Nemački kancelar menja strategiju: partnerstvo sa Italijom umesto sa Francuskom

Nemački kancelar, konzervativac  Fridrih Merc uspostavio je bliže veze sa italijanskom premijerkom i liderkom krajnje desnice Đorđom Meloni, sa kojom se dogovorio o zajedničkim ekonomskim predlozima koje će predstaviti evropskim partnerima. Za nemačku štampu, ova inicijativa potiskuje tradicionalno francusko-nemačko partnerstvo u drugi plan prenosi francuski Kurie enternasional (https://www.courrierinternational.com) u pregledu međunarodnih medija:

„Nemačko-italijanski odnosi su dugo bili u senci francusko-nemačkog partnerstva, kao i nemačkih veza sa Poljskom“, piše konzervativni dnevnik Frankfurter alemajne cajtung (https://www.faz.net/aktuell/wirtschaft/werden-meloni-und-merz-zu-ziemlich-besten-wirtschaftsfreunden-110823609.html), dodajući da se u poslednje vreme se Savezna Republika okreće od ovih privilegovanih partnera i sada, navodno, razmatra da postane „najbolji ekonomski partner“ Rima.

Entuzijazam prema Francuskoj – kratkog veka

Ovo je pravi preokret. Kada je došao na vlast pre manje od godinu dana, podseća nas Zidojče cajtung (https://www.sueddeutsche.de/politik/merz-meloni-partnerschaften-europa-frankreich-trump-li.3372709), konzervativni kancelar Fridrih Merc je „jačanje francusko-nemačkog prijateljstva učinio jednim od prioriteta svoje spoljne politike“. Verovao je da je njegov prethodnik, socijaldemokrata Olaf Šolc, zanemario Pariz. Francusko-nemački ekonomski akcioni plan je brzo objavljen kako bi se pokazala odlučnost Berlina da ojača veze sa susedom.

„Ali ovaj entuzijazam je bio kratkog veka“, zaključuje uvodničar ovog lista: „Nakon niza neslaganja i razočaranja, Emanuel Makron, čija je domaća pozicija značajno oslabljena, više nije privilegovani partner nemačkog kancelara.“

On sada usmerava pažnju na Italiju koja je politički stabilna od dolaska na vlast liderke krajnje desnice Đorđe Meloni.

Merc je 23. januara putovao u Italiju, zajedno sa velikim delom vlade. „Makron je stvar prošlosti. Merc sada računa na Meloni.“

Vojni avioni, poljoprivredna politika, Ukrajina, Grenland…

Na Mercovu promenu strategije uticala su neslaganja oko nekoliko pitanja. Simbol francusko-nemačke saradnje, program FCAS, namenjen revolucionarnim promenama u borbenom vazduhoplovstvu, zaustavljen je zbog neslaganja među proizvođačima.

Takođe, neslaganje oko ugovora Merkosur koji Nemačka podržava za razliku od Francuske.

Istovremeno, tenzije su velike zbog Ukrajine:

„Makronov poziv Vladimiru Putinu u decembru nije se dopao nemačkom kancelaru kao ni Makronov pokušaj da organizuje samit G7 u Parizu sa Rusijom –  inicijativa koju je otkrio Donald Tramp.“

Geopolitička trenja oko Grenlanda dodatno su pogoršala situaciju.

„U Berlinu su ljudi cenili napore Đorđe Meloni da se uskladi sa Evropom u odgovoru na Trampove najnovije pretnje o povećanju carina, dok je Emanuel Makron jednostrano odlučio da zahteva snažne mere protiv Sjedinjenih Država“, tvrdi Frankfurter alemajne cajtung.

Međutim, ekonomska pitanja su se pokazala kao pitanja od odlučujućeg značaja, dodaje Zidojče cajtung.

Zajednički ekonomski plan

Posebno je trenje oko Merkosura zateglo francusko-nemačke odnose. Dok se Pariz protivio ovom trgovinskom sporazumu sa četiri južnoameričke zemlje, Berlin je usvojio suprotan stav, u ime „evropske nezavisnosti“.

Italija je na kraju prihvatila ovaj ugovor o slobodnoj trgovini  – „iako je Meloni u poslednjem trenutku izrazila rezerve u ime svojih poljoprivrednika“, primećuje Frankfurter alemajne cajtung.

Nakon toga, odluka Evropskog parlamenta da „uputi sporazum EU-Merkosur Sudu pravde EU (kako bi preispitao njegovu zakonitost) nije dobro prihvaćen u Rimu i u Berlinu“.

Fridrih Merc smatra Đorđu Meloni pragmatičnom ženom, sa kojom je već sarađivao na ublažavanju evropskog zakonodavstva koje proizvođače vozila obavezuje da pređu na potpuno električna vozila do 2035. godine. Složili su se oko zajedničkog ekonomskog plana, koji nameravaju da predstave na evropskom samitu 12. februara.

„U srži njihovog plana su deregulacija, racionalizacija birokratije i jačanje unutrašnjeg tržišta.“

„Dve zemlje takođe pronalaze zajednički jezik zbog sličnih strukturnih problema“, primećuje frankfurtski list. Obe nacije imaju sve starije stanovništvo i ekonomije koje u velikoj meri zavisne od izvoza. Njihove industrije rade u otežanim uslovima zbog povećanih cena energije, koje su postale previsoke posle obustave isporuka ruskog gasa. Takođe, za razliku od Francuske, ni Nemačka ni Italija ne mogu se osloniti na nuklearnu energiju.

Prema pisanju Frankfurter alemajne cajtunga, ove sličnosti bi mogle da podstaknu veću saradnju između Rima i Berlina u budućnosti.