Evropski parlament glasao za gubitak prehrambenog suvereniteta EU: GMO u tanjirima, a da potrošači to i ne znaju

Proizvođačima genetske modifikovane hrane (GMO) u SAD od sada su otvorena vrata Evropske unije. Pod nešto drugačijim imenom, uvoz i prodaja GMO od sada će biti dozvoljeni u EU.  

Vlade Evropske unije (Evropski savet) i Evropski parlament složili su se prošle nedelje da “ublaže“ pravila koja se tiču „novih genetičkih tehnologija“ (NGT) i ukinu obavezu proizvođača da na etiketi obeleže genetske modifikacije. Potrošači tako neće moći da razlikuju namirnice genetski modifikovane novim tehnikama od namirnica proizvedenih na konvencionalan način.

Samo će seme morati da bude obeleženo kao proizvod NGT, ali ne i gotovi proizvodi koji ga sadrže. Potrošači tako neće znati da se genetski modifikovana hrana nalazi u njihovom tanjiru.

Sedam godina za promenu stava

Dozvola uvoza i prodaje GMO pod imenom NGT jedan je od prvih rezultata ugovora o trgovinskoj razmeni koji je predsednica Evopske komisije Ursula fon der Lajen u ime EU potpisala 27. jula u Škotskoj sa američkim predsednikom Trampom. Obavezala se pritom, između ostalog, da EU neće uzvratnim merama odgovoriti na američke carine od 15 odsto i da će masivno uvoziti američke energente.

Epska borba evropskih poslanika protiv lobista hemijske industrije koja je dovela do zabrane GMO 2018. godine tako je otišla u istoriju. Prošle nedelje zabranu je faktički poništio isti Evropskoi parlament, glasajući za legalizaciju uvoza NGT i sada će ta odluka biti prenesena u zakonodavstva država članica,

Izvestilac u Evropskom parlamentu, švedska poslanica Džesika Polfjard (Evropska narodna partija - EPP, desni centar), na osnovu čijeg teksta je izglasana rezolucija o NGT, pozdravila je odluku Parlamenta kao „veliki korak napred“, dodavši da će „ova tehnologija  omogućiti uzgoj biljaka otpornih na klimatske promene i postizanje većih prinosa na manjim površinama“.

Drugi su, kao francuski poslanik, socijalista Kristof Klergo, kritikovali odluku nazvanu “kompromis“. Klergo je upozorio da se potrošaču oduzima sloboda izbora “a sudbinu naših poljoprivrednika bacamo u ruke multinacionala“.

Odobrenje uprkos zabrani?

Obavezujućom rezolucijom menjaju se dosadašnja stroga pravila EU pa će proizvodi genetskog inženjeringa NGT, označeni kao sorte „kategorije 1“, uz ograničen broj mutacija, biti uvrštene u istu kategoriju kao ostali prehrambeni proizvodi. Međutim, o tome koliki broj mutacija može da bude izveden i do koje to granice  - nema saglasnosti među stručnjacima.

Do sada su NGT organizmi bili klasifikovani kao GMO, a svi GMO zabranjeni su za uzgajanje u EU, sa izuzetkom „Monsantovog“ kukuruza 810 koji se gaji na malim parcelama u Španiji i Portugalu.

Zagovornici nove genetske tehnologije (NGT) tvrde da ona omogućava modifikaciju genoma biljke, ali bez unošenja “spoljne genetske modifikacije“, za razliku od genetski modifikovanih organizama (GMO) “prve generacije“, zabranjenih u EU.

Insistiranje na tome da NGT, navodno, nije isto što i GMO, nije nimalo slučajno. Naime, Evropski sud pravde je 2018. godine presudio da genetski modifikovani usevi podležu obavezama utvrđenim Direktivom o GMO koja zahteva da se posebna pažnja posveti potencijalnim rizicima.

Veliki poljoprivredni sindikati podržavaju nove genetske tehnike, kako navode, “za razvoj sorti koje su otpornije na klimatske promene i zahtevaju manje đubriva“. Reč je, naravno, o farmerima koji gaje jednu ili više kultura na posedima od po više stotina hektara i deo su agro-prehrambene industrije povezane sa hemijskom industrijom.

Agro-industrijski lobisti i pobornici predstavljaju NGT kao rešenje za poljoprivredu protiv nestašice vode, suše i porasta temperatura.

Podsetimo, genetski modifikovani organizmi (GMO) koje je EU zabranila, zapravo su prepuni dokazano kancerogenih pesticida kao što je  „Monsantov“ („Bajer“) glifosat. Zrno kukuruza na primer, modfikovano je tako što je u njegov gen unesena modifikaciona poruka da bude otporan na određeni pesticid posle čega se ono tretira tim pesticidom, a zatim završi u tanjiru potrošača.

Zagovornici NGT sada zato naglašavaju da NGT otporni na herbicide ili insekticide neće biti odobreni na tržištu, kao i da NGT proizvodi neće biti dozvoljeni u organskoj poljoprivredi.

