. godine i talasa političkog preispitivanja globalizacije nakon 2016, kada je Davos počeo da se doživljava kao skup ljudi koji donose odluke bez demokratskog legitimiteta. Rusija od 2014. a naročito posle 2022. i invazije na Ukrajinu, otvoreno kritikuje forum kao produženu ruku zapadnog globalističkog poretka i instrument političkog pritiska. Mađarski premijer Viktor Orban od 2018. godine Davos opisuje kao simbol liberalne elite koja deluje protiv suverenih nacionalnih država.

U Sjedinjenim Državama, Donald Tramp je još tokom svog prvog mandata isticao da Davos okuplja „globaliste“ udaljene od stvarnih problema običnih građana, iako je sam koristio govornicu foruma za slanje političkih poruka, i to baš prošle nedelje. Sa druge strane ideološkog spektra, senator Berni Sanders godinama kritikuje Davos kao mesto gde se milijarderi zalažu za borbu protiv nejednakosti dok, istovremeno, profitiraju od sistema koji tu nejednakost produbljuje. Kritički ton dodatno je pojačan 2024. kada je argentinski predsednik Havijer Milej u Davosu direktno napao forum kao ideološko središte kolektivizma i državne intervencije na tržištu.

Unutar same organizacije, završetak višedecenijske ere Klausa Švaba i njegovo povlačenje sa čelnih funkcija otvorili su rasprave o krizi legitimiteta i potrebi za reformom. Iako branioci foruma ukazuju na inicijative i mreže saradnje koje su u Davosu nastajale, percepcija da se radi o zatvorenom klubu globalne elite ostaje snažna. Upravo ta kombinacija političke moći, ekonomskog uticaja i izostanka formalne odgovornosti čini Davos kontroverznom institucijom savremenog globalnog poretka.

Trampov nastup i učešće malih zemalja

Na ovogodišnjem Svetskom ekonomskom forumu američki predsednik dominirao je Davosom, koristeći govornicu da na oštar i često polemičan način iznese svoju viziju američke politike i odnosa sa Evropom i svetom. Njegovo obraćanje bilo je isprepleteno kritikama evropske politike i odbranom američkih interesa. Tramp je, prema izveštajima, koristio forum ne samo za tradicionalni ekonomski dijalog, već i političko isticanje svoje agende „Amerika na prvom mestu“, uključujući kritike klimatskih mera i zahteve za promenama u NATO, što je mnoge evropske liderе ostavilo „u neprijatnoj poziciji“. Upravo Trampov stil – direktan, konfrontirajući, podsetio je na to da politički lideri koriste ovaj skup i za promociju svojih unutrašnjih i spoljnopolitičkih agendi.

Za male zemlje poput Srbije, Davos predstavlja priliku za direktne susrete sa liderima najvećih ekonomija i organizacija, uspostavljanje  bilateralnih razgovora i predstavljanje svojih ekonomskih i političkih prioriteta široj publici. U prošlosti su delegacije manjih država ostvarivale konkretne koristi od prisustva na forumu, kroz privlačenje investicija do uključivanja u globalne inicijative i partnerstva, što je često predstavljano kao šansa da se prevaziđu ograničenja koja imaju unutar regionalnih blokova.

Ipak, ovogodišnja dominacija američke politike na glavnoj bini i trenuci retorike predsednika SAD, skrenuli su fokus sa tradicionalnih tema Davosa, što je za neke učesnike značilo da su teme poput sigurnosti, trgovinskih odnosa i suvereniteta postale važnije od klasičnih ekonomskih diskusija.

*U ovoj rubrici ćemo pokušati da pojasnimo aktuelne događaje tako što ćemo se podsetiti ključnih činjenica i istorijskog konteksta koji su im prethodili a koje smo u haosu raznoraznih narativa i tumačenja – možda i zaboravili. Čitaoci su pozvani da i sami predlože teme među onima koje su obeležile proteklu nedelju a kojima bi želeli da se BalkanMagazin pozabavi. Predloge možete slati na office@balkanmagazin.net.