KAKO SMO DOVDE DOŠLI: MOŽE LI AMERIKA DA UZME ILI KUPI GRENLAND U 21. VEKU?

Najava Donalda Trampa, da bi Sjedinjene Države trebalo da „uzmu“ ili kupe Grenland, zvučala je kao provokacija ali je brzo prerasla u ozbiljno geopolitičko pitanje. Iza, naizgled jednostavne ideje, krije se čitav splet istorijskih presedana, pravnih prepreka, strateških interesa i strahova Evrope da se pravila igre menjaju pred njenim očima. Grenland je tako postao simbol šire krize savremenog poretka: da li se svet vraća logici imperija, ili samo ulazi u novu fazu pregovaranja o moći, granicama i savezništvima u 21. veku.

Međunarodni okviri nekad i sad

Da li je realno da SAD „kupe“ Grenland i pod kojim uslovima, jedno je od ključnih pitanja koje je pokrenula najnovija američka diplomatija. Grenland je danas autonomna teritorija Kraljevine Danske sa sopstvenim parlamentom i širim pravima na unutrašnju samoupravu, ali je za spoljnu politiku i odbranu formalno vezan za Dansku, pa ni danska vlada ne može samovoljno da proda teritoriju bez saglasnosti Grenlanđana i potencijalno ustavnih promena u Kopenhagenu.

Ideja o kupovini nije nova. SAD su u prošlosti razmatrale slične opcije (ponuda Danskoj 1946. da se za Grenland i Island plati 100 miliona dolara), ali nikada nisu postojali ozbiljni pregovori ili formalni sporazum. Američki predsednik je poslednjih meseci ponovo javno isticao interes SAD za sticanje kontrole nad ostrvom pozivajući se na „nacionalnu bezbednost“ i stratešku važnost Arktika a ponekad je čak implicirao da nijedna opcija (uključujući i prinudu), nije isključena. Međutim, međunarodno pravo ne dozvoljava jednostranu aneksiju teritorije članice druge države, bez njenog pristanka, a Grenland i Danska su jasno poručili da ostrvo nije na prodaju i da planiraju da se odbrane unutar NATO okvira.

Formalno, mogla bi da se zamisli jedino dobrovoljna promena statusa, ako bi Grenland formalno postao nezavisan i zatim izglasao ujedinjenje sa Sjedinjenim Državama, ali ankete pokazuju da većina Grenlanđana ne želi da postane deo SAD i više ceni svoj identitet i vezu sa Danskom. Bilo kakav pokušaj da se teritorija prisvoji bez saglasnosti doveo bi u pitanje osnovna načela Povelje UN i verovatno bi izazvao globalnu osudu, sankcije ili pravne izazove pred međunarodnim sudovima.

Dakle, u stvarnosti, kupovina ili prisvajanje Grenlanda bez sporazuma i volje njegovih stanovnika, ostaju praktično nemogući bez vojne intervencije, što bi imalo dalekosežne posledice po međunarodni poredak i bezbednosne saveze poput NATO.

Grenland na mapi severne polulopte, foto https://www.britannica.com/place/Greenland

Od kupovine Aljaske do Arktika

Priča o Grenlandu ne može da se razume bez pogleda u istoriju američkih teritorijalnih akvizicija koje su nekada podrazumevale, i ostvarivale, kupovine ogromnih područja. Najpoznatiji primer je kupovina Aljaske od Rusije 1867. godine, kada je SAD platila 7,2 miliona dolara za teritoriju od 1,5 miliona kvadratnih kilometara, transakcija koja je kasnije priznata kao strateška pobeda, iako je inicijalno bila ismejavana kao „Sevardova glupost“. U istoj godini državni sekretar SAD Vilijam Sevard razmatrao je i mogućnost dodavanja Grenlanda i Islanda u američku zonu, naručivši izveštaj koji je isticao bogatstvo resursa i geografske prednosti tih ostrva – ali je ta ideja ostala samo na početnoj fazi.

Tokom 20. veka još je najmanje jedan pokušaj formalnog sticanja Grenlanda zabeležen posle Drugog svetskog rata. Naime, administracija predsednika Henri Trumana 1946. ponudila je Danskoj 100 miliona dolara u zlatu za ostrvo, naglašavajući njegovu stratešku važnost u hladnoratovskoj ravnoteži snaga. Danska je ponudu odbila.

Ove istorijske epizode pokazuju da ideja o teritorijalnim akvizicijama preko finansijskih ponuda nije nepoznata američkoj politici, ali se realizovala u kontekstu 19. veka i početka Hladnog rata, kada su međunarodni standardi i geopolitičke dinamike bili znatno drugačiji. U 21. veku, međutim, koncept „kupovine“ teritorije suočava se sa snažnim pravnim i političkim ograničenjima: Grenland je autonomna teritorija sa sopstvenim parlamentom unutar Kraljevine Danske, i svaka promena statusa zahteva saglasnost lokalnih vlasti i međunarodnu legitimnost.