Promenom imena – do „malih vrata“

Protivnici novih genetskih tehnologija ukazuju, međutim, da su NGT proizvodi zapravo GMO, ali pod novim imenom.

Ovoj novoj akciji agro-industrijskih lobija protive se proizvođači organske hrane koji su često polivalentni  – to jest, uzgajaju više kultura na manjim posedima (do 50 hektara), a često uz to uzgajaju i živinu i stoku.

Organski poljoprivrednici se plaše štetnih efekata na svoju proizvodnju jer ne znaju kako će moći da garantuju da njihovi proizvodi nisu genetski modifikovani s obzirom da seme može, nošeno vetrom, insektima ili pticama, da završi i na njihovoj njivi.

Takođe nejasno je kakve su moguće posledice na ekosisteme od  upotrebe organizama NGT u velikim razmerama.

Udruženje organskih poljoprivrednika „Bioland“ iz Nemačke opisalo je novu genetsku tehnologiju kao „trojanskog konja“ koji ugrožava evropski prehrambeni suverenitet i slobodu izbora za poljoprivrednike i potrošače.

Za “pojednostavljenje“ pravila koje je podržao Evropski parlament zalagala se naročito moćna poljoprivredna organizacija „Copa-Cogeca“, kao i velike kompanije za proizvodnju semena, tvrdeći da bi to povećalo evropsku konkurentnost u odnosu na Sjedinjene Američke Države i Kinu, čiji zakoni dozvoljavaju nove genetske tehnologije (NGT).

To je ono što tvrde multinacionale kojima će “ublažavanje“ dosadašnjih pravila doneti kolosalne zarade.  

Izvesno je, međutim, da će ovo novo “tolerantno“ evropsko zakondavstvo omogućiti da  genetski modifikovana hrana iz SAD – sada pod novim imenom “NGT“, slobodno ulazi u EU bez carinskih barijera i etiketa.

GMO hrana američkih proizvođača – čiji je uvoz bio zabranjen -  ući će sada tako na “mala vrata“ i bez kontrole na tržište Evropske unije. Ne postoji studija koja bi procenila zdravstvene i ekološke posledice NGT.

SAD su sada postigle ono što nisu uspele pregovarajući o prekoatlantskom trgovinskom i investicionom partnerstvu (TTIP - Transatlantic Trade and Investment Partnership) sa EU od 2013. pa do 2016. kada je Tramp prvi put izabran za predsednika. To su bili pregovori o slobodnoj trgovinskoj razmeni između Sjedinjenih Država i Evropske unije kojima je trebalo da budu obuhvaćeni svi privredni sektori osim industrije oružja.

Grandiozna obećanja zasnovana na potpuno proizvoljno izvedenim statističkim predviđanjima o svetloj buduchnosti u zajedničkom američko-evropskom tržištu od 820 miliona ljudi tada nisu prošla u zemljama EU. Građani i na desetine nevladinih udruženja širom EU tada su se masovno mobilisali protiv.

Prodaja “milom ili silom“

Iza pregovora o TTIP  - kao i sada, iza lobiranja za NGT – stajale su velike multinacionale koje su – da bi se osigurale – tražile da za sporove između njih i država bude nadležno privatno sudstvo, odnosno arbitražni sudovi u kojima sede poslovni advokati. 

Multinacionale su time želele da onemoguće države da primene zakonodavstvo koje štiti njihove građane u slučaju kada interesi građana postanu suprotni interesima multinacionalnih kompanija.

Na primer u slučaju da u nekoj zemlji - koja je potpisala ugovor o nadležnosti arbitražnih sudova i već koristi GMO - parlament odluči da zabrani GMO – onda prizvođač GMO može da tuži tu zemlju kod privatnog suda zbog pretrpljene štete. Slično je, recimo, prošla Australija koja je morala da plaća odštete američkim proizvođačima cigareta jer je njen parlament uveo obavezu da na paklama cigareta bude vidljivo upozorenje o štetnosti pušenja.

TTIP je zapravo bio neka vrsta projekta "mekanog" državnog udara jer bi tekst ugovora TTIP unapred lišio parlamente država EU njihovih zakonodavnih funkcija.

Važno je podsetiti na ove pojedinosti jer postoji suštinski kontinuitet između neuspešnih pregovora o TTIP, prekinutih izborom Trampa u novembru 2016. godine, i sadašnjih pritisaka (nazvanih “pregovori“) Trampove administracije na EU u poznatom političko-vojnom kontekstu.   

Ono što pre deset godina nisu mogle da postignu kroz pregovore sa EU o preko-atlantskoj slobodnoj trgovini (TTIP), Sjedinjene Američke Države postižu sada. Po principu “što ne može milom može silom“ (detaljno izloženom u dokumentu o Strategiji bezbednosti SAD) oni su evropsku ekonomiju, skoro u recesiji, stavili pred ultimatum: ili ćemo uvesti visoke takse za uvoz evropskih proizvoda u SAD i uništiti vas ili ćete otvoriti vrata za uvoz naših proizvoda i kupovaćete naše pesticide (koje ste bili zabranili), piletinu opranu hlorom, GMO hranu i ostalo.