TRAMP HOĆE DA PODRŽI SA 12 MILIJARDI DOLARA ZEMLJORADNIKE KOJI IMAJU PROBLEME S CARINAMA

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) priprema finansijsku podršku za zemljoradnike u visini od 12 milijardi dolara. Tramp je ovaj plan objavio danas na okruglom stolu s predstavnicima zemljoradnika u Beloj kući, uz učešće ministra finansija Skota Besenta (Scott Bessent) i ministarke poljoprivrede Bruk Rolins (Brook Rollins).

Zemljoradnici se suočavaju sa posledicama carinskih ratova koje je Tramp pokrenuo, naročito s Kinom.

"12 milijardi dolara su dosta para", citirala je Trampa agencija AP. Predsednik je dodao da hoće zemljoradnicima da obezbedi sigurnost, a finansije, prema njemu, potiču iz primanja od carina.

Zemljoradničke organizacije politički podržavaju Trampa ali njegova agresivna trgovinska politika i česte promene carinskih tarifa su stalno pod budnom pažnjom zbog uticaja na agrarni sektor i bojazni potrošača, navela je agencija AP.

Više od 11 milijardi dolara od cele sume, prema Beloj kući, biće izdvojeno za program Ministarstva poljoprivrede. Taj program nudi zemljoradnicima jednokratne isplate, saopštila je administracija.

Trgovinski spor sa Kinom, prema AP, najviše pogađa zemljoradnike koji gaje soju i pečurke. Više od polovine tih plodova svake godine ide u izvoz a većina toga ide u Kinu.

Tramp je najpre na uvoz iz Kine uveo desetoprocentne carine. Na kraju marta ova stopa je udvostručena, na 20 posto. To je obrazloženo navodnim uticajem Pekinga na američku zdravstvenu krizu u vezi s drogom fentanil. Bela kuća tvrdi da iz Kine potiču sirovine koje se koriste za poizvodnju ove droge.

Prilikom objavljivanja takozvanih recipročnih carina, kojima je Bela kuća htela da smanji trgovinski deficit s parrtnerima, Kini je uvela dalji uvozni teret od 34 posto. Potom, kada je Peking na američki uvoz uveo revanšističke carine u istoj visini, Tramp je povisio tzv recipročnu carinu na 84 posto. Kasnje je opet povećao na 125 posto što ukupno, sa carinom na fentanil, znači opeterećenje od čak 145 posto. Kasnije su se Vašington i Peking dogovorili o odlaganju i ukidanju dodatnih davanja.

Tramp se potom s kineskim predsednikom Si Đinpingom u oktobru dogovorio o ponovnom snižavanju preostalih 20-procentnih carina na uvoz robe iz Kine u SAD na polovinu. Niža stopa počela je da važi pošto je Peking obećao nove mere u borbi protiv „fentanilske krize". Posle sniženja „fentanilskih“ carina na polovinu, prosečno carinsko opterećenje na izvoz robe iz Kine u SAD iznosi oko 47 posto.