ZBOG GRENLANDA AMERIČKE CARINE ZA OSAM EVROPSKIH ZEMALJA
SAD uvode desetoprocentnu carinu na robu iz Danske, Norveške, Francuske, Nemačke, Britanije, Holandije i Finske, od 1. februara, dok ne bude gotov sporazum o "potpunom i totalnom otkupu Grenlanda", objavio je Donald Tramp
(Copenhagen, 17.01.2026 - protest u Kopenhagenu, sa zahtevom da Grenland ostane u sastavu Danske, FoNet/AP)
Američki predsednik Donald Tramp saopštio je da od 1. februara, zbog Grenlanda, uvodi desetoprocentnu carinu na robu iz Danske, Norveške, Francuske, Nemačke, Britanije, Holandije i Finske. Carine će, prema njemu, važiti dok se Sjedinjenim Državama ne omogući da zaključe sporazum o kupovini ovog arktičkog ostrva.
Ukoliko sporazum o "potpunom i totalnom otkupu Grenlanda" ne bude gotov do 1. juna, povećaće se carina od tog datuma na 25 procenta. Tramp je to saopštio na svojoj društvnoj mreži Truth Social.
Pomenute zemlje su se složile u podršci Danskoj koja najavlje da poluatonomno ostrvo nije na prodaju. Takođe, demokratski izabrani predstavnici samih Grenlanđana ponovo navode da nemaju interesa za to da postanu deo Sjedinjnih Država.
Trampova pretnja cilja na ključne evropske saveznike SAD i stvara dalji pritisak na Severnoatlnstku alijansu, piše agencija Bloomberg.
Prema agencijama, nije jasno kakvu bi pravnu osnovu Tramp koristio kako bi primenio pojedine nove carine na zemlje članice Evropske unije. U prošlosti se, u slučaju sličnih pretnji, oslanjao na zakon o međunarodnim nužnim ekonomskim ovlašćenjima (International Emergency Economic Powers Act).
Trampovo saopštenje došlo je pošto se ove nedelje u Vašingtonu sreo danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen s najvišim predstavnicima Trampove administracije i sa članovima Kongresa. Susretu je prisustvovala i grenlandska ministarka spoljnih poslova Vivijan Mocfeldt. Rasmusen je, posle sastanka, novinarima rekao da "temeljno neslaganje" traje i dalje u vezi Grenlanda.
