KAKO SMO DOVDE DOŠLI: OD KARIPSKIH BLOKADA DO DOMINACIJE NA TRŽIŠTU NAFTE

Zaplenjena nafta, ratni brodovi u Karipskom moru i diplomatski sukob u Ujedinjenim nacijama ponovo su ogolili način na koji se danas vodi globalna politika moći. Dok Vašington tvrdi da ekonomskim i vojnim pritiskom udara na finansiranje „nedemokratskih režima“ i trgovinu narkoticima, Moskva i Peking u tome vide otvoreno kršenje suvereniteta i opasan presedan koji se već primenjuje i protiv Rusije.

Venecuela je tako postala nova tačka sudara velikih sila, ali i ogledni primer šire prakse u kojoj sankcije, blokade i zaplena imovine zamenjuju međunarodni konsenzus. Pitanje više nije samo da li su ove mere legalne, već da li svet ulazi u fazu u kojoj pravo ustupa mesto sili a geopolitika se vodi kroz energente, mornarice i finansijske tokove. U toj dinamici, granica između borbe protiv kriminala i ekonomskog rata postaje sve nejasnija.

Američka blokada i vojne akcije

Američke vlasti su poslednjih meseci pojačale blokadu venecuelanskih naftnih tankera u Karipskom moru, u okviru šire kampanje koju administracija Donalda Trampa povezuje sa pritiskom na režim Nikolasa Madura. Prema izveštajima, obalska straža SAD je zaplenila supertanker „Skiper“ a potom još jedan brod „Senčuri“, dok je treći, „Bela 1“ bio predmet potere u međunarodnim vodama jer je izbegao ukrcavanje i zaplenu od strane specijalnih timova SAD. Vašington je objavio da su ove mere deo „potpune blokade“ sankcionisanih naftnih isporuka i da ciljaju na finansijske kanale koji, kako tvrdi, podržavaju „narko-terorizam“ i korupciju vlasti u Karakasu.

Istovremeno, SAD su značajno pojačale svoje vojno prisustvo u regionu, što je najveća koncentracija američkih snaga u Karibima poslednjih decenija. (Više informacija o čitavoj kampanji pronaći ćete u ranije objavljenom tekstu BM posvećenom „Američkom ’narko-ratu’ u vodama Kariba“.) Zvaničnici u Vašingtonu tvrde da takva operacija kombinuje mere protiv krijumčarenja droge i ekonomskog pritiska na režim u Venecueli, mada nedostaju javno dostupni dokazi kojim bi se jasno potvrdila povezanost između naftnih isporuka i mreže krijumčarenja droge.

Venecuela je oštro osudila ove akcije. Nacionalna skupština je usvojila zakon koji predviđa stroge kazne za podršku američkim blokadama i „piratskim“ dejstvima, dok je vlast zaplenu nazvala „međunarodnim gusarenjem i krađom“. Postoje indicije da predsednik Maduro koristi američki pritisak i kao opravdanje za unutrašnju represiju, optužujući Vašington da pokušava da destabilizuje zemlju i sruši njegovu vlast.

U međuvremenu, cifre o učešću Venecuele u globalnoj trgovini naftom pokazuju da je zemlja značajan izvoznik. Pre sankcija, više od 80 odsto venecuelanske nafte išlo je na inostrana tržišta, od čega je Kina u 2025. uvozila oko četiri odsto svoje sirove nafte iz te zemlje, čime je Karakasu bio omogućen pristup važnim resursima. Takav obim izvoza čini blokadu još osetljivijom za globalne energetske tokove, jer utiče ne samo na ekonomiju Venecuele, već i na snabdevanje njenih trgovinskih partnera.

Osude i međunarodno pravo

U trenutnoj krizi, režim u Karakasu održao je niz razgovora sa zvaničnicima iz Pekinga i Moskve, tražeći političku i pravnu podršku protiv, kako tvrde, „nezakonitih američkih akcija“. Kina je oštro osudila presretanje i zaplenu brodova što Vašington sve više koristi kao instrument pritiska, nazivajući to „ozbiljnim kršenjem međunarodnog prava“ i ističući da se protivi jednostranim sankcijama bez mandata Saveta bezbednosti UN.

