KAKO SMO DOVDE DOŠLI: AMERIKA VRAĆA SVET U STRAH OD HLADNOG RATA

Kada je američko Ministarstvo energetike u septembru objavilo da su u Nevadi sprovedeni „subkritični“ testovi nuklearnih bojevih glava, svet je zastao. Donald Trump je u oktobru preko društvenih mreža najavio da SAD „odmah“ pokreću testiranje nuklearnog oružja kako bi bile „jednake Rusiji i Kini“, čime je prekinut gotovo tri decenije dug moratorijum. Državni sekretar za energiju Kris Rajt potom je precizirao da će testovi biti „nekritični“, bez nuklearne detonacije, ali su stručnjaci upozorili da već i takav korak može da pokrene novo nuklearno takmičenje.

Iako se radilo o eksperimentima bez direktne detonacije, signal je gotovo jasan – Amerika se vraća u nuklearnu trku, onu istu koju je krajem 20. veka svet pokušao da zaustavi brojnim sporazumima. Moskva i Peking odmah su reagovali: Rusi su upozorili da bi to moglo da ugrozi globalnu bezbednost, dok je Kina poručila da SAD „potkopavaju međunarodni režim kontrole naoružanja“.

Od Hladnog rata do hladnog mira

Trka u nuklearnom naoružanju počela je još 1945. godine, kada su SAD bacile bombe na Hirošimu i Nagasaki, čime su svetu pokazale razornu moć novog oružja. Ubrzo je Sovjetski Savez odgovorio svojim testovima, i decenijama kasnije dve sile su se nadmetale u količini i snazi nuklearnog arsenala. Tokom 1960-ih potpisan je Sporazum o zabrani nuklearnih proba u atmosferi, pod vodom i u svemiru a 1996. godine usledio je i Sporazum o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba (takozvani CTBT), koji, međutim, nikada nije u potpunosti ratifikovan – ni od strane SAD, ni od strane Kine, ni od Rusije.

Ono što je izgledalo kao kraj jedne opasne epohe, zapravo je bilo samo njeno privremeno uspavljivanje. Posle raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, Vašington je ostao jedina super-sila, ali kako se Rusija oporavljala a Kina naglo jačala, ponovo se otvaralo pitanje ravnoteže moći. Nova testiranja u Nevadi, iako tehnički „bezopasna“, podsećaju na dane kada su podzemne eksplozije u toj pustinji tresle geopolitički poredak.

Novi povod, stara logika

Zvanični Vašington objašnjava da se subkritični testovi sprovode isključivo radi „bezbednosti i pouzdanosti postojećeg arsenala“, kao i da „ne krše nijedan međunarodni sporazum“. Ipak, taj argument zvuči poznato, jer sličnim rečima su se i 1950-ih pravdali eksperimenti koji su kasnije postali sinonim za nuklearno zastrašivanje.

Reakcije Moskve i Pekinga bile su oštre: Kremlj je poručio da će „pažljivo pratiti razvoj događaja“ i da „svet ne sme ponovo skliznuti u eru testiranja“, dok je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova upozorilo da „SAD urušavaju poverenje koje je mukotrpno građeno decenijama“.

Istovremeno, ruski zvaničnici su, gotovo ironično, nagovestili da bi i oni mogli da preispitaju sopstveni moratorijum na testiranja a u Dumi su se već pojavile inicijative da se „usklađuje“ sa američkim pristupom. U praksi to znači da bi svet ponovo mogao da svedoči nuklearnim probama, makar u ograničenom obliku – što bi bilo prvo takvo takmičenje u više od tri protekle decenije.

„Ekonomski“ mir, vojni nemir

Testiranje nuklearnih komponenti dolazi u trenutku kada globalna bezbednosna scena već ključa. Sukobi u Ukrajini, ratovi na Bliskom istoku i sve oštrija retorika između Vašingtona, Moskve i Pekinga čine da se nuklearno pitanje vraća u centar međunarodne politike.

Trampova administracija poručuje da „Amerika mora da pokaže snagu kako bi očuvala mir“. Ta retorika podseća na vreme Ronalda Regana i njegovu formulu „mir kroz snagu“, kojom su SAD opravdavale masovno naoružavanje osamdesetih.

Putin je, sa druge strane, već ranije suspendovao učešće Rusije u sporazumu „New START“, poslednjem važnom dokumentu koji ograničava broj strateških nuklearnih glava. Peking, koji raspolaže znatno manjim, ali rastućim arsenalom, posmatra i čeka, koristeći trenutak da ojača sopstvenu pregovaračku poziciju.

Povratak u doba straha

Iako današnji svet nije isti kao onaj iz 20. veka, logika ostaje ista: svaka strana tvrdi da se samo „brani“ i „održava ravnotežu“, dok istovremeno povećava sopstvenu vojnu moć. Takvo nadmetanje, ma koliko se nazivalo „preventivnim“, zapravo vodi novoj spirali nepoverenja.

Stručnjaci upozoravaju da povratak testiranjima ne bi samo podigao napetosti među velikim silama, već i otvorio vrata novim nuklearnim akterima, državama koje su se dosad držale zabrana, ali bi mogle da zaključe da se „pravila više ne poštuju“. (Mеđu „novim nuklearnim akterima“ ubrajaju se i zemlje poput Indije, Pakistana i Severne Koreje koje su sve razvile nuklearno oružje van okvira međunarodnih sporazuma. Indija i Pakistan su poslednje testove izvele krajem devedesetih, dok Severna Koreja i dalje povremeno sprovodi probe uprkos višestrukim sankcijama UN.)

U trenutku kada klimatske promene, migracije i energetske krize već pritiskaju planetu, obnova nuklearne trke deluje kao povratak u najmračnije poglavlje savremene istorije. A možda je upravo to simbol današnjeg sveta – da se, kad ponestane rešenja, ponovo vadi najstarije oružje straha.

*U ovoj rubrici ćemo pokušati da pojasnimo aktuelne događaje tako što ćemo se podsetiti ključnih činjenica i istorijskog konteksta koji su im prethodili a koje smo u haosu raznoraznih narativa i tumačenja – možda i zaboravili. Čitaoci su pozvani da i sami predlože teme među onima koje su obeležile proteklu nedelju a kojima bi želeli da se BalkanMagazin pozabavi. Predloge možete slati na office@balkanmagazin.net.