IZRAEL JE U STANJU VISOKE GOTOVOSTI ZBOG MOGUĆNOSTI DA SAD INTERVENIŠU U IRANU
Teheran je upozorio da bi bilo kakav napad vodio ka osveti prema Izraelu i protiv američkih baza u regionu
(Teheran, 11.01.2026 - Demonstracije na ulicama iranske prestonice Teherana, FoNet/AP)
Izrael je u stanju visoke gotovosti zbog mogućnosti da Sjedinjene Države intervenišu u Iranu gde se održavaju najveće protivladine demonstracije poslednjih godina. Informiše o tome agencije Rojters koja se poziva na tri izraelska izvora, upoznata sa sitacijom.
Teheran je upozorio da bi bilo kakav napad vodio ka osveti prema Izraelu i protiv američkih baza u regionu. Izraelski predsednik Benjamin Netanjahu potom je saopštio da njegova zemlja prati pažljivo situaciju u Iranu.
Američki predsednik Donald Tramp poslednjih dana je više puta zapretio intervencijom i upozorio Teheran da protiv demonstranata ne koristi silu. U subotu je rekao da su SAD "spremne da pomognu". Američki mediji tog dana su, pozivajući se na anonimne službenike, objavili da je Tramp blizu mogućnosti napada na Iran ali još se nije odlučio.
O mogućnosti intervencije SAD u Iranu preko telefona su razgovarali Netanjahu i ministar spoljnih poslova SAD Marko Rubio, izjavio je jedan od izvora.
"Narod Izraela i celi svet vide ogromno junaštvo iranskih građana", izjavio je u uvodu za današnje zasedanje izraelske vlade Netanjahu. Osudio je masovna ubijanja civila koja se, prema njemu, nastavljaju u zemlji i izrazio nadu da će se obnoviti odnosi između Izraela i Irana, čim se zemlja oslobodi tiranije.
Iran je danas upozorio SAD povodom mogućnog napada. Predsednik parlamenta Mohammad Bagher Chalibaf poslanicima je rekao da bi Teheran reagovao osvetom prema legitimnim ciljevima kao što su Izrael i američke baze. Svoj stav prema SAD iskazali su i poslanici koji su na zasedanju parlamenta skandirali "Smrt Americi".
Rojters ukazuje da izvori nisu naveli šta u praksi znači visoka spremnost izraelskih snaga. Izrael i Iran su međusobno lane u junu vodili 12-dnevni rat.
Prema podacima neprofitne organizacije „Human Rights Activists News Agency“ (HRANA) već su nasilja koje prate demonstracije protiv iranskog režima dovele do 203 mrtvih i preko 2.600 uhapšenih, piše Rojters. Druga nevladina organizacija „Iran Human Rigts“ (IHR) pre toga je informisala o 192 ubijenih demonstranata. Upozorila je, takođe, da broj žrtava može biti izrazito veći i to preko 2000.
Sadašnji protesti su najveći od demonstracija na prelasku 2022. i 2023, koje su usledile posle smrti mlade Iranke Mahsy Aminio u policijskoj ćeliji.
Eksploziju sadašnih nezadovljstava izazvali su 28. decembra protesti trgovaca u Iranu, ogorčnih padom domaće valute rijala. Postupno su im se priključivale druge grupe stanovnika, uključujući studente, a nezadovoljstva su potom prerasla u široke protivladine demonstracije po celoj zemlji.