Savremeni međunarodni poredak posle Drugog svetskog rata snažno brani suverenitet i teritorijalni integritet država, što znači da bi ideja o sticanju teritorije kroz jednostavnu kupovinu, bez volje samih Grenlanđana, bila gotovo nezamisliva. Ipak, geopolitički kontekst se menja: otapanje arktičkog leda otvara nove pomorske rute i pristup resursima, što čini Arktik (i Grenland kao njegov strateški centar), ključnim poligonom suparništva svetskih sila.

Za razliku od Aljaske u 1860-im, međutim, današnji pokušaji da se ponovo aktivira „kupovina“ Grenlanda više liče na geopolitičko pregovaranje o uticaju i bezbednosnim aranžmanima nego na klasičnu akviziciju teritorije koja bi promenila granice država.

Zašto baš Grenland

Grenland danas nije samo zabačeno ostrvo prekriveno ledom, već centar geopolitičke konkurencije velikih sila zbog svoje strateške pozicije u Arktiku između Severne Amerike i Evrope i otvaranja novih pomorskih ruta koje klimatske promene čine sve pristupačnijim. Njegova lokacija omogućava kontrolu nad severnim prolazima i predstavlja ključnu tačku u odbrambenom sistemu SAD i NATO, što je vidljivo i kroz američku bazu „Pitufik“ koja služi za rano upozoravanje i vazdušni nadzor nad Arktikom i širim regionom.

Stručnjaci ističu da globalno otapanje arktičkog leda otvara nove rute za trgovinu i skraćuje vreme između Azije i Evrope, što dodatno podiže strateški značaj Grenlanda za sve velike sile. Pored geografskog položaja, Grenland je bogat kritičnim mineralima i resursima, uključujući depozite retkih zemnih metala i drugih strateški važnih sirovina, što dodaje ekonomsku dimenziju interesima SAD, ali i Kine i Evropske unije. U Trampovim javnim izjavama jasno se ističe upravo ovaj spoj bezbednosnih i ekonomskih motiva: da SAD ne smeju da dozvole Rusiji ili Kini da preuzmu uticaj u regionu i da bi kontrola Grenlanda bila „ključna za nacionalnu bezbednost“.

Dok stručnjaci ukazuju na realne geopolitičke i ekonomske razloge američkog interesovanja, drugi ga vide kao deo šire agende imperijalnih ambicija i pokušaja redefinisanja međunarodnih odnosa moći u post-hladnoratovskom svetu, ili čak testiranje granica savezništava poput onih u okviru NATO. U svakom slučaju, Grenland je postao simbol šire trke za uticaj u Arktiku koja uključuje i bezbednosne, ekonomske i klimatske dimenzije, te se kao takav ne može posmatrati samo kroz prizmu jedne jednostavne transakcije.

Evropa između savezništva i straha

Izjave američkog predsednika o Grenlandu stavile su Evropu u nezgodan položaj između formalnog savezništva sa SAD i straha od presedana koji bi potkopao osnovna pravila međunarodnog poretka. Za Dansku, slučaj Grenlanda nije samo pitanje teritorije, već i test njenog suvereniteta i političke težine unutar NATO i Evropske unije, jer se prvi put suočava sa pritiskom saveznika a ne spoljnog protivnika. U Briselu se zato sve češće čuje zabrinutost da bi tolerisanje ovakvih poruka oslabilo zajedničku evropsku poziciju i otvorilo vrata logici sile u odnosima među državama. NATO se u ovom kontekstu nalazi u posebno osetljivoj poziciji: savez zasnovan na kolektivnoj bezbednosti teško može da objasni kako funkcioniše ako jedna članica javno dovodi u pitanje teritorijalni integritet druge.

Za manje države u Evropi i šire, poruka je još ozbiljnija. Ako Grenland može da se „uzme“ političkim pritiskom ili pretnjom, ko garantuje da se sutra slično neće dogoditi negde drugde? Upravo zato mnogi evropski zvaničnici naglašavaju da ovo nije bilateralno pitanje Danske i SAD, već problem koji se tiče čitavog sistema međunarodnih odnosa. U diplomatskim krugovima sve se češće povlače paralele sa svetom u kojem se sfere uticaja ponovo crtaju mimo manjih aktera, što podseća na logiku velikih dogovora iz prošlog veka.

Ako bi se ovakav pristup normalizovao, Evropa bi se suočila sa dugoročnim slabljenjem bezbednosnih garancija na koje se decenijama oslanjala. Zato slučaj Grenlanda već sada prevazilazi samu temu Arktika i postaje signal upozorenja o tome kako bi mogao da izgleda svet u kojem pravila više nisu zajednička, već selektivna.

*U ovoj rubrici ćemo pokušati da pojasnimo aktuelne događaje tako što ćemo se podsetiti ključnih činjenica i istorijskog konteksta koji su im prethodili a koje smo u haosu raznoraznih narativa i tumačenja – možda i zaboravili. Čitaoci su pozvani da i sami predlože teme među onima koje su obeležile proteklu nedelju a kojima bi želeli da se BalkanMagazin pozabavi. Predloge možete slati na office@balkanmagazin.net.