Makron predlaže podelu “francuskog nuklearnog odvraćanja“ sa ostatkom Evrope: nova „Linija Mažino“ koja ničemu ne služi?

Nuklearna doktrina Francuske, jedine zemlje EU koja poseduje atomsko oružje, evoluiraće ka „naprednom nuklearnom odvraćanju“ pri čemu će zemlje saveznice moći da učestvuju u organizaciji i vežbama vezanim za nuklearne udarne snage - najavio je Emanuel Makron u govoru održanom u pomorskoj vojnoj bazi Il-Long u Brestu na zapadu Francuske gde se nalaze četiri nuklearne podmornice sa balističkim raketama francuske ratne mornarice.

Francuska ponuda – francusko komandovanje

Makron je precizirao koncept po kome će zemlje – saveznice, koje to žele, moći da učestvuju u zajedničkim vežbama “nuklearnog odvraćanja“, kao i da će na svojim teritorijama moći da prihvate strateške vazduhoplovne snage što bi za posledicu imalo razmeštanje francuskog nuklearnog arsenala duboko na evropskom kontinentu.

Ova Makronova ponuda, da Francuska rasporedi svoje nuklearno oružje u Evropi i tako omogući zemljama koje to žele da stanu pod francuski nuklearni kišobran, uslovljena je, međutim, primenom principa da “konačnu odluku“ o upotrebi aresenala donosi samo Francuska. Konačna odluka neće biti ni pripremana, ni donošena zajednički, kao što ni “vitalni interesi“ neće biti zajednički definisani “i stoga nema garancije“ – rekao je Makron.

Ovo znači da se u suštini ništa ne menja u dosadašnjoj doktrini nuklearnog odvraćanja zasnovanoj na autonomnom odlučivanju Francuske.

Zajednička proizvodnja raketa i osam saveznika

Emanuel Makron je već u maju 2025. pominjao mogućnost da podeli “francusko nuklearno odvraćanje“ sa ostatkom Evrope. Rekao je tada da je spreman za „diskusiju“ o raspoređivanju u drugim zemljama aviona opremljenih nuklearnim „bombama“.

Novinu predstavlja jedino najava Makrona da će biti povećan broj nuklearnih “glava“ u vojnom arsenalu Francuske kao i da će nova francuska nuklearna podmornica “L’Invincible“ biti u pogonu od 2035. godine.

Makron je takođe najavio da će Francuska, Nemačka i Velika Britanija zajednički proizvoditi rakete dugog dometa.

U vezi sa povećanom ulogom koju bi francuski atomski arsenal mogao da igra u evropskoj bezbednosti Makron je juče naveo da je osam zemalja zainteresovano za učešće “naprednom nuklearnom odvraćanju“: Velika Britanija, Nemačka, Poljska, Holandija, Grčka, Švedska, Danska i Belgija.

Lažni osećaj sigurnosti

Govor francuskog predsednika izazvao je veliko interesovanje. U Francuskoj su svi eksperti bez izuzetka takoreći u horu hvalili Makronovu koncepciju i njegov govor opisivali kao istorijski.

Kako je primetio berlinski levo orjentisani dnevnik Tages zajtung, ostaje međutim neizvesno kako bi bilo koja zemlja mogla da prihvati učešće u francuskom nuklearnom odvraćanju i francuski atomski arsenal na svojoj teritoriji ako nema mogućnost da kontroliše taj arsenal i odlučuje o njegovoj eventualnoj upotrebi.

U Francuskoj, jedini ideju nuklearnog odvraćanja odavno javno kritikuje Bernar Norlen (Bernard Norlain), vazduhoplovni general u penziji i predsednik Inicijative za nuklearno razoružanje koji već godinama upozorava da je „iluzija verovati da nas nuklearno oružje štiti“.

Norlen ukazuje da je “nuklearno oružje skupo, pruža lažni osećaj sigurnosti i rizikuje da postane zastarelo u slučaju novog sajber i svemirskog ratovanja“ kao i da zapanjujuća količina eksperata zaboravlja da upotreba tog oružja znači da će druga strana moći da uzvrati što znači kraj ljudskog sveta.

“Nećete da gradite strategiju na opštoj smrti svih i svuda“, ističe general Norlen. On smatra da “govoriti o “odvraćanju“ kao krajnjoj garanciji znači obećavati nuklearnu ´Liniju Mažino´“ (odbrambena linija koju je Francuska uoči Drugog svetskog rata sagradila na granici prema Nemačkoj ali se ona pokazala potpuno nekorisnom).

Francuska „spremna“ da „učestvuje“

Makron je održao govor o nuklearnom odvraćanju u trenutku kada se svi pitaju da li će se Francuska aktivno uključiti u rat u Iranu i na Bliskom Istoku?

Nakon pokretanja američko-izraelske ofanzive protiv Irana, Francuska poziva na deeskalaciju, ali takođe namerava da brani svoje interese na Bliskom istoku tako što će braniti Jordan i države Persijskog zaliva.

„Francuska nije bila ni obaveštena niti uključena“ u američko-izraelsku ofanzivu protiv Irana, tvrdio je Emanuel Makron nekoliko sati nakon početka udara na Islamsku Republiku u subotu, 28. februara.

U zajedničkom saopštenju objavljenom istog dana, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska su se izjasnile spremnim da sprovedu „proporcionalne odbrambene akcije“ kako bi „uništile sposobnost Irana da lansira rakete i dronove“. Međutim, za razliku od ova svoja dva partnera u „grupi E3“ koji su aktivno učestvovali u nuklearnim pregovorima sa Iranom tokom proteklih dvadeset godina – Francuska se opredelila za oprezniju politiku.

Dok su Berlin i London podržali odluku Vašingtona da napadne Teheran, Emanuel Makron je u subotu, 28. februara, na društvenoj mreži X napisao da „izbijanje rata između Sjedinjenih Država, Izraela i Irana ima teške posledice po međunarodni mir i bezbednost“. Francuski predsednik, koji je pozvao na sastanak Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, takođe je „zauzeo čvršći stav, izjavljujući da je eskalacija 'opasna za sve' i da 'mora prestati'“.

U nedelju, 1. marta, Emanuel Makron je sazvao drugi hitni sastanak francuskog Saveta odbrane u Jelisejskoj palati od početka napada na Iran. Istog dana, francuska pomorska baza u Abu Dabiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, pogođena je projektilom.

„Šteta je samo materijalna i ograničena. Nije bilo povređenih“, izjavila je ministarka oružanih snaga Katrin Votren.

Francuska već ima 650 vojnika stacioniranih u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i još 700 u Libanu, koji učestvuju u UNIFIL-u, mirovnoj misiji UN. Snage na terenu takođe mogu računati na podršku oko 1.500 vojnika iz francuske vojne baze u Džibutiju, koji mogu biti raspoređeni na Bliski istok.

Nosač aviona „Šarl Degol“, koji je bio stacioniran u luci Malme, takođe je prekinuo svoj boravak u Švedskoj i poslat je u istočni Mediteran. Ovim raspoređivanjem „Francuska ulazi u sukob sa Iranom“, ocenili su švedski mediji tim povodom.

Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro je juče na konferenciji za novinare objavio da je Francuska „spremna“ da „učestvuje“ u odbrani zemaljama Zaliva i Jordana sa kojima ima sporazume koji je obavezuju da poštuje princip kolektivne samoodbrane“.

Takođe je naveo da „skoro 400.000 francuskih državljana boravi ili se nalaze u poseti u dvanaest zemalja u regionu“.