Istovremeno, Rusija je u više zvaničnih saopštenja izrazila „punu podršku“ Venecueli i osudila američke blokade i pomorske zaplene kao „povratak gusarenja i pravnog haosa“ u Karipskom moru, ukazujući da takve akcije ugrožavaju suverenitet država i međunarodne norme. Ruski predstavnik pri UN Vasilij Nebenzija nazvao je blokadu Venecuele od strane SAD „agresijom koja može imati ozbiljne posledice“ i „jasnom porukom drugim državama da je nezavisna politika rizična“.

Reakcije Pekinga su slične: portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine je upozorio da unilateralne akcije, koje se provode bez multilateralnog okvira, „ozbiljno ugrožavaju slobodu plovidbe i suverenitet država“. Kina je tradicionalno jedan od najvećih trgovinskih partnera Venecuele, posebno u sektoru nafte, i koristi svoj uticaj da podrži Karakas, istovremeno kritikujuci zapadne pristupe sankcijama prema Rusiji za konflikt u Ukrajini kao primer dvostrukih standarda.

Moskva, sa svoje strane, vidi paralele između američkih akcija u Karipskom moru i zapadnih sankcija protiv Rusije koje su dovele do zamrzavanja ruskih sredstava na Zapadu, tvrdeći da se time otvara opasan presedan za manipulaciju međunarodnim pravom i ekonomskim merama protiv suverenih država. U rezolucijama i pismenim objavama pred UN, oba saveznika su apelovala na hitno deeskaliranje tenzija, pozivajući se na Povelju UN i prava koja garantuju nezavisnost i nemešanje u unutrašnja pitanja.

Sve ove osude i protesti su poduprti i brojnim izjavama drugih zemalja Globalnog juga koje upozoravaju da unilateralne vojne i pravne mere protiv Venecuele mogu narušiti regionalnu stabilnost i stvoriti opasan globalni presedan. Ujedinjene nacije su takođe zabeležile ozbiljne kritike stručnjaka koji na nivou međunarodnog prava smatraju da blokada i zaplena tankerа nemaju oslonac u Konvenciji UN o pravu mora i da predstavljaju „upotrebu sile“ koja zahteva dalju pravnu raspravu.

Ovakve reakcije stavljaju međunarodnu zajednicu pred pitanje kako balansirati suverenitet, prava naoružane intervencije i legitimitet sankcija, naročito kada najveće sile same postaju akteri koji osporavaju postojeće norme i institucije.

Energetika, narkotici i geopolitika

Pitanje koje se sve češće postavlja jeste dokle ovakva politika jednostranih blokada i vojnih pritisaka može da ide pre nego što proizvede ozbiljne globalne posledice. U slučaju Venecuele, praktično ne postoji mehanizam koji bi mogao da zaustavi SAD, osim političkog pritiska velikih sila poput Kine i Rusije ili šireg otpora Globalnog juga u okviru UN, ali bez obavezujuće snage. Slična je situacija i sa Ukrajinom, gde Rusiju realno ne može da prinudi niko osim kombinacije iscrpljivanja, pregovora i promene globalnog odnosa snaga, što rat produžava i čini ga instrumentom šire geopolitike.

Naftne blokade i sankcije, bilo prema Venecueli ili Rusiji, već menjaju energetsko tržište, jer se tokovi nafte preusmeravaju, cene postaju političko oružje a SAD jačaju sopstvenu poziciju kao proizvođač, izvoznik i regulator tržišta. Time Vašington ne samo da vrši pritisak na politički nepodobne režime, već i jača sopstveni energetski uticaj nad saveznicima koji ostaju bez alternativnih izvora. Istovremeno, narkotici služe kao dodatno opravdanje za vojno prisustvo i intervencije, iako statistike pokazuju da se globalni tokovi droge time ne prekidaju, već samo preusmeravaju.

Ovakva kombinacija energetike, bezbednosti i sile sve češće se sprovodi bez jasnog međunarodnog mandata, što mnogi pravnici i diplomate označavaju kao opasan presedan. Upravo zato se aktuelna situacija sve više posmatra kao znak da ulazimo u fazu globalne politike u kojoj pravila važe selektivno a moć postaje ključni arbitar.

*U ovoj rubrici ćemo pokušati da pojasnimo aktuelne događaje tako što ćemo se podsetiti ključnih činjenica i istorijskog konteksta koji su im prethodili a koje smo u haosu raznoraznih narativa i tumačenja – možda i zaboravili. Čitaoci su pozvani da i sami predlože teme među onima koje su obeležile proteklu nedelju a kojima bi želeli da se BalkanMagazin pozabavi. Predloge možete slati na office@balkanmagazin.net